Ко с ђаволом тикве сади…

Ko s đavolom tikve sadi…

24 novembra 2015

Milorad Vucelic 237z7Piše: Milorad Vučelić

Zlo se obznanilo 13. novembra ove godine u Parizu. U užasu koji je obuzeo najveći deo sveta nije moglo da se ne razabere sećanje na pravovremeno srpsko upozorenje i sada već okasneli prekor: Ko s đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju.

O pariskim događajima, njihovoj prirodi i pozadini, kao i o počiniocima zločina, čitaoci „Pečata“ mogu da se podrobnije i celovito obaveste čitajući tekstove koji zauzimaju gotovo polovinu ovog broja našeg nedeljnika.

Našoj javnosti se, preko „Politike“, obratio i jedan „francuski prijatelj“, pisac i šef redakcije „Figaro magazina“ (da onog, baš onog, nama dobro znanog „Figaroa“!) Žan-Kristof Buison, i sa poslovičnom lakoćom izricanja otvoreno pomenuo Bosnu i Kosovo „gde smo pre 25 godina podržali pogrešnu stranu. Prevarili smo se u tome ko su nam neprijatelji“.

Eto, tu istinu, to zakasnelo i odgovorno priznanje, dobili smo za sve ono što smo preživeli u proteklih četvrt veka, i to tek kada je kod njih đavo došao po svoje. Saveznici i neposredni izvršitelji đavoljih planova nisu želeli da vide da su se u BiH protiv Srba borili brojni mudžahedini. Nisu pomagale njihove slike i snimci sa odsečenim ljudskim glavama, ni to što im je odsečena ljudska srpska glava služila kao fudbalska lopta. Nisu čuli urednicu nemačkog „Špigla“, koja je javno svedočila da je u Sarajevu ratnih devedesetih srela Bin Ladena. Nisu hteli da čuju i vide dokazane tvrdnje novinskih i televizijskih reportera sa terena da se na strani bosanskih muslimana bori na stotine mudžahedina i talibana. Nisu pomogli niti pomažu sva naknadna i dokumentovana saznanja i brojni neoborivi dokazi i nalazi.

Tada poletna i ponovo ujedinjena Nemačka na putu ka evropskom vođstvu, a rušeći primat Francuske u svakom pogledu, sve pod stalnim pokroviteljstvom Sjedinjenih Američkih Država, proglasila nas je za neprijatelje i u obračunu sa nama poslužila se agresivnim islamom i deklarisanim terorističkim organizacijama. Srpski političari koji su im stajali na putu obarani su sa vlasti, a neki od njih su tragično završili.

Svi srpski mediji koji su objavljivali istinu, što je sada izašlo na videlo i što je jasno celom svetu, bili su žestoko napadani za govor mržnje i ratno huškanje, i ta optužba uprkos svemu i danas opstaje u delu drugosrbijanske takozvane inteligencije, a da o francuskim intelektualnim perjanicama na čelu sa Bernarom Kušnerom i Bernar-Anrijem Levijem (obilato podmićenom islamističkim parama i dvorcem u jednoj arapskoj zemlji) i ne govorimo. I mnogi drugi kod nas, a ne samo drugosrbijanci, koristili su ovakve laži kao zgodno obrazloženje za rušenje svakog srpskog režima koji je bio brana pretečama i osnivačima današnje Islamske države.

Ako se već nisu pokajali, evo im sada prilike. Lakše će im ići sa Parizom danas nego sa Srbijom pre četvrt veka. Lakše će kliktati da se „Evropa brani u Desetom arondismanu“ danas nego da i pomisle da se Evropa branila na Kosovu ili u Bosni juče, i da su je branili Srbija i Srbi.

Nema u savremenoj istoriji i geografiji zla nijednog mesta gde likovi poput Bernara Levija, Bernara Kušnera, sa ili bez „lekara bez granica“, sa ili bez njegove supruge i televizijske voditeljke Kristin Okrant ili Alena Finkelkrauta nisu posejali svoja zlodela i ostavili svoje posetnice. Uvek, i uglavnom uz veliko odobravanje francuske i zapadne, a i te kako i srpske javnosti. Zbog toga zaslužuju da se bar onako ovlaš pozabavimo nekim od tih likova. Pogotovo zbog toga što su oni pravi prototip po kojem su pravljeni i naši brojni drugosrbijanski „intelektualci“ i druga nevladina „elita“.

Pre samo mesec dana Levi je napadao Vladimira Putina što svojim akcijama u Siriji „slabi demokratsku opoziciju koja se bori protiv Asadovog režima“, i dodao da pravdanjem Putinovih postupaka „Evropa rizikuje da prokocka bezbednost na kojoj počiva njen prosperitet“. Umesto kritičkog komentara o moći uočavanja i predviđanja ovog francuskog analitičara, dovoljno je reći da je danas posle zločinačkog pohoda islamista na Pariz zvanična i većinska Francuska inicijator stvaranja velike koalicije Rusija, Amerika i Francuska za borbu protiv Islamske države.




Zlo je bilo dovoljno prepoznatljivo po onolikim pariskim nevinim žrtvama, ali svoje pravo lice pokazalo je tek kada su se na pariskom Trgu Republike posredstvom Si-En-Ena pojavila lica Kristijan Amanpur i Bernar-Anrija Levija, kao svojevrsnih sponzora Islamske države, da bi Francuzima i delu sveta objasnili šta se to i zašto dogodilo. Nadamo se da je sam pogled u ovaj satanski par glasnika smrti Francuzima razjasnio da ih je zadesila čak i veća nesreća od ove koja ih je već snašla, i da su pred njima autentični vinovnici zla i da će upravo i zbog njih prizvano zlo još trajati.

Pomenutog Bernara Kušnera, koji se zajedno sa njegovim „lekarima bez granica“ devedesetih proslavio po pariskoj plakatskoj akciji upoređivanja Slobodana Miloševića sa Adolfom Hitlerom, biranim rečima smo opisivali pre gotovo šest godina. Povod je bio njegov grohotan smeh na pomen Žute kuće. Smeje li se Kušner danas? Smeju li se njegove kolege pariski „javni intelektualci“, ili im se osmeh na licima sledio? Kušner je tada bio ministar inostranih poslova i boravio je u Gračanici. Podsetili smo da je svoj antisrpski zločinački poduhvat počeo kao „lekar bez granica“, a onda ga nastavio kao prvi visoki predstavnik za Kosovo, pa se obogatio postavši veliki deoničar mobilne telefonije na Kosovu; nastavio je tako do današnjeg dana, na raznim funkcijama istrajno pokazujući svoje duboko antisrpstvo i veliku ljubav i privrženost nezavisnosti Kosova. Nekadašnji predsednik Francuske Nikola Sarkozi je takođe bio slab na pare, ali Gadafijeve, koga je posle dobijenih miliona evra likvidirao kako bi prokrčio put Arapskom proleću ili Islamskoj državi.

Nimalo slučajno, njegov kolega po odgovornosti za zlo koje nas pohodi, pomenuti Levi, koliko juče napisao je da je američko bombardovanje civilne bolnice „lekara bez granica“ u Kunduzu samo „brljotina Amerike“. Niko do pariske tragedije nije ni pomenuo stradanje putnika u ruskom avionu koje su izazvali teroristi Islamske države. Naravno da se tragediji Rusa otvoreno i bestidno rugao čuveni francuski i pariski „Šarli ebdo“, baš kao što se nešto pre toga izrugivao mrtvom sirijskom dečaku. I umalo da se i ponovo ne zaori sa raznih i francuskih i belgijskih i beogradskih strana „Ja sam Šarli“!

I onda se nakon slavljenja ovakvih postupaka i „vrednosti“ u EU čude što neko i posle treće generacije nije integrisan u postojeće društvo i kulturu i nove vrednosti. Kako to da neko nije integrisan u države koje primenjuju brutalni silu kako im se prohte, a da se pri tome licemerno pozivaju na ljudska prava i demokratiju? Kako to da se neko ne integriše u države koje bombarduju kako i kad im se prohte kršeći međunarodno pravo? Kako je moguće da nikom integrisanom i neintegrisanom nije palo na pamet da se upita zašto se nije sastao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i čemu on onda služi? I zašto se odlukama EU i Zapada ignoriše Rezolucija 1244 SB o Kosovu. Hoće li se njenim ponovnim uvažavanjem dokazati da se neko dozvao pameti i shvatio da je bio na pogrešnoj strani!

Neko pomalo ciničan, ali samo pomalo, lako bi mogao da upita zapadnu javnost i političare šta ih je rukovodilo u agresivnom predlaganju da Kosovo postane član Uneska? I da istovremeno u ime njih odgovori na sledeći način: rukovodilo nas je to što znamo da islamisti trenutno biraju samo „meke mete“ kao što su ljudi i stanovništvo uopšte, i da trenutno nisu zainteresovani za rušenje kulturnih spomenika u Evropi! Zato ograncima ISIL-a treba u ruke dati Dečane i Ljevišku!

Šta će nam sada reći domaći NATO lobisti i kako će objasniti da je „članstvo u NATO garant sigurnosti i stabilnosti“. Zašto se danas po evropskim gradovima otkazuju fudbalske utakmice zbog sigurnosti gledalaca, a pre samo nekoliko meseci Fudbalska reprezentacija Srbije je kažnjena zbog albanskog drona, koji je mogao biti natovaren eksplozivom ili bojevim otrovom, a i publika je mogla biti uznemirena, baš kao i ona u Parizu kada je ušla na fudbalsko igralište? Otkud nekome u Beogradu uopšte ideja da se povodom terorističkog napada na život civila u Parizu iz sećanja prizove Gavrilo Princip!

OVK na Kosovu je bio na američkoj i evropskoj listi terorističkih organizacija sve do trenutka dok se Ričard Holbruk nije izuo i u čarapama ušao u leglo ove zločinačke terorističke organizacije i bande tajno obučavane širom Zapada. Holbrukov korak u čarapama bio je odlučujući korak kojim su se teroristi pretvorili u borce za slobodu. Svaka legalna i legitimna borba protiv terorizma bila je okarakterisana kao humanitarna katastrofa. Nastavak je opšte poznat. U tom nastavku pored nas i Slobodana Miloševića stradali su i Gadafi i Sadam Husein i Hosni Mubarak i njihove države i stanovništvo. Kada je Asad došao na red, Rusija je odlučila da prekine ovaj krvavi niz, i stane na put stvaranju Islamske države, čiji je pravi utemeljivač niko drugi nego Zapad na čelu sa Amerikom. Stvorili su pravi sistem zla, ali im se ono otelo i stiglo u njihovu kuću potvrđujući našu staru izreku: Svaka sila za vremena a nevolja redom.

Koliko juče EU nije htela da vidi da je nagli i iznenadni talas albanskih izbeglica sa Kosova, koje su se u jednoj idealnoj sekundi opsetile da žive u ekonomskoj krizi, bio samo generalna proba za višemilionski izbeglički talas koji je usledio poslednjih meseci. Ova albanska izbeglička najezda kao što je i počela, naglo je kao po komandi i okončana, i to opet u jednoj idealnoj sekundi. Nema više ekonomske krize na Kosovu, ali ima suzavca u nazoviparlamentu, i ustavnog suda u nedefinisanoj tvorevini.

Ta vrsta teritorijalno neodređenih i fluidnih tvorevina koje se faktički i golom silom uvećavaju na račun već postojećih država što karakteriše ISIL, svoju je generalnu probu doživela i doživljava upravo na Kosovu. Danas Islamska država sutra velika Albanija. Ko to ne vidi danas, bojim se da mnogo štošta neće ni videti. A ko to zaista vidi, mora i pokazati tako što neće ponovo izabrati pogrešnu stranu.

(Pečat)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. miroslav says:

    Ti pises?O cemu?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *