Ko su bili srpski špijuni u NATO paktu?

Ko su bili srpski špijuni u NATO paktu?

11 jula 2014

0anri-binel_620x0Sa 63 godine života Pjer Anri Binel je penzionisani geometar i jedan od najvećih prijatelja srpskog naroda. Kada je Srbima bilo najteže, pred i u vreme napada NATO, major Binel je stegao srce i pomogao da naše stradanje bude što manje.

Pjer Anri Binel je 1998. godine bio oficir u Drugom birou vojne obaveštajne službe Francuske. Obavljao je mnoge poslove za državnu tajnu službu koja se zove Generalna direkcija za informacije prema inostranstvu – DGSE. Za uspešan obaveštajni rad u Bosni i Hercegovini, krajem 1993. godine nagrađen je premeštajem u francusku komandu u NATO.

Zvanično, major Anri Binel je optužen da je odavao vojne tajne NATO, tačnije planove mogućeg napada na SRJ, i to jugoslovenskom oficiru vojne kontraobaveštajne službe, i svom prijatelju, generalu Jovanu Milanoviću.

Prvi signal

– Sreo sam generala Milanovića prvi put u julu i drugi put u oktobru 1998, oba puta u Briselu – prisećao se ovaj Francuz. – Samo sam izvršavao “šifrovana telefonska naređenja odeljenja obaveštajne službe iz Lila”. General Milanović je zvao mog pretpostavljenog, generala Virota, i zatražio da se sretnu. Sastanak je zakazan za 24. jul 1998. godine u jednom srpskom restoranu u Kaventemu, gradiću u blizini Glavnog štaba NATO.

U pismu koje je poslao prijatelju, pukovniku Milanu Petkoviću u Beograd, major Binel je detaljno opisao svoj prvi susret sa srpskim špijunom, vojnim obaveštajcem generalom Jovanom Milanovićem:

– Čovek je živeo u Briselu kao geografski neženja, što je dosta zgodno za način života jednog agenta čiji je posao opasan, ali nije za diplomatu – opisao ga je major Arni Binel.

U samom Briselu francuski major Binel je počeo da prepoznaje nervoznu atmosferu NATO rata na Balkanu. Početkom septembra 1998. godine, dobio je šifrovani telefonski poziv kojim se od njega tražilo, ukoliko ga “pukovnik” Milanović ponovo kontaktira, da prenese da je situacija ozbiljna i da će, ako predsednik Slobodan Milošević ne povuče specijalne snage s Kosova, doći do bombardovanja u kojem će učestvovati i Francuska.

Šta i kako je to uradio, Binel je objasnio u poverljivom i ličnom pismu pukovniku vojne obaveštajne službe Milanu Petkoviću, koji je živeo na Novom Beogradu:

– Otišao sam da se vidim s oficirom zaduženim za operacije NATO. Objasnio mi je dokle smo stigli i poverio mi svoju fasciklu ukazujući mi na dokumenta koja bi bilo korisno da pregledam. U jednom radnom dokumentu iz te fascikle našao sam vrlo zanimljiv opis…

U njemu se jasno isticala širina razaranja koje je NATO nameravao da nanese Jugoslaviji. Korišćenjem tog opisa, nisu se ni na koji način mogli kontrirati ili izbeći udari NATO. Obznaniti opis, to naše trupe nije dovodilo ni u kakvu opasnost – pojasnio je Binel. – Iskopirao sam, dakle, taj nacrt na papir i, povrh toga, i naznake verovatnih datuma udara koji, sami po sebi, nisu bili tajna. S tim korisnim elementima, neškodljivim za naše trupe, pozvao sam čoveka da se sretnemo. Pošto nisam imao nikakvog razloga da krijem šta radim, zvao sam ga iz svoje kancelarije.

Poslednja šansa

Dokument je bio klasifikovan kao “tajno – NATO”, što u Francuskoj sasvim odgovara oznaci “poverljivo”. A ono što se u Francuskoj označava sa “vojna tajna”, to se u NATO zove “stroga tajnost – KOSMIK”. Binel je, potom, u pismu dodatno objasnio Petkoviću: – Napregao sam se da uverim Milanovića da je politička saglasnost za udare dobijena, ali da se daje još jedna prilika pregovorima, što nije bilo tačno. Precizirao sam mu da Amerikanci požuruju intervenciju, između ostalog i da bi ispalili rakete “tomahavk”, što je bilo tačno. Prema onome što se moglo naći u stručnoj štampi, oni su u 1998. godini morali da demontiraju 421 krstareću raketu, a tokom leta bili su ispalili samo dve, jednu na Sudan, drugu na Avganistan. Te nedelje, srpski agent Jovan Milanović me je dva puta pozvao dok sam bio u kancelariji. Hteo je da sazna predviđen dan napada.

– Rekao sam mu da ću ga pozvati čim i ja budem znao. Imao sam dosta preciznu naznaku o tome, znali smo da će 15. oktobar biti ostavljen Jugoslovenima kao graničan datum. Uz poneku izmenu, naravno. Ali nisam hteo da Milanoviću odgovorim na pitanje. Procenjivao sam da sam uradio ono što je trebalo da uradim da bi se izbeglo najgore. Ostalo je samo da se čeka… – pojasnio je major Arni Binel.

Sredinom oktobra 1998. godine Binela je izolovala francuska vojna kontraobaveštajna služba, koja ga je “poslala na zadatak u Pariz”. Bio je razotkriven kao srpski špijun. Od tada je bio pod istragom i u pritvoru sve do 23. avgusta 1999. godine. Otkriveno je da je generalu Milanoviću predao dokument na 25 strana, koji je nosio oznaku “tajna NATO”.

Binel je srpskom generalu predao vojni dokument NATO sa definisanim ciljevima, fazama i trajanjem agresije. U njemu su bila dva plana, jedan od 16, a drugi od devet stranica. Prvi je bio plan agresije, a drugi su bile frekvencije aviona francuske avijacije koji je trebalo da učestvuju u bombardovanju.

PENZIJA UMESTO PRIZNANjA

U proleće 1999. godine počela je operacija “Milosrdni anđeo”. Ni Milanović, ni Binel više nisu bili u Briselu. Država nije umela da ceni požrtvovanje generala Jovana Milanovića. Bivši predsednik Slobodan Milošević, šef Resora javne bezbednosti Rade Marković i tadašnji šef srpske policije Vlajko Stojiljković saglasili su se da Jovan Milanović treba da bude penzionisan, jer je, navodno, bio zavrbovan od francuske obaveštajne službe.

TAJNOVITI ZANAT

Špijunaža je tajnoviti zanat, umetnost obmane, veština profesionalnih tragača za skrivenim informacijama i ljudima, koja ume da bude i zlo neslućenih razmera. Na našim balkanskim prostorima špijunaža nikada nije bila cenjena kao veština, pa je zato tajni agent najčešće pogrdno nazivan: uhoda, dostavljač, cinkaroš, doušnik, potkazivač ili špijunčina.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *