Ко провоцира Србију?

Ко провоцира Србију?

14 јануара 2016

pol-iskenderov 786Пише: Петар Искендеров

Добија на замаху дискусија око куповине америчких ракета од стране државе Хрватске, са радијусом кретања око 300 километара, као и о неопходности њених суседа (у првом реду Србије) да предузму одговарајуће против-мере новим претњама. А те претње су потпуно реалне. Доласком у Загреб горе поменутих ракета, не само да ће се нарушити и без тога крхка војно-политичка равнотежа на Балкану, него ће се и оштро појачати могућност некажњиве или чак случајне примене како тог оружја, тако и противракетних система. Због тога је и само један корак до правог рата на Балкану који по својим рушилачким последицама може да превазиђе не само Балканске ратове 1912-1913. године, него и сукоб на простору бивше Југославије током 90-их година прошлог века.

Потпредседник владе Русије Дмитриј Рогозин који је, налазећи се у Београду, већ изјавио да је руско војно и политичко руководство спремно да размотри питање продаје Србији одбрамбених система укључујући и зенитни ракетни комплекс С-300. Према речима Рогозина, сама чињеница појаве нових система у земљама-чланицама НАТО пакта које окружују Србију, “не изазива оптимизам”. [http://rs.sputniknews.com/intervju/20160111/1102429280/Ekskluzivno-intervju-sa-Dmitrijem-Rogozinom.html]

Међутим, главно питање је – шта је разлог да Хрватска иницира регионалну трку у наоружању? Ако погледамо на карту Балканског полуострва, постаје јасно да је управо Србија једина држава на коју ће Загреб реално усмерити америчке ракете. Разуме се, у радијусу домета тог наоружања налазе се и друге земље попут Словеније и Мађарске које се са Хрватском налазе заједно у НАТО пакту, као и Босне и Херцеговине у којој егзистира знатан број хрватских општина. Међутим, видети те земље као циљ хрватских ракета, нема никаквих основа.

Остаје управо Србија – и ту се, судећи по расположивим информацијама, ради о покушају САД и НАТО пакта да одиграју вишепотезну комбинацију усмерену на то да принуде Београд да не само одустане од војне неутралности, него и да постави захтев за ступање у Североатланску алијансу. Смисао те комбинације-провокације је у томе што ће размештање америчких ракета у Хрватској неизбежно натерати руководство Србије да реагује. У супротном, сопствени бирачи могу премијеру Александру Вучићу уочи избора задати непријатна питања на рачун његове способности и одлучности да решава питања националне безбедности.

Најадекватнији одговор Београда на дејства Вашингтона, Брисела и Загреба заиста би постало добијање руских противракетних система. Међутим, ту може ступити на сцену “фактор ЕУ”. Пошто је Србија званични кандидат за приступање тој организацији, Србија у неколико последњих година подвлачи своју лојалност Бриселу – па тако и у веома болним питањима за српску заједницу као што је нормализација односа са властима самопроглашеног Косова. Јасно је да ће руководство и ЕУ и НАТО пакта учинити све што је у њиховој моћи да обори руско-српски споразум о испоруци зенитних ракетних система, користећи у том смислу и претњу кочења преговарачког процеса са Београдом. А уједно ће српској страни “ненаметљиво” предложити друго решење проблема са хрватским ракетама: ступање у НАТО како би се решавала питања у оквиру јединствене евроатланске стратегије. Поготово имајући у виду да финансијски положај Србије заиста представља проблем приликом куповине руских система С-300, а НАТО (и ЕУ) могу профинансирати оне политичке снаге које ће постати спроводници њихових интереса, па тако и у одбрамбеној сфери.


Колико је реалан сличан развој догађаја? Информације којима располажемо дају нам за право да тврдимо да су намере Хрватске да купи америчке ракете заиста затекле српско руководство у раскораку. А из тога следи да већ у скорије време можемо очекивати поларизацију као јавног мњења земље, тако и различитих снага у политичкој врхушци, па тако и са циљем оставке владе и спровођења ванредних парламентарних избора – чије је резултате данас тешко предвидети.

Узгред, ни потпредседник владе Русије Дмитриј Рогозин током своје садашње посете Србији није баш случајно посебну пажњу доделио перспективама развоја односа Београда и ЕУ. “Србија мора да буде опрезна када је реч о хармонизацији своје спољне политике са ЕУ, јер ви овде можете добити Келн № 2. Зато опрезније са том хармонизацијом, јер ће се и код вас дошљаци осећати као газде, а жене ће се плашити да изађу на улицу“ – изјавио је он имајући у виду масовне нереде у Немачкој последњих дана, уз учешће агресивно расположених миграната. Рогозин је истакао да не жели да удара на вектор српске политике по питању приступања Европској Унији, али је додао да никако не може да се сагласи са тим да је Европска Унија идеална творевина. Потпредседник је подсетио на своје искуство рада као сталног представника Русије при НАТО пакту у Бриселу, додавши да “нема ништа ужасније од европске бирократије”. [http://www.rbc.ru/rbcfreenews/569517289a79473e80d2f258]

Међутим, бирократија још није оно најопасније што очекује Србију у случају настављања и тим пре активизације курса на интеграцијама у европске и евроатланске структуре. Одустајање од војне неутралности и ступање у НАТО пакт аутоматски ће земљу претворити у играчку у страним и Србима туђим интересима. И тада се списак претњи за земљу неће завршавати са Хрватском.

(Фонд стратешке културе)

KOMENTARI



7 коментара

  1. kosovac says:

    Петар Искандеров, Фонд Стратешке Културе, Уз поштовање Искандерову, и ти си се укључио у акцију „галама хрватске ракете“ причом која обилази суштину као киша око Крагујевца. Ти си бар тај калибар да у две реченице можеш да кажеш да куповина ракета нема логике и да је непотребна толика прича која се изметнула у зајебавање јавности у Србији. И по цену вређања њене интелигенције превише сте речи потрошили и скренули пажњу од суштине. Србија ће ступити у НАТО зато што ће Хрватска да „купи“ 20 ракетица од истог НАТО, да би Србију од Хрватске члана НАТО заштитио тај исти НАТО. Онда фино, Хрватска ће се од Србије штитити са 20 ракетица, а Србију ће од Хрватске штитити НАТО. И сви ће живети у великој хармонији, чланарину ће Србија плаћати уштедом из приступних фондова, на радост Југоносталгичара и европских комесара зато што ће братство и јединство добити нову шансу. Може тако и Пољска да „купи“ од НАТО ракете за ракетни „штит“, да их упери у правцу Русије, а онда ће Русија да се учлани у НАТО да би је он заштитио од Пољске. Бити члан НАТО и куповати оружје од НАТО је као када неко оде да служи армију, па уплаћује одређену суму новца за коришћење тенка или пушке. Не, НАТО ће се финансирати од својих чланица по моделу који се даје у приступном уговору. А ракете или нека остала важна средства НАТО ће распоредити на простору својих чланица по свом офанзивном или дефанзивном плану, није ваљда блесав да препусти некој Хрватској да она постави 20 или 30 ракета где јој се ћефне.

  2. Blaženi Alojzije says:

    @kosovac Ne vjerujem da Srbija ima razloga za osobitu brigu, ali situacija jeste malo čudna. NATO je instalirao na vlast u Hrvatskoj visokopozicionirano osobu iz redova NATO-a (predsjednica RH), doveo novog premijera iz anglosaksonskog područja i naveliko naoružava Hrvatsku, kao svoju članicu. Hrvatska je dosad dobila veliku pošiljku američkih oklopnih vozila, a dobit će i njemačke pancer haubice, njemačke protuminske brodove, norveški raketni sustav srednjeg dometa, američke Kiowa warriors helikopter, vjerojatno i UH-60, odnosno popularne Crne jastrebove, kao i taj američki raketni sustav potencijalnog dometa do 300 km. Uza sve to, hrvatska brodogradilišta izrađuju prvu hrvatsku vojnu fregatu, niz brodova obalne straže, a spominje se i mogućnost nabavke ili izrade nove podmornice.

  3. kosovac says:

    Добро је што си написао да је Хрватска „добила“, а не „купила“, а суму колико плаћа чланство НАТО књижићемо у ставку на неком другом месту. Нисте морали да се оптерећујете са толиком машинеријом и панцир дивизијом, ако си прочитао неке моје коментаре у којима се позивам на то да је НАТО Хрватској као „татко“, у свакој опасности за РХ ево њега на бранику са свиме што је потребно. Ваљда ниси заборавио да је НАТО такође био ваш заштитник и у протеклом периоду када нисте били чланови, а увек је било прилика за Данке Дојчланд. А то да је садашња председница РХ на високим позицијама НАТО, мало си претерао, лепо би било да је НАТО спао на тако нешто. Некад пишеш коментаре незгодне за нас Србе, али ја имам довољно присебности и да их прочитам зато што је мени нормално да тако пишеш, аутентично хрватски, и све се надам да те твоје коментаре читају и српски Југоносталгичари (комунисти српског порекла). Једино што ти замерам и што није у реду код тебе је то што си за „ник“ узео име ратног злочинца.

  4. Blaženi Alojzije says:

    @kosovac Ne zamjeri, ali stvarno ne znam otkad je tvoj problem kakvim se naoružanjem oprema Hrvatska i treba li joj ili ne treba. Srbija slobodno neka radi što je volja po tom pitanju, mi se nećemo miješati, ali isto tako ne zanima nas vaše mišljenje. Pošteno? Kolinda je bila zamjenica glavnog tajnika NATO-a, što je druga po rangu funkcija u tom savezu. Po čemu to nije visok rang?! Alojzije Stepinac nije bio ratni zločinac. Osuđen je na nevažećem komunističkom sudu zbog otpora komunizmu i kasnije je rehabilitiran, baš kao i "nevini" Draža Mihailović. Također, Vatikan ga je proglasio blaženikom Rimokatoličke Crkve, što je još jedna potvrda da je ŽStepinac bio uzoran čovjek.

  5. kosovac says:

    Stepinac, Промашио си да се мешам у то какво ће наоружање Хрватска да користи, не мешам се уопште, чак ме не интересује колико Вас то кошта. Само сам правио неку аматерску анализу, ваљда није то баш забрањено. А моје мишљење није намењено Вама, а нарочито није замишљено да Вас заинтересује. А твој „ник“ ми смета само зато што је ово називно српски портал, а ти си гост а не трол. На вашим порталима само будала може да ти замери. Ето шта си доживео, да ти један Србин даје упутства како да се подсетиш културног опхођења.

  6. Lajla says:

    Rusija je Hrvatsku obelezila kao uznemirujuci faktor na Balkanu,cao.

  7. kosovac says:

    Lajla, Не може Хрватска да буде реметилачки фактор на балкану, може НАТО. Хрватска је сада у облику нешто као у време Аустро – Угарске. Има право на заставу, али има и да слуша газду. И ако газда нареди „апорт“, она „апорт“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u