КО ВЛАДА РТС-ом? Ко троши паре грађана Србије?

KO VLADA RTS-om? Ko troši pare građana Srbije?

29 maja 2017

Ko su ljudi koji uređuju program javnog servisa koji građani finansiraju preko republičkog budžeta poput školstva, zdravstva, vojske, policije?

Da bismo dobili odgovor na ovo pitanje predlažemo da se naprave ciklusi autorskih emisija: Vladana Čkrkića, Ivane Miković, Jovana Despotovića… da praktično pokažu javnosti i kolegama šta znači odlična emisija.

Hajde da organizujemo nagradnu igru za narod: navedite autorske emisije gore navedenih autora i moćnika RTS-a!

Zamislite kakav bi rezultat bio kada bi vas lečio neko ko nikada, nikoga nije lečio. Smrt naravno. Ili da vas vozi šofer koji nikada nije seo na mesto za vozača. Ili da letite sa pilotom koji nikada nije seo u avion. Da li će tako proći i RTS?

Bilo bi dobro da nam neko stručno objasni šta je zabavno u političkim emisijama Olivere Kovačević koje se emituju kao zabavni program.Ona je urednik zabavnog programa koji je leglo neukusa i prozaičnosti? Prave bogatu zabavu za sirotinju? Ili za žutu bogataško-pljačkašku elitu?

Novi žuti kadrovi

Ovih dana oni koji vladaju RTS-om primili su u radni odnos oko 300 ljudi. To su uglavnom „honorarci“ koje je prethodno rukovodstvo dovelo po principima rodbinskih, prijateljskih i DS veza. Kada žuta ekipa napuni javni servis žutim kadrovima, onda će da otpusti hiljadu ljudi! Gde je tu logika: primate da biste otpuštali!? Ti kadrovi su dovedeni u RTS u vreme Tadićeve vlasti kad je „naplativost“ pretplate pala na manje od 30%. Pretplata je padala, narod je time pokazao šta misli o programu. Međutim, slavno rukovodstvo, slavne zvezde koje su veličale Tadića, primale su stotine hiljada dinara za vernost diktatoru i kokodakale kako su najbolji, najgledaniji, najlepši, najpametniji… Isti ljudi i danas imaju isti status samo što sada pare ne dolaze iz „pretplate“ već se otimaju narodu preko poreza i budžeta.

Partizanski glumac o srpskoj istoriji

Dokle će narod, iz državnog budžeta, da finansira privatne poduhvate porodice Bajić? Razmišlja li neko o šteti koja nije samo finansijska već kulturološka i istorijska? Setimo se serije „Ravna gora“, dosadne, razvučene, besmislene čiji scenario kao da je pisao neki penzionisani agent Ozne, kao da je feljton iz lista Komunist. Tu nijedna nova činjenica nije uzeta u obzir uprkos obilju novih saznanja koje su mladi istoričari i istraživači otkrili. Što bar, partizanski glumac, ne pomenu da je postojao neki Džejms Klugman koji je falsifikovao izveštaje i akcije Vojske u otadžbini pripisivao partizanima? Možda previše očekujemo od glumca koji je vaspitan kao partizan u partizanskim filmovima? Ali da stvar presečemo: ko je taj u RTS koji plaća Bajića? Emisije koje prodaje RTS-u već su plaćene novcem institucija koje je kontrolisala DS: ministrstvo kulture, pokrajniski sekretarijat za kulturu, opštine gde su žuti bili na vlasti. Prodaja „javnom servisu“ je ekstraprofit.

Sin reditelja Titovih rođendana

Ono što sada rade Mikovićka i Čkrkić u vreme Miloševića radili su JUL-ovci Jovan Ristić i Slobodan Novaković. Ovaj drugi bio je prva tračara RTS-a, koketirao sa žutima a bio na crvenom kazanu.

Po čemu je Marko Novaković zaslužan da bude urednik serijskog programa preko koga se peru ogromne pare. Da li zato što je sin Slobodana Novakovića koji je bio reditelj sledtova za 25. maj, lažni Titov rođendan, što su mogli da rade samo najodaniji partiski kadrovi. Provereni hiljadu puta. To što je radio tata Novaković, sada radi sin Novaković: sprovodi Titovu politiku prema srpskoj kulturi.

Bradić i Novaković hoće da snimaju film o bombardovanja RTS-a 1999. To je još jedan od poduhvata u projektu DS: Zašto? DS i njihovi klonovi. U tom projektu Bradić bi mogao kao nakadšnji JUL-ovac da odgvori na pitanje ko je žrtvovao 16 ljudi koji su poginuli? Ili možda da on i njegvi drugovi iz JUL-a odgovore ko je žrtvovao mnogo više ljudi, ali je poginulo „samo“ njih 16 koji su se našli u onom delu zgrade koja je pogođena. Žrtvovani su bili svi koji su radili u RTS i pre i posle bombardovanja.

Novakovićev otac, Slobodan, tad je, i sve do 5. oktobra 2000. (tog dana je potrčao na terasu Skupštine grada da održi govor zamenivši JUL-ovski dresom DOS-a), bio zadužen za programsku šemu i bio je prvi saradnik tadašnjeg direktora TV Beograd Jovana Ristića. Rica, je kažu, bio komandant svega što nije Informativni program po vojnoj organizaciji koju je kreirao Omer još u vreme SK. Otac Markov je bio visoki funkcioner FK Partizan, družio se sa Mirkom Marjanovićem, Zekom i ostalima iz vojnog tima. Oni su ga i držali na važnom mestu urednika (svih) programa koji je, takođe, pravio programsku šemu i odgovarao za nju… Pa zar nije logično da takva družina ima informaciju: ko je žrtvovao RTS?

Možda će Bradić i Novaković pronaći pilota koji je bombardovao RTS pa da on objasni kako je morao da pobije ljude koji su žrtvovani i ko je „suštinski“ ubica. Baš bi bio dirljiv susret pilota i rodbine. Mogla bi „priču“ to da napišu naši čuveni „dramatičari“ iz škole dramatrurgije otovorenog društva. U priču bi mogli da uključe i onoga ko je postavio „lokator“ – on je sugurno znao da će biti gađan RTS te noći. Zašto nije javio? Ako je javio, kome je javio?

Licemeri nemaju ni stida, ni srama, ni savesti? Imaju uvek moć! Na seriji o poginulim „kolegama“ moći će da se obrnu ogromne pare.

Šotrin politički angažman

Koji je tek licemer oronuli reditelj. Banalan kao obraz uz obraz.Sve Šotrine serije snimaju se u privatnoj produkciji.Plaća ih RTS novcem iz državnog budžeta. Država, kojom upravlja SNS, omogućila mu je da zgrće lovu preko RTS dok je on na mitinzima Saše Jankovića kukao protiv te iste vlasi. Pogledajte prilog od 48,20′ do 54,20′: https://www.youtube.com/watch?v=7BNVI6az5eI

Pogledajte to licemerje. On je takođe jedan od likova predizbornog spota Saše Jankovića. „Pomoću štampe On ide na zatupljivanje mase…“ Ne, druže, pomoću tebe i tovojih infantilinih serija „žuti“ i njihovi pokrovitelji, agenti stranih interesa, idu na zatupljivanje mase.On govori o „beznađu i jednoumlju“ a njega je stvorilo Titovo „jednoumlje“. Ti si taj titoistički izmet, žuti proizvod.Nemoj nam, Šole, pričati o Ljosi, pričaj nam o Titu i šta si ti radio u vreme Broza. Ti i tvoji rođaci. Za koje ste službe radili? Da li je, Šole, sedamdesetih godina 20. veka, kao„izabrani“ reditelj na TV Beograd, ili na skupu opozicije, smeo da govori o Titu kao Ljosa o „južnoameričkom“ diktatoru? Nisu li ti diktatori bili Titovi prijatelji? Zašto nije rekao nešto o „amandmanima“ iz 1972, ili o ustavu iz 1974, ili smatra de je on bio dobar i pravedan za narod koji mora da plaća njegove infantilije? U tom ustavu je pisalo da je Tito doživotni predsednik. Šole je najbolji titoistički, antisrpski primerak. Zašto u vreme Titovih „slobodnih“ glasila, kao politički angažovani umetnik, nije snimio film o ustašama koje su 1972. ubačene u njihovu samoupravnu, nesvrstanu domovinu? Ili o maspoku 1971. Ne, u vreme Tita on je hrabro snimao Obraz uz obraz. Kao nekad Obraz uz obraz sada je titoistički snimio Lenku Dunđerski – Lenka je Milena, Laza je Gaga? Šole naravno scenarista i reditelj.Reditelj palanačkih opereta. I u Jankovićevom predizbornom spotu se slikao „obraz uz obraz“.Ubi se od love iz budžeta RTS-a a kuka kako mu nije dobro. Pa koliko mora od naših usta i usta srpske dece da se odvoji da bi se ova titoistička družina zadovoljila? Što su stariji sve su infantilniji i pohlepniji. Kao da život samo njima pripada. Pogledajte programsku šemu RTS u posednjih nekoliko meseci pa ćete videti koliko tu ima šotre i šotrinih?I na kraju šta su doneli Jankoviću? Velikih 16 procenata. Šotra i ekipa koja stoji iza njega nije ništa bolja od Bajića.

Zašto ovoliko pažnje posvećujemo jednom smežuranom ravnatelju ljubavnih serija? Zato što je on primer žutog zla koje ima dubke korene u socijalizmu i samoupraljanju koje nam kao ciglu sada prodaje žuta elita. Šotra je u DS zamenio lepu Jelenu. Jednina mu je konkurencija Aleksandra.

Javna pitanja Rodoljubu Šabiću

Ko je napravio dug od 100 miliona evra?

Ko prima u RTS-u od 300 – 500 hiljada dinara mesečno?

Ne kolike su im plate, koeficijetni i druge trice i kučine, već kolika su i m primanja, koliko legne svakog meseca na tekući račun? Svakog meseca!

Njihove plate ne mogu biti tajna jer se finansiraju iz budžeta. Javnost mora da zna za svaku paru kako je potrošena.

Ko je dužan da javnosti da tačnu informaciju? Da li je dužna budžetska inspekcija s obzirom da se RTS finansira iz državnog budžeta? Da li je dužan poverenik za informacije od javnog značaja s obzirom da je u pitanju javni servis i „javni“ budžetski novac? On voli da čita novine i da se bavi tračevima, ovde ima bar nešto konkretno. Šta kažu poslanici SNS koji su ga kao i Jankovića izabrali na funkciju sa koje deluje isključivo sa pozicija DS-a i bivšeg zloglasnog DOS-a? Delimično je i pretplata ali pretplata se u EU smatra kao vrsta državne pomoći. Mogao bi i zaštitnik građana malo time da se pozabavi jer se građani nemilosrdno finsnsijski pljačkaju.

(Neven Pećo / Vidovdan)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Dušan Buković says:

    Duša Buković: VLADIMIR NAZOR, GUSTAV KRKLEC I „SRPSKI“ KOMUNISTI Vladimir Nazor (1876-1949), po narodnosti je Hrvat, pisac, pesnik i književnik. Uoči Drugog svetskog rata Nazor je podržavao Mačekovu opoziciju. Za vreme tz. Nezavisne Države Hrvatske postao je 1941. godine članom Pavelićeve Hrvatske Akademije znanosti u umetnosti.Tokom 1942. godine napuštia Zagreb i odlazi u Vrhovni partizanski štab, gde ostaje svo vreme trajanja revolucije. Nazor je postao je prvi predsednik Prezidijuma Sabora NR Hrvatske i tom prilikom uputio je jednu zvaničnu „Poruku Hrvatima“, u kojoj doslovno stoji: „Tim činom su rodoljubi na mene svratili pažnju ne samo Hrvata od Čakovca u Međimurju i od Čičarije u Istri do Boke Kotorske, pa od Lošinja na Jadranu do Zemuna na Dunavu, no također i ljudi naše krvi i jezika onkraj dalekih planina i širokih okeana, te osjećam potrebu da na časni poziv odgovorim ne samo članovima Vijeća, nego i svima koji su u toj odluci našli izražaj vlastitoj želji...“ (Vidi: Vjesnik, Organ KPH, br. 3, od 20. februara 1944; Bruno Bušić, Hrvatski ustaše i komunisti, Washington, D.C., U.S.A., 1979, str. 18). Čim je Nazor uvideo da je velikohrvatski establišment u nacinalno - federalističkoj Jugoslaviji uzeo vlast na čelu sa Brozom, Smodlakom, Ribarem, Šubašićem, Magovcem, Hebrangom, Bakarićem, Krajačićem, Stilinovićem, Klišanićem , Sremcem, Ujevićem, Krležom, Draganovićem i ostalima uz pomoć zapadno-evropskih i američkih imperijalista počeo je otvoreno da vrši propagandu za hrvatski narod i hrvatsku državu, što svedoči i ovaj članak, koji je objavljen pod naslovom „I Vladimir Nazor“, gde stoji: „Koga sve nisu zanosile mutne vode hrvatskog romantizma? Jedno od najvećih iznenađenja je slučaj pok. Vladimira Nazora, Dalmatinca, vrsnog pesnika i književnika, čiji su prilozi godinama objavljivani u Srpskom Književnom Glasniku, inače, do Pavelića, čoveka koji je sasvim pozitivno uticao na hrvatsku omladinu, pun optimizma za jugoslovenstvo, počev od 1913 godine. Dolaskom Pavelića na vlas i stvaranja ‘NDH’ ni Nazor nije mogao odoleti masovnoj hrvatskoj histeriji. Zahvaćen tom histerijom, on u to vreme piše jednu pesmu u kojoj su i ovi stihovi: ‘Nije vrijeme za muziku i mandoline Već vrijeme da svatko od nas Živi kao vuk, kao lav, Dugim riječima kao Hrvat’. Uskoro zatim Nazor se našao kod Tita i ostao s njim sve do svoje smrti, mažen i naročito pažem, uz pevanje pesama za ‘novu sezonu’. Mi ne zaboravljamo njegovu pesmu ‘Majka pravoslavna’, ali nam je teže zaboraviti njegove poteze skakavca od vremena prve Jugoslavije do Pavelića, i od Pavelića do Tita. To je zaista bilo: Dobro jutro čaršijo na sve strane! Teško je biti čovek“ (Vidi: I Vladimir Nazor, „Amerikanski Srbobran“, 29 jul 1981, Pittsburgh, Pa., USA). Ne upuštajući se u nikakve druge komentare da vidimo šta o Nazoru kaže Prvoslav Vasiljević u jednom pismu, koje je objavljeno u knjizi Vladimira Dedijera „Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita“, gde između ostalog, stoji: „Poverljiva dostava Prvoslava Vasiljevića Milovanu Đilasu protiv Vladimira Nazora i njegovog jezika i đilasova poruka Aleksandru Rankoviću 27. septembra 1944. Dragi druže Đido, Danas me je pozvao drug Nazor na razgovor. Kada sam otišao tamo, rekao mi je on da hoće da govori sa mnom kao predsednik Federalne Države Hrvatske o nekim pitanjima, koja njega kao takvog interesuju. Kako je pred sobom držao bilten inostrane štampe koji mi izdajemo, s nekim podvučenim mestima shvatio sam odmah o čemu će se voditi razgovor... Pitao me je zatim ko uređuje Bilten, ko vrši izbor materijala itd. Rekao sam mu da to činimo ja i Vuk Dragović koji je na putu. Zatim me je pitao ko sve radi u Presbirou. Zapisujući imena osoblja interesovao se i za nacionalnu pripadnost. Kad je završio sa tim opštim pitanjima, počeo je da govori: - Ja sam te pozvao da razgovaramo o jednom veoma važnom pitanju, preko koga ja kao Hrvat i predsednik hrvatske države ne mogu da pređem ćutke. Vi ste u Biltenu zaveli jezik beogradske čaršije, vi ga namećete i pored toga što se nalazite na teritoriji Hrvatske države. Nas Hrvate to vređa i mi nećemo jezik beogradske čaršije. Dok ste ovde na našoj teritorioji imate da pišete hrvatski, a kad odete u Srbiju pišite i govorite kako god hoćete, mene se to ništa ne tiče. - Zatim je govorio dugo o hrvatskom i srpskom jeziku, o Vuku Karadžiću itd. i napomenuo da mi njima Hrvatima samo pravimo smetnje i političke poteškoće ovakvim svojim radom. Za čitavo vreme njegova govora, koji je puno puta imao povišen ton, ostao sam pristojno smiren... Na to je on rekao odlučno: - Ne može tako više da bude. Dok ste ovde na teritoriji Hrvatske imate da pišete hrvatski. Sve što iz Hrvatske izlazi i u nju ulazi ima da bude na hrvatskom jeziku. Ko ne zna hrvatski, ne može ni da radi kod vas... Pitao me je zatim kojim se jezikom piše radio-bilten. Rekao sam mu da to zavisi od emisija, one emisije koje se daju na hrvatskom mi ih tako i beležimo, a one na srpskom dajemo isto tako na srpskom. Mislimo da ako bismo drugačije postupali, da te emisije ne bismo verno prenosili, već bi ih falsifikovali. On je odgovorio da ni to ne može više tako da bude i da i taj bilten ima da se daje samo na hrvatskom. Pitao me je koje radio-stanice slušamo. Rekao sam mu da slušamo uglavnom Slobodnu Jugoslaviju, Moskvu i London. Na to je on uzbuđeno uzviknuo: - Pa tamo su svi spikeri Srbi. Po svom starom običaju Srbi su se i tamo ušunjali, kao što već umeju da se ušunjaju svugde. Ja ću da protestujem protiv toga. Nećemo mi više da trpimo da nam vi namećete ono što hoćete... Prvoslav Vasiljević“ (Vidi: Vladimir Dedijer, Novi prilozi za bografiju Josipa Broza Tita, Knj. 2, Rijeka-Zagreb, 1981, str. 842-3). Na kraju, u ovom kontekstu ne može se izbeći ni zaobići između ostalih ni Gustav Krklec (1899-1977). Krklec je bio urednik hrvatskog ustaškog lista „Graničar“, koji je publikovan u Zemunu za vreme tz. Nezavisne Države Hrvatske . Ono što je bitno, ovde donosimo, bez komentara jedan članak o Gustavu Krklecu, koji je objavljen pod naslovom „Nagrada zločincu“ u kojem doslovno stoji: „Bilo je to pre dve godine. Za nagradu Matice srpske predložen je Gustav Krklec! Mlađi u Otadžbini nisu protestovali, jer istina iz beografije Gustava Krkleca - bila je izostavljena. U samo Matici srpskoj, članovi Nagradnog odbora bili su zbunjeni. Njima je biografija Gustava Krkleca bila poznata, jer dok su u sedištu Matice srpske, u Novom Sadu, mađarski fašisti bacali Srbe pod led u Dunav, dotle je Gustav Krklec u Zemunu čuvao stražu Pavelićeve NDH. Bio je glavni urednik ‘Graničara’. Ali – stiglo je naređenje: ‘U duhu ‘Bratstva i jedinstva’ nagrada Matice srpske bezuslovno mora da se dodeli Gustavu Krklecu’! Tako je Gustav Krklec, Pavelićev graničar, postao dobotnik Matice srpske! Nagrada za zločine! Nagrada onome koji je slavio najvećeg ubicu koga je svet upoznao – Antu Pavelića. Nagrada Gustavu Krklecu – Pavelićevom graničaru! Stariji znaju, ali - kako bi mlađi upoznali pravu biografiju Gustava Krkleca – treba da pročitaju odu Poglavniku Paveliću, čiji je autor Gustav Krklec. Pod svojim originalnim potpisom u ustaškom ‘Graničaru’ čiji je bio glavni urednik, Gustav Krklec je objavio pesmu posvećenu svom idolu, ubici srpskog naroda, Anti Paveliću: Došli su naši dani sa njim. Donio ih je najbolji hrvatski sin. Kleli smo se Sv. Antunu - I Svjetac nam posla izabranika. Domovino pozdravi Antuna Poglavnika! Zagrebu bijeli razvi zastave naše Prospi cvijeće i cvijećem ga kiti. Doš’o je Ante... Nikada više Hrvati robovi neće biti... Na zastavi je hrvatska kruna, A ja sa braćom ZA DOM SPREMAN – Stražarim na granici kod Zemuna! Gustav Krklec” (Vidi: Nagrada zločincu! „Sloboda“, Organ SNO u Americi, 25. februar 1970, Chicago, Illinois, U.S.A.).

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *