Ko (ne) čeka Šešelja

Ko (ne) čeka Šešelja

12 novembra 2014

Đorđe-VukadinovićPiše: Đorđe Vukadinović

„Srbija čeka Šešelja!” Ostaci ostatka nekada najmoćnije i najorganizovanije srpske političke stranke pod ovim sloganom su poslednjih godina često vitlali po Srbiji, najavljujući trijumfalan povratak svog lidera iz Haga. I često delovali tragikomično sa svojom uvek istom ikonografijom i svojim uvek istim najavama („iz pouzdanih izvora”) kako se „Voja sigurno vraća u februaru” (pa u junu, septembru, novembru, novom februaru itd.). A Šešelja ne samo da nije čekala Srbija, nego su, u međuvremenu, od čekanja ruke digli i njegovi najbliži saradnici.

Ali Šešelj se na kraju ipak vraća. Mnogo kasnije nego što su se nadali njegovi (proređeni) verni stranački sledbenici, ali ipak pre no što su mislili oni koji su ga iz Beograda ispratili. I zaista se vraća kao neka vrsta pobednika. (Pre)teško bolesnog, možda „smrtno ranjenog”, ali ipak pobednika. Ne zaboravimo da Šešelj nikada nije priznao Haški tribunal i njegova pravila, nikada nije uputio molbu za prevremeno puštanje, niti prihvatio „garancije” i uslove srpskih vlasti. I na kraju su morali da ga puste neosuđenog. To jeste možda Pirova pobeda, ali je ipak neka pobeda.

Ovaj tekst se piše u trenutku kada još nije do kraja jasno kakav se to Šešelj vraća iz Haga, to jest, u kakvom je fizičkom, zdravstvenom i mentalnom stanju. To nije presudno za simbolički značaj tog povratka, niti za tvrdnju da se vraća kao (moralni) pobednik, ali jeste važno za procenu dometa njegovog povratka na srpsku političku scenu.

Naime, ukoliko on bude u stanju da racionalno prosuđuje i deluje, i ukoliko mu bolest i razumljiva želja za revanšom ne zamute svest, sa Šešeljem bi njegovi dojučerašnji saborci, na čelu sa njegovim „političkim sinom” na mestu premijera, zaista mogli imati mnogo problema. A svakako mnogo više nego što imaju sa ovom aktuelnom, razvaljenom, posvađanom i marginalizovanom opozicijom.

Ali kakav god se vratio, i u kakvom god psihofizičkom stanju bio, apsolutno je nemoralno i nedostojno što je vladajući politički i medijski mejnstrim Šešelju preventivno priredio pravog „toplog zeca”, u pokušaju da ga što više ogadi – pre svega – njegovim bivšim glasačima koji su u međuvremenu „prevrnuli ćurak” i otišli za novim vođom. Upravo tim bivšim radikalima, a u međuvremenu malo „unapređenim” i tanko „evropeizovanim”, namenjena je ova ružna i neumesna kampanja. „Puštaju Šešelja da napakoste Vučiću”, zaštektali su režimski tabloidi, analitičari i dobro obavešteni izvori već na samu najavu povratka „vojvode” iz Haga. „Šešelj dolazi da se sveti”, pa čak i: „Osvetiću se Vučićevoj deci i Tominim unucima.”

Ipak, najbljutavije deluju insinuacije o tome kako se Šešelj, maltene, vraća u nekom dogovoru i „dilu” sa Amerikancima i Zapadom. A on je, ma šta o njemu mislili i uz sve svoje mane, upravo zbog toga što na takve dogovore i dilove nije pristajao, u Hagu i završio, proveo tamo tolike godine i ostao skoro bez stranke, zdravlja i života.

Setimo se samo kakav je zvaničan i državni doček Hrvatska priredila Gotovini i Markaču po njihovom povratku iz Haga – i kakvu su im svu moguću političku i logističku podršku pružali dok su u Hagu bili. Ili kako su kosovski Albanci dočekali Ramuša Haradinaja (bez obzira što se tom njegovom povratku Hašim Tači sigurno nije previše obradovao). A u Srbiji Šešelja zvanično dočekuju ružne optužbe, muk i nelagoda. (Na stranu svojevrsni politički paradoks što se čini da se Šešeljevom povratku danas mnogo više raduju njegovi ljuti politički protivnici nego njegovi višedecenijski saborci i saradnici.)

Ne kaže se slučajno da će onaj kome je skupo da izdržava svoju vojsku, na kraju morati da izdržava tuđu. Ko se ne raduje povratku iz Haga jednog Srbina kojem (premda svakako nije bio baš patrijarh Pavle), uz sve napore i pritiske, nije mogla biti napisana osuđujuća presuda, biće prinuđen da dočekuje albanskog premijera i da mu ovaj usred Beograda govori o nezavisnom Kosovu kao o „realnosti sa kojom Srbija treba što pre da se pomiri”. Ko je mislio da je Kosovo ispričana priča i zatvorena stranica, koju treba što pre zaboraviti zarad svetle evropske budućnosti, doživeo je da mu Kosovo i velika Albanija dođu na noge i guraju prst u oko usred Beograda. Ko nije sačekao Šešelja, dočekuje Ramu.

(Politika)

KOMENTARI



3 komentara

  1. milan says:

    Kroz odnos i ponašanje prema Šešelju je vidljiva, nacionalna izdajnička strategija! Takodjer su, kroz odnos prema Šešelju vidljivo je, malo otvorena vrata kroz koja se ulazi u jedan svet, izdaje, prevare, ubistava i sitno jajarskog ponašanja prvih ljudi na političkoj sceni Srbije. Jednostavno te ljude zovem jajarama, secikesama. To su ljudi koji nemaju vere a nemaju ni nevere, jer da bi bio nevera moraš pre toga verovati u nekoga ili nešto. Nema u tim ljudima ništa osim jesti piti i spavati. Sve ostalo je pretvaranje i glumatanje. Ubiti ce te ako im staneš na put. Naci ce hiljade načina da te se fizički reše da im ne smetaš u njihovom ličnom srljanju u bezdan. To što usput guraju u provaliju celu naciju njima ništa ne znači. Zbog toga te ljude treba smeniti, maknuti sa srbijanske državne pozornice.

  2. nedo says:

    Seselj je dobro dosao da pomogne da se resimo ove izdajnicke garniture na vlasti ali i on ce morati da oko sebe okupi sposobne i politicki ne ukaljane ljude. Tu na prvom mestu mislim na sposobne ekonomiste koji imaju jasan plan za izlazak iz krize i normalno funkcionisanje drzave. Da ne bi duzio predlazem da se razmotri ekonomski plan o izlasku iz krize kojeg je predlozio nas uspesni ekonomista i privrednik gospodin Branko Dragas. http://www.dragas.biz/

  3. mikan says:

    dobro došo šešelju,vreme je da uzmeš stvari u svoje ruke dok još nije kasno

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *