Ko laže: Dačić ili Tači

Tweet

Piše: Ratko Dmitrović

Hašim Tači kaže da mu je Ivica Dačić nudio razmenu teritorija; sever Kosova za Preševsku dolinu. Dačić odgovara kako o tome nije bilo ni reči, da Šiptar priča za domaću publiku. Nemački ambasador u Srbiji, Hajnc Vilhelm, najavljuje  nemački ultimatum Beogradu; ili će Kosovo postati član Ujedinjenih nacija ili Srbija nikada neće u članstvo Evropske unije. Nemac kaže da ima simpatije za Srbiju pa ta stolica “za sada nije na dnevnom redu“.

Biće, kad se Nemačkoj prohte. Dačić i ovde ima drugu stranu priče, poručuje da u Briselu, gde njemu i Tačiju ona lepojka, Ketrin Ešton, svako toliko zavrće i ruke i uši ( Dačiću mnoooogo više) niko nije spominjao stolicu u UN za Kosovo. Ko laže, a ko istinu govori? Kome verovati od ove trojice?

Kad čovek ne zna odgovor na ovakva pitanja pozove se na prošlost, u ovom slučaju na blisku prošlost. Šta je Hašim Tači do sada rekao Srbima i Srbiji a da se ispostavilo kao laž? Koje to obećanje, svojima i nama, nevažni kakvo, nije ispunio. Druga je priča uz čiju i kakvu pomoć?

Jesu li nas Nemci ikada slagali? Nemac je ozbiljan i saveznik i protivnik, kad te  brani, brani bez obzira kakav si; lep, zao, ružan, dobar… a kad te bije u glavu, kad ti kaže da će ti razoriti i državu i kuću, on to uradi. Sa Nemcima si uvek na čistini.

Dakle, nas Srbe poslednjih godina Tači ne laže, Nemac da ne govorim, ubija nas evo već stotinu godina, pedantno, statistički, efikasno. Ostavimo na stranu zbog čega je sve tako, a jeste tako, i zadržimo se u potrazi za onim koji izbegava istinu.

Kada se ono pre neki dan vratio iz Brisela Ivica Dačić je, valjda iznerviran bockastim pitanjem novinara, kazao, parafraziraću: Možemo da razgovaramo i o stolici u Ujedinjenim nacijama ali da vidimo šta mi dobijamo.

Znači, razgovaralo se u Briselu i o pristanku Srbije na članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući Savet Evrope i Ujdinjene nacije. Nije Nemac, onaj ambasador u Beogradu, samo tako spomenuo to članstvo. Palo mu na pamet. Ne, to je na stolu briselskih razgovora koje Ivica Dačić, sam ili uz saglasnost cele Vlade Srbije, vodi kao da prodaje svoju kuću u Žitorađi. Sve što je rečeno u njegovoj predizbornoj kampanji, o Kosovu i oko Kosova, bačeno je u vodu već na prvom susretu sa nekim od ljudi iz Evropske unije.

Gde je tu zakletva “Srbija nikada neće priznati Kosovo“. Otkuda Dačiću pravo da Šiptarima nudi preševsku dolinu (Jug Srbije) za Sever Kosova? Da im daje srpsku zemlju za srpsku zemlju. Kada je i od koga dobio to pravo?

U Briselu se vode najosetljiviji i potencijalno najbolniji međudržavni pregovori; na jednoj strani je Ivica Dačić na drugoj Hašim Tači. Ne, nisam pogrešio za ovo “međudržavni pregovori“. Tu je moj stav kristalno jasan, Kosovo i Metohija je privremeno okupirani teritorij države Srbije, ali ko mene pita, ko Srbe pita. Tači u Briselu ima status državnika, a srpska strana mu ovakvim pristupom i ovako vođenom politikom, taj status dodatno osnažuje.

Najviše se u ovoj priči plašim Dačićeve retorike; iz nje crpim sve strahove. Njegova pričla je nedosledna, nesigurna, prevrtljiva. Danas priča jedno, za dva dana drugo. Kaže da je za Srbiju stolica Kosova u UN “apsolutno neprihvatljiva“. E, tu leži đavo. Da zaista odbacuje takvu mogućnost Dačić bi kazao: “O tome  nema razgovora, ako nam to ispostave kao temu, prekidamo sve razgovore“.

Formulacija “apsolutno neprihvatljivo“ ne isključuje pregovore o nečemu a kad Srbin sa nekim i o nečemu pregovara, naučili smo valjda tu lekciju, mnoga srpska majka zakuka. Zašto bi sada bilo drugačije?

Tweet