Ко су Обамини „умерени“ побуњеници у Сирији?

Ko su Obamini „umereni“ pobunjenici u Siriji?

23 oktobra 2015

marina-ragus 65451522Piše: Marina Raguš

„Tokom mog rada, kolege bi od mene neretko tražile da ocenim i objasnim određena dokumenta i zakone. Nedavno i zajedno sa koleginicama Ketrin Heridž i Pamelom Brauni,  pročitao sam transkripte razgovora koje je gospođa Brauni obavila sa čovekom zvanim Mark Turi. Gospođa Heridž me je zamolila da pogledam i ocenim prepisku mejlovima između Stejt Dipartmenta i zvaničnika (SAD, prim aut) tokom mandata Hilari Klinton kao državnog sekretara.

Ono što sam video ubedilo me je, izvan svake razumne sumnje kao i moralne sigurnosti, da je Hilari Klinton obezbedila materijalnu podršku teroristima i lagala Kongres i to tamo gde je zakon obavezuje na istinu. Ovo je pozadina te priče…“[i]napisao je Endrju P. Napolitano, bivši sudija Vrhovnog suda Nju Džersija.

Napolitano je danas analitičar TV kanala Foks Njuz i piše za Vašington Tajms. Autor je sedam knjiga o američkom Ustavu.

„Gospodin Turi je zakonito ovlašćeni američki prodavac oružja. 2011 on podnosi zahtev Stejt Dipartmentu kao i Ministarstvu finansija za odobrenje da proda naoružanje Vladi Katara“, piše dalje sudija Napolitano. Za neobavešteni deo publike Napolitano se potrudio da podvuče da je Katar mala bliskoistočna zemlja tako  uvezana sa SAD, da će uvek „uraditi ono što američka vlada od nje traži“[ii].

„Kongres“, nastavlja Napolitano „ je u svojim naporima da drži „podalje“ oružje od grupa i zemalja koje mogu da naude Americi i njenim građanima i interesima, ovlastio Stejt Dipartment i Finansije da budu čuvari oružja. Oni mogu da proglase zemlju ili grupu terorističkom i u tom slučaju prodaja oružja je krivično delo. Oni takođe izdaju dozvole dilerima za prodaju.

Gospodin Turi“, kako nas obaveštava Napolitano, „prodao je Kataru milione dolara vredno naoružanje. Kasnije je, kako piše sudija Vrhovnog suda, i to na zahtev zvaničnika američke vlade oružje bilo prodato ili dato pobunjeničkim grupama u Libiji i Siriji. Neke od tih grupa, podseća sudija su na američkoj listi terorista, tako da su ih i Stejt Dipartment i Finansije, koji su licencirali prodaju, takođe zabranili.

Onda, kako je ovo moguće?“[iii] začudio se Napolitano.

Naravno, čuđenje je trajalo koliko i analiza materijala koja je dospela u ruke sudije koji i dalje veruje u demokratiju koju je nekada davno definisao američki Ustav. Naime, bez zadrške i imalo poštede, Napolitano zaključuje da odgovor na prethodno pitanje počinje tajnim ratom, nikog drugog do, Hilari Klinton.

Za nas u Srbiji nimalo čudno.

Naprotiv!

Klintonove Srbija pamti po ratovima koji su za njih bili i lično pitanje. Uostalom u mandatu državne sekretarke Hilari Klinton je tokom posete južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji, oktobra 2012 povodom samoproklamovane nezavisnosti tzv države „Kosovo“ rekla da je ona „nesporna“, da „niko ne može to da dovodi u pitanje“ i iznad svega da je to njeno „lično pitanje“. Da budemo precizniji, Klintonova je rekla:

„Za mene, moju porodicu i za moje američke sugrađane to je više od spoljnopolitičkog pitanja. To je lično pitanje“![iv]

I, kako vidimo, zaista i jeste. To „lično pitanje“ urađeno je na isti način i u Libiji, Iraku, Siriji. Tako što je Amerika na tzv. Kosovu podržavala, finansirala i dovela na vlast OVK. Naravno, prethodno ih nazvavši teroristima a onda i borcima protiv „represivnog“ režima „autokrate“ Miloševića. Sudiji Napolitanu bi i ovaj primer trebalo da bude poznat. Ali ga tada niko, verovatno, nije pitao za stav.

Ovaj put, kada je „stvar“ potpuno izmakla kontroli Napolitano konstatuje da je Klintonova obezbedila dozvolu od predsednika Obame i saglasnost lidera obe partije američkog Kongresa „kako bi naoružala pobunjenike u Siriji i Iraku u cilju svrgavanja vlada obe zemlje“.

„Mnogi od pobunjenika koje je gospođa Klinton naoružala i koji koriste to oružje, legalno prodato od strane gospodina Turija i ostalih, su terorističke grupe koje predstavljaju naše zaklete neprijatelje. Nije postojala objava rata od strane Kongresa, nije bilo glasanja u Kongresu, bez znanja Kongresa osim malobrojnih možda desetak članova i bez federalnog zakona koji bi odobrio ovako nešto“, tvrdi Napolitano.

U svedočenju nekadašnje državne sekretarke pred senatskim komitetom za naoružanje, Napolitano posebno ističe deo u kome Klintonova otvoreno laže odgovarajući na pitanje republikanskog senatora Renda Pola. Naime radilo se o isporuci američkog oružja Bliskom Istoku preko Turske. Svedočenje je održano 23. januara 2013. Na pitanje republikanca da li je oružje iz Libije otišlo Turskoj, Klintonova začuđeno pita „Turskoj?! I odgovara da o tome ništa ne zna!

Napolitano dalje podseća da Hilari Klinton poriče bilo kakva saznanja dok su s druge strane ona i Endrju Šapiro (Stejt Dipartment) odobrili hiljade isporuka oružja vrednih milijardi dolara i to američkim neprijateljima vodeći tako svoje privatne ratove. Žrtve tih ratova bili su ubijeni Ambasador Kristofer Stivens i troje njegovih kolega. Njih su u Bengaziju (Libija) ubili isti oni pobunjenici koje je naoružala američkim oružjem gospođa Klinton kršeći američke zakone“, konstatuje Napolitano.

Bivši sudija Vrhovnog suda nije mogao da izvede bilo koji drugi zaključak osim onog koji, uzgred, dobar deo javnosti ipak zna:

„Tajni rat i kriminalno ponašanje bili su proizvod konspiracije u Beloj kući, Stejt Dipartmentu, Finansijama, Ministarstvu pravde, CIA kao i određene grupe usko povezanih članova Kongersa. Njihova kospiracija je sada otkrivena …Hilari Klinton je lagala Kongresu, dala oružje teroristima i potom uništila svoje mejlove,“ više nego jasno zaključuje Napolitano.

Ovaj sudija, nastavio je sa iznošenjem analiza, dokaza i presudom za, u stvari, akt veleizdaje, zvaničnika SAD. Konretno Hilari Klinton u mandatu državne sekretarke kao i svih lica povezanih tajnim ratom i ugovorima vrednim milijarde dolara koji su se odnosili na izvoz naoružanja. Tako i 2015, Napolitano ponovo konstatuje da „Hilari ponovo laže“[v]. I, sve se nekako koncetriše oko ubistva Ambasadora Stivensa oko čega se diže neverovatna medijska prašina prepuna smicalica, trikova i poluistina. Razna saslušanja pred raznim komitetima se nižu, ali se stiče utisak da predstavnici obe partije kao da izbegavaju u stvari pravu priču.

Ona je jednostavna ali i užasna, koliko i sudbina zemalja Bliskog Istoka, severa Afrike. Podjednako koliko i sudbina miliona izbeglih iz ratom razrušenih zemalja. Nedavno, posle mnogih procurelih informacija i istraživača entuzijasta saznali smo:

Prvo, u Bengaziju konzulat nije ni postojao. Radilo se o iznajmljenoj privatnoj vili u kojoj je boravio Ambasador Stivens. Inače postavljen kao neko ko će kontrolisati put naoružanja iz Libije prema Siriji.

Uglavnom.

Drugo, Kristofer Stivens bio je glavni akter  u nastajanju arapskih proleća, obaranja Gadafija, uspostavljanja kontakata s pobunjeničkim grupama od kojih su mnoge bile na zvaničnoj listi terorističkih grupa ili organizacija.

Treće, oružje iz Gadafijevog arsenala otišlo je direktno u ruke teroristima koji su se pokazali „najjačim“ na terenu u borbi protiv Asada. Neki od njih pripadaju Al Nusra Frontu, ali većinu u takozvanoj sirijskoj slobodnoj armiji zovu „strancima“.[vi]

S punim pravom, jer se radi o izvezenim džihadistima iz Libije, Čečenije, Jemena Suadijske Arabije, Kuvajta, Iraka, Belgije, Pakistana, Bangladeša, Britanije.[vii]

U Siriju!

Četvrto, zaboravlja se da je libijska luka Bengazi bila i jedno od najjačih uporišta Al Kaide, i da posle obaranja Gadafija iz ove luke bez američke prismotre ni ptica nije mogla da poleti.

Ali su tone naoružanja pacovskim kanalom odlazile u Siriju, preko Turske u ruke terorista koji su u većini činili ono što Obama intezivno skriva a zovu ih „umerenim“ pobunjenicima.

I, to umerenim, jer bi to trebalo da im da potencijal u budućoj arhitekturi Sirije.

Ako kojim slučajem neko još pomisli da je ovo kraj, sasvim sigurno nije. Projekat „Sirija“ tek je jedan od mnogih. Arhitekture i redizajniranja kontinenata od Afrike, preko EUrope, Balkana, Rusije, Kine, Indije tek slede…

O svakom od njih namera nam je, da bez zadrške, potkrepljeno konretnim dokazima, kako vidimo, upravo iz zapadnih, na prvom mestu američkih izvora, pišemo u kontinuitetu.

[i] http://www.washingtontimes.com/news/2015/jul/1/andrew-napolitano-hillarys-secret-war/?page=all

[ii] isto

[iii] isto

[iv] http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/265997/Hilari-Nezavisno-Kosovo-je-moje-licno-pitanje

[v] http://www.foxnews.com/opinion/2015/07/30/hillary-clinton-lies-again.html

[vi] http://www.washingtonsblog.com/2013/05/its-dishonest-to-talk-about-benghazi-without-talking-about-the-syrian-war.html

[vii] http://www.businessinsider.com/al-qaeda-jihadists-are-among-the-best-fighters-among-the-syria-rebels-2012-

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *