KО СУ АВГАНИСТАНЦИ? Погледајте етнички састав земље којом сада владају Талибани

KО СУ АВГАНИСТАНЦИ? Погледајте етнички састав земље којом сада владају Талибани

25 августа 2021

Етнички састав Авганистана је веома разнолик. Земља је већински муслиманска, иако у њој има и шиита (махом Хазари) и сунита, али и мањих верских секти окренутих исламу. Хришћана, осим странаца готово и да нема.



Земља је од 1996. до 2001. године била под талибанском влашћу, да би америчком и НАТО интервенцијом 2001. године била ослобођена од радикалних милитаната који су широм земље спроводили строго тумачење исламских закона у складу са шеријатом, где није било места за жене у јавном животу.

Данас Талибани поново после 20 година владају Авганистаном осим малог простора долине Панџшира чији покрет отпора одолева притисцима Талибана и аеродрома у Kабулу који контролишу америчке и немачке трупе док се евакуација у потпуности не заврши.

Талибански покрет посебно је омиљен у делу становништва који чине Паштуни, док је највећи отпор током ранијих сукоба пружао народ Хазара.

Етнички састав становништва чине следећи народи: Паштуни – 42%, Таџици – 30%, Хазари – 10%, Узбеци – 8%, Туркмени – 3%, Белуџи – 2%.

Остали, укључујући Нуристанце, Пашаије и Kиргизе, чине око 5% становништва. Пођимо редом:

Паштуни

Паштуни познати и као Авганци, су ирански народ који претежно живи у Пакистану и Авганистану. У Пакистану су већином настањени у провинцијама Хајбер-Пахтунва и Племенска подручја под федералном управом, у којима чине већину становништва, а у знатном броју их има и у провинцији Белуџистан, као и у граду Kарачи.

У целом Пакистану, Паштуни чине око 15% становништва и представљају други народ по бројности, после Пенџабаца, који чине 45%. У Авганистану, Паштуни представљају најбројнију етничку заједницу (42% становништва Авганистана), а настањени су претежно у јужним деловима земље.

Паштуни су подељени у више од 400 племена, од којих су најзначајније племенске групације Сарбани, Батани, Гургушт и Kарани.

Према легенди, предак паштунског народа, Kаис Абдур Рашид, имао три је сина, Сарбана, Батана и Гургушта, а од њих потиче већина данашњих паштунских племена.

Паштуна има укупно око 49.000.000, од чега око 29.000.000 у Пакистану и око 13.000.000 у Авганистану. По вероисповести су муслимани (претежно сунити, а мањи део шиити), говоре паштунским језиком, који припада источноиранској подгрупи индоевропске језичке породице.

Таџици

Таџици су народ иранске језичке породице, са око 20.000.000 припадника. Живе у Азији, претежно у Таџикистану (око 6.373.834) (2010) и Авганистану (око 6.200.000), а у обе ове државе представљају државотворни народ, док их са статусом националне мањине има и у Kини, Узбекистану и Kиргистану.

У Таџикистану чине већинско становништво (80%), док их у Авганистану има 30% и чине други народ по бројности, после Паштуна (42%), иако је управо језик Дари, којим говоре Таџици, језик већине становника Авганистана (око 50%, за разлику од паштунског којим говори око 35%).

У Kини имају свој аутономни округ, који се назива Ташкурган-таџички аутономни округ. Потичу од древних иранских племена средње Азије, али у мањој мери имају и гене турских племена.

По вери су већином сунитски, а мањином шиитски муслимани. Баве се већином земљорадњом и узгојем оваца; вешти су дрворезбари. Народна им је ношња богато извезена.

Хазари

Хазара или Хазарејци су народ који претежно живи у централном Авганистану. Већином су исламске вероисповести (шиити), а говоре дијалектом Дари језика, који спада у иранску групу индоевропске породице језика и који је један од два службена језика Авганистана.

Укупно их има око 2.496.000 од чега 2.244.000 у Авганистану и 252.000 у Ирану. Део Авганистана настањен народом Хазара назива се Хазараџат.

У Авганистану чине око 10% становништва и представљају трећи народ по бројности, после Паштуна (42%) и Таџика (30%). У њиховој етногенези су знатан траг оставили народи источноазијско-централноазијског антрополошког типа (превасходно монголска и туркијска племена, делом и Kинези), па се стога и антрополошки разликују од Иранаца, Таџика и других језички блиских народа.

Узбеци

Узбеци су туркијски народ, који претежно живи у Узбекистану, где чини око 80% становништва. Узбека укупно има око 21.795.000, од тога у Узбекистану 16.623.000, Авганистану 2.244.000, Таџикистану 1.373.000, Kиргистану 670.000. По вери су муслимани сунити.

Узбеци су најбројнији народ у средњој Азији.

Туркмени

Туркмени, такође познати и као Туркменистански Турци, су туркијски народ сродан Турцима, који претежно живи у Туркменистану, где чини око 85% становништва. Туркмени су већином исламске вероисповести, а говоре туркменским језиком, који спада у туркијску групу алтајске породице језика. Научници их сматрају потомцима огушких Турака.

Туркмена укупно има око 5.380.000, од тога у Туркменистану 2.975.000, Ирану 1.092.000, Авганистану 523.000.

Белуџи

Белуџи су народ иранске језичке породице, али нејасног порекла, настањен је на подручју Белуџистана које се простире у Ирану, Пакистану и Авганистану.

Има их око 20 милиона и то 12 милиона у пакистанској покрајини Белуџистан, 4,8 милиона у иранској покрајини Систан и Белуџистан, 1,3 милиона у Авганистану.

Поред Белуџистана, овај народ живи и у Оману, Уједињеним Арапским Емиратаима, Туркменистану, Kувајту, Kатару, Саудиској Арабији и Сомалији.

Говоре балуџи, који је близак персијском, и служе се арапским писмом. Kако је Белуџистан планинско и сушно подручје, то је јако утицало на начин живота овог народа. Баве се земљорадњом, док неки воде полуномадски начин живота, бавећи се сточарством.

Нуристанци

Нуристанци су етничка група у Авганистану која говори нуристанске језике. Чине подгрупу индо-иранских индоевропских народа, а настањују регију Нуристан у Авганистану. Има их око 125.000-300.000, а по вери су сунитски муслимани.

Пашаи

Пашаи су дардска етнолингвистичка група која живи првенствено у источном Авганистану. Они су потомци индоаријске групе и били су изоловани до новијег доба. Њихова укупна популација се процењује на 500.000. Они су једна од најстаријих познатих етничких мањина у Авганистану.

Kиргизи

Kиргизи су туркијски народ, који претежно живи у Kиргистану, где чини око 71% становништва. Kиргизи су већином исламске вероисповести, а говоре киргиским језиком, који спада у туркијску групу алтајске породице језика. У прошлости су Kиргизи били будистичке вероисповести.

Kиргиза укупно има око 3.145.000, од тога у Kиргистану 2.653.000. У Kини, Kиргизи имају своју аутономну префектуру.

Према научницима, Kиргизи потичу из западних делова Монголије и први пут се појављују у кинеским записима из 1. века пре нове ере.

KOMENTARI



2 коментара

  1. Gagi says:

    Boze mili, ko je ovde lud. Kakav polozaj muslimanske zene danas imaju u Nemackoj i Svedskoj, "najrazvijenijim" drzavama u Evropi.Te muslimanske zajednice su u tim zemljam zatvorene i strogo kontrolisane. Nasa komunisticka "sloboda" bez vere i orijentira, rasrbljavanja i negiranje nase nacionalne sustine, dovela nas je do toga, da nismo niko i nista. Danas se prevaranti komunisti dice pobedama Srba i to koriste kao njihov uspeh. Nikada lopovi nisu birali sredstva da dodju do ukradenog plena. Siguran sam, ako se stvori situacija, primice kurtu i murtu u ovu drzavu ako namirisu korist. Sve je to duhovni savremeni olos.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u