Ко је у Вашингтону примио Ђинђића, а ко Вучића?

Ko je u Vašingtonu primio Đinđića, a ko Vučića?

5 juna 2015

pm_djindjic-oval-p9388-14edVučićeva poseta Americi usijala je društvene mreže i podelila internet zajednicu. I dok su jedni njegove susrete u SAD ocenjivali kao veliki spoljnopolitički uspeh Vlade Srbije, drugi su pak na svojim profilima spočitavali srpskom premijeru da ga nije primio niko od najviših američkih zvaničnika. Za najveći broj analitičara nema dileme da je reč o izuzetno značajnoj poseti zbog iskazane američke podrške Beogradu na putu evrointegracija.

Predsednik Vlade Srbije je, podsetimo, u SAD otputovao na poziv potpredsednika Džozefa Bajdena, ali do susreta sa ovim američkim zvaničnikom nije došlo jer je Bajdenu u međuvremenu preminuo sin. Ni američki državni sekretar Džon Keri nije bio na svom radnom mestu jer je pre nekoliko dana slomio nogu u francuskim Alpima. Zbog ovakvog sticaja okolnosti, Vučića je u Beloj kući primila Suzan Rajs, Obamina savetnica za nacionalnu bezbednost. Neki su ovde verovali da bi moglo da se desi da se razgovoru Vučića i Bajdena u Beloj kući eventualno pridruži i Obama, jer mu ne bi bilo prvi put da se priključi razgovorima svojih zvaničnika sa gostima.

Kada je reč o Suzan Rajs, poznavaoci tamošnjih prilika kažu da je reč o najbližoj Obaminoj saradnici, ženi preko koje američki predsednik saopštava svoje najjače poruke. Ona je bila njegov „glasnogovornik” u vreme sukoba sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom oko iranskog nuklearnog programa. Sve što je Obama želeo da kaže izraelskom premijeru u lice, a nije mu rekao, kazala mu je Rajsova.

Lider Nove stranke Zoran Živković, međutim, kako je napisao na svom tviter profilu, smatra da Vučić u Vašingtonu nije sreo nikoga ko je u rangu premijera jedne evropske države, te je zaključio da je reč o turističkoj poseti.

Na istoj društvenoj mreži je Dušan Mašić, novinar Bi-Bi-Sija, napisao: „Ne razumem šale na račun Suzan Rajs, žena ima veliki uticaj na američku spoljnu politiku.” Evropa joj, kako kaže, nije baš specijalnost, ali to ne menja stvar.

Državotvorni pokret Slobodana Samardžića, koji je nekada bio visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije, ocenjuje da je spisak zvaničnika SAD koji su primili predsednika Vlade Srbije i njihov značaj više nego skroman. „Fijasko dugo najavljivane posete premijera Srbije SAD još je jedan dokaz kuda vodi bezglavo jurenje Vlade Srbije u evroatlantske integracije. Na kraju tog puta je bezizlaz i potpuno poniženje Republike Srbije”, ocenjuje se u saopštenju ove stranke.

Profesor Fakulteta političkih nauka i nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj Ivo Visković, smatra, međutim, da to što u javnosti provejava da premijer nije imao adekvatne sagovornike nije tačna ocena.

„Mi moramo biti svesni da se politika prema malim zemljama, kao što je Srbija, kreira i sprovodi na srednjim nivoima. Vučićevi sagovornici su i te kako relevantni za odnos sa Srbijom i regionom i mislim da je to važno”, rekao je Visković, a prenosi Tanjug.

Prema njegovim rečima, ova poseta je veoma značajna jer se posle nje može očekivati da SAD Nemačkoj i drugim članicama EU sugeriše da popuste i Srbiji daju šansu što se tiče otvaranja prvih poglavlja u pregovorima sa EU.

„Teško je reći da će to biti pritisak na Berlin, Berlin to nikada ne bi prihvatio, ali uticaj na Berlin da. Sigurno je da će SAD pokušati da Berlinu i drugima u EU sugerišu da ipak treba voditi računa o onome što se događa u Srbiji i na Balkanu, da je ova sadašnja politika kontraproduktivna i da treba popustiti i dati nam šansu”, kaže Visković i dodaje da će posledica Vučićeve posete verovatno biti i rešenje slučaja „Bitići” jer je to jedno od pitanja koje u SAD izazivaju velike emocije.

Savetnik za nacionalnu bezbednost, funkcija koju obavlja Rajsova, jeste, prema rečima Dušana Spasojevića, nekadašnjeg ambasadora Srbije u Turskoj, desna ruka američkog predsednika i ono što on ili ona izgovore i čuju dolazi praktično iz usta predsednika. On podseća da su funkciju obavljali i Henri Kisindžer, Zbignjev Bžežinski, Kolin Pauel, Kondoliza Rajs. Glavne poruke – podrška evropskim integracijama i pozitivan signal za američke investicije u Srbiji – čine ovu posetu čine i korisnom i uspešnom, ocenjuje Spasojević za Tanjug.

„Kroz izjave sagovornika premijera, u prvom redu savetnice za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs, ali i neformalnog vođe Republikanske partije, vidimo da su SAD snažno podržale evropske integracije Srbije i pružile uveravanje da će Amerika u ekonomskom smislu konkretno podržati stabilizaciju ekonomskih prilika u našoj zemlji, što i te kako utiče na evropske integracije”, ocenjuje Spasojević. Upitan da li su tokom razgovora u Vašingtonu možda izneti i neki neprijatni tonovi, on odgovara da se ne dobija poziv iz SAD na tako viskom nivou kako bi se saopštavale neprijatne poruke. Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović smatra da je Vučićeva poseta SAD jedan od najznačajnijih spoljnopolitičkih događaja od njegovog stupanja na čelo vlade.

Susret sa savetnicom za nacionalnu bezbednost, koja je bila potencijalni kandidat za državnog sekretara SAD, izuzetno je važan, smatra Joksimovićeva, jer je, kako objašnjava, savetnička služba u SAD, na određen način, pandan Stejt departmentu. Pošto im se ingerencije često prožimaju, radi se, kako kaže, o izuzetno značajnoj instituciji i osobi.

Suprotstavljena mišljenja o značaju i uticaju Vučićeve sagovornice otvorila su pitanje koliko su za srpske zvaničnike otvorena vrata Bele kuće. Podsećanja radi, posle demokratskih promena u Srbiji 2000. godine, jedino je premijeru Zoranu Đinđiću u novembru 2001. godine pošlo za rukom da ga u Ovalnom kabinetu primi američki predsednik Džordž Buš i da sa tog razgovora budu objavljene fotografije. Đinđić je ovakav prijem u Vašingtonu zaslužio pre svega zbog hapšenja Slobodana Miloševića. Međutim, po povratku iz SAD, Đinđića je sačekala pobuna Crvenih beretki.

Nešto ranije, u maju iste godine, sa Bušom je razgovarao i Vojislav Koštunica, predsednik SRJ. Ali, za razliku od Đinđića, Koštunica nije imao sliku sa Bušom, već se medijima obratio ispred Bele kuće.

Potonjem predsedniku Srbije Borisu Tadiću, međutim, nikada nije pošlo za rukom da otvori vrata Bele kuće. Tako nikada za svog mandata nije sreo Obamu iako je verovao da bi do tog susreta moglo da dođe zahvaljujući vezama srpskog ambasadora Vladimira Petrovića sa Rodom Blagojevićem, nekadašnjim guvernerom Ilinoisa. Taj plan se, međutim, izjalovio posle Blagojevićevog hapšenja.

KOMENTARI



3 komentara

  1. Markoni says:

    "spočitavali" Svasta!!!

  2. Lady Gaga........spremte se,spremte....... says:

    Onaj bio u Ameriki, pa ga ucmekali. Ovaj bio u Ameriki, pa ga.........nisu još. A jel vi to nešto, QQ meni grdnoj, slutite, kud ću jadna i kukavna, il se samo nadate, lele mene, ili moždak raspolažete nekim saznanjima, i sve tako.......?......... Mislim, ukratko, jel da se nadamo, ili da strepimo??????????????

  3. Bariša says:

    Trla baba dlan, da joj prođe dan. Ova kreatura od predsednika vlade je obična dvorska luda i ništa više, ništa manje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *