Ko sve i kako muze srpsku kravu

Tweet

Piše: Miroslav Parović

Jedna od prvih inicijativa u poljoprivredi, koje je posle petog oktobra tadašnji DOS pokrenuo, bila je povećanje proizvodnje mleka u Srbiji. Kako je tada procenjeno mleko je trebalo da bude jedan od izvoznih aduta države Srbije i zamajac poljoprivredi.

No, iako početna ideja nije bila loša, realizacija je pokazala da DOS – u (i svim kasnijim naslednicima) ni na kraj pameti nije bilo da razviju srpsko mlekarstvo, već je očito od samog početka namera bila da se tržište Srbije praktično servira na tacni inostranim kompanijama uz, naravno, lično bogađenje nekoliko tajkuna koji su u postpetooktobarskom grabežu kao plen dobili mleko (neki drugi su dobili šećer, treći pšenicu, četvrti jestivo ulje i tako redom).

U prilog ovome u kratkim crtama navodim nekoliko ključnih dešavanja u proteklih desetak godina koji su doveli do toga da je danas fond krava na nivou sa početka dvadesetog veka:

• Prvo što je urađeno bilo je stvaranje monopola u ovoj oblasti pa je tako u dvehiljaditim investicioni fond“Salford” praktično preuzeo većinu značajnih mlekara u zemlji. Ova monopolizacija je dovela proizvođače mleka u praktično ropski položaj, a iz istorije je poznato da robovlasnici baš i nisu marili za potrebe onih nad kojima su imali vlast.

• Drugi udar na mlekare (a samim tim i na celu poljoprivredu) desio se pred sam kraj mandata druge vlade na čijem je čelu bio Vojislav Koštunica (kraj 2007. i prva polovina 2008. godine). Tada su ministri, Slobodan Milosavljević (DS) i Predrag Bubalo (DSS) , doneli uredbu o slobodnom uvozu mleka u prahu. Kao posledica ove uredbe u nekim krajevima Srbije gotovo je u potpunosti bio obustavljen otkup mleka, a i tamo gde se mleko otkupljivalo ono je po litri bilo jeftinije od flaširane vode za piće! Na kraju, gro srpskih krava je tada i bukvalno završio u paštetama!

• Ono krava što je preteklo posle uredbe o slobodnom uvozu mleka u prahu dočekalo je da Božidar Đelić, tada doajen  „Srbije na evropskom putu“ odluči da jednostrano počne da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa EU. Tog februara 2009. Godine pod okriljem tada već jasne diktature DS – a, skinute su carine za mnoge poljoprivredne proizvode, uvedeni su novi pravilnici o kvalitetu proizvoda (ovde se krije i famozni aflatoksin) i mnoge druge stvari od kojih će nas neke tek dočekati (poput obaveze da se strancima dozvoli da kupuju zemljište po Srbiji).

• Poput zločinca koji se uvek vraća na mesto zločina, završni udarac srpskom mlekarstvu zadao je Goran Ješić, verovatno za račun neke strane korporacije kojoj treba tržište Srbije očišćeno od domaćeg mleka. Ješić je iskoristio to što je Božidar Đelić u jednostranom prisajedinjenju EU smanjio dozvoljen nivo aflatoksina u mleku, ali ne i u stočnoj hrani, pa se na ovaj način desio paradoks da su po zakonu krave jele ispravnu hranu, a davale neisprvano mleko!? Ovu zbunjenost i krava i seljaka, ali i nadležnih državnih organa iskoristo je Goran Ješić (a kasnije i ceo DS) da započne kampanju koja je u toku i koja na naše oči ubija preostali stočni fond u Srbiji!

Istorijska je činjenica da je srpsko seljaštvo održalo nacionalnu kulturu i identitet. Srpski seljak je oduvek i hranio i branio državu, a na kraju krajeva poznato je da je Karađorđeva vojska bila vojska seljaka, te nam je, dakle, modernu srpsku državu izgradila  „kuka i motika“ i ako ne zbog ekonomske logike, ono makar zbog te činjenice se mora imati pijeteta prema našem selu i poljoprivredi.

Na nama, kao ljudima koji se odgovorno bave politikom, je zadatak da na bazi realne procene resursa, koji su nam preostali kao narodu, pokušamo da ovo društvo i državu izvučemo iz problema u kojima se danas nalazimo. Ukoliko se danas ne budemo suprostavili onima koji zarad ličnog interesa uništavaju interes naroda, plašim se da će narod na ulici krenuti da svoje interese brani sam i baš zbog toga je  „slučaj mleko“ važan da se svi na političkoj sceni pokažemo.

Za slučaj da politika čiji je danas protagonista Ješić ipak na kraju pobedi, možda je jedino rešenje da se u Srbiji ljudi opet late tradicionalnog oruđa KUKE I MOTIKE! Do sada nam je uspevalo možda će i opet!

Miroslav Parović je jedan od osnivača Treće Srbije

(Vidovdan.org)

Tweet