Ко заиста управља Америком?

Ko zaista upravlja Amerikom?

6 marta 2016

3001889_orig 3425Iako se čini da je Rusiji svejedno ko će biti novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država, jer od njega malo toga zavisi, ipak je veoma važno ko će zameniti Baraka Obamu, piše za RIA Novosti filozof Vladimir Lepehin.

Sjedinjene Američke Države su, sudeći po svemu, jedina država na svetu koju su osnovali krupni zemljoposednici, industrijalci i bankari. Osnivači SAD uspeli su da stvore principijelno novi sistem upravljanja državom, u kojem imovinu, vlast i ideologiju ne kontrolišu kraljevske dinastije i crkva nego oligarsi, objašnjava Lepehin.

Tokom cele američke istorije, podseća autor, ko god da je bio u vladajućoj klasi i ko god da je biran za predsednika te zemlje, pravi upravljači države bili su upravo krupni bogataši.

Ipak, propusnica u njihove zatvorene klubove nikada nisu bile samo razmere imovine nego i vernost svojoj kasti.

„Razumljivo je da ova kasta ne može da dozvoli da se na poziciji lidera države pojavi političar koji nije pod njenom kontrolom. A otkud bi drugo on u Americi uopšte i mogao da dođe kad je ceo politički sistem odozdo prema vrhu od početka ustrojen tako da je bez ozbiljne finansijske podrške pomenutih zatvorenih klubova (uslovno nazvanih ’republikanski‘ i ’demokratski‘) nemoguće postati čak i obični kongresmen?“, pita se autor.

Očigledno je, piše Lepehin, da u takvom sistemu vlasti mesto predsednika SAD predstavlja samo dekoraciju. Istinsku politiku ove zemlje ne oličava šef Bele kuće nego državni aparat koji je apsolutno lojalan establišmentu i američkim vrednostima. Zadatak tog aparata jeste i kontrola nad samim predsednikom i njegovim potezima, napominje autor.

Lepehin navodi da su u 20. veku postojala samo dva izuzetka, u kojima su američki predsednici bili manje ili više nezavisni.

Prvi je bio Frenklin Ruzvelt, koji je u uslovima ekonomske katastrofe 1933. i potom Drugog svetskog rata dobio kart blanš za samostalno delovanje.

Drugi je, napominje autor, bio Džon Kenedi, demokrata koji za razliku od Ruzvelta nije imao mandat od oligarha i koji je samim tim bio neprihvatljiv za američki sistem vlasti, ne samo u redovima republikanaca nego i među sopstvenim demokratama.




 

Surovo udaljavanje Džona, a potom i Roberta Kenedija postalo je temelj za sve ostale Amerikance koji su kasnije težili da uđu u veliku politiku države. I pravila ove politike do sada niko nije narušavao, uključujući Baraka Obamu, navodi autor.

Zbog čega je Hilari opasna, a Donald Tramp interesantan

„Treba odati priznanje Baraku Obami. On je zauzeo predsedničku poziciju imajući nekakve ideje, a pokušao je čak i da realizuje neke od njih“, piše Lepehin, navodeći kao primer njegov program reformi zdravstvene zaštite i obrazovanja.

Obama je, međutim, kao i njegovi prethodnici, morao da se suoči sa činjenicom da je realizovanje bilo kakvih, makar i neznatnih ideja, u Americi nemoguće bez podrške establišmenta.

„Pretpostavljam, ipak, da je američki predsednik sivim eminencijama koje su blokirale njegove ideje odgovorio time što je sabotirao nekoliko njihovih zahteva. On je izašao u susret oligarhijskim lobistima u vezi s Libijom i Sirijom, ali je ’podigao ručnu‘ na pozive da ’žestoko odgovori‘ Rusiji za Gruziju, Krim i Donbas. Potpisao je odluku o produžavanju sankcija Rusiji, ali po svoj prilici bez posebnog zadovoljstva“, kaže Lepehin.

Mnogi Obamu nazivaju „američkim Gorbačovom“ zbog njegove nedoslednosti i neodlučnosti.

„S moje tačke gledišta, Obama će ući u istoriju kao predsednik koji je pokušao da u američku politiku unese nešto svoje i pozitivno, za razliku, uzgred, od cinične Hilari Klinton koja jurca ka vlasti“, piše Lepehin.

U svetlu svega ovoga nesumnjivo interesovanje izazivaju kandidature Donalda Trampa — čoveka koji je, kako se tvrdi u njegovim reklamnim spotovima, sam sebe napravio, kao i levog demokrate Bernija Sandersa, koji se zalaže za borbu protiv terorista u savezu s Rusijom, smatra autor.

Prema njegovom mišljenju, kao milijarder i samim tim čovek nezavisan od sebi sličnih, Tramp može da uništi poročnu vezu sa strukturama iz senke i njihovim marionetama na mestu šefa države. „Moguće je da bi tu vezu mogao da poljulja i Sanders“, misli Lepehin, ali je skeptičan prema mogućnosti da se to zaista i dogodi.

Vladajućoj klasi Amerike potreban je predsednik-upravljač. Ali problem je u tome što u toj klasi više nema jedinstva kakvog je bilo ranije. Bankari su se konačno otuđili i izdelili u posebnu, nadnacionalnu kastu, i samim tim su protivrečnosti republikanskog i demokratskog kluba unutar američkog establišmenta izašle na strateški nivo, objašnjava autor.

Danas se republikanci ne zadovoljavaju demonstracijom političke korektnosti biranjem žene na mesto šefa države. U uslovima erozije američkog identiteta, potreban im je stabilan i konzervativan predsednik.

Bankarima je, naprotiv, potreban takav šef Bele kuće koji bi oličavao novi nadnacionalni identitet. Takav je Afroamerikanac Obama, takva će, verovatno, biti i Hilari Klinton.

Moguće je da su predsednički izbori 2016. godine prva u istoriji SAD opštenacionalna izborna kampanja u kojoj vladajuća klasa nema usaglašene stavove, zaključuje Lepehin.

(Sputnjik)

KOMENTARI



6 komentara

  1. Baja says:

    Bolje da se vi brinete o vašim Grobarima, Vukovima i Vucicima.

  2. ANTI NATO PROTEST says:

    NATO PROTEST U NIŠU (VIDEO) – https://www.facebook.com/ruskiekspres/videos/1740432942857591/ –iv NATO-a, uzvikivali „Kosovo je Srbija“ i pevali patriotske pesme. Veliki anti-NATO protest zakazan je za 27. mart u Beogradu.

  3. M says:

    Dobro opisana USA itd. cuvena demokracija.

  4. VUCICU SUDJENJE says:

    Novinar Predrag Popović, koji je tri godine bio glavni urednik Pravde, izneo je u intervjuu za Kosmopol svoju priču o Aleksandru Vučiću. Nakon skoro 20 godina poznanstva sa Aleksandrom Vučićem, šta danas mislite o njemu? – Vučića sam upoznao u proleće 1994. Utisak koji sam tada stekao traje do danas. Ništa se nije promenio, samo je sada raskrinkan. Kao što mu tada nisam verovao da je iskreni velikosrpski nacionalista, sad mu ne verujem da je evroatlantski fanatik, kao što se predstavlja. Naprosto, on je glumac koji ume da igra u svakoj predstavi, posebno kad je u pitanju horor. Koju god ideologiju da zastupa, Vučić nema snage i znanja da je zastupa na nivou zdravog razuma, odnosno realnog života. Politička patologija je njegova zona komfora, najbolje se snalazi u haosu. I sada, kad ima apsolutnu moć i status vanknjižnog vlasnika Srbije, ne može da se uzdrži od izleta u besmisao koji širi stalnim dizanjem tenzija, progonom političkih protivnika, šikaniranjem radnika i penzionera, bahatim potemkinovskim projektima poput „Beograda na vodi“ i sličnih prevara čiju cenu će, na kraju, platiti svi građani Srbije. Kao i pre, tako će i sada ceh njegovih političkih, ratnih i ličnih avantura platiti njegove žrtve. Nije neka uteha, ali dobro je što ovako bolesno stanje ne može dugo da traje. Kako Vi gledate na njegovo konstantno pojavljivanje u medijima? – Čim je ušao u politiku, Vučić je shvatio značaj medija. Zaljubio se u medije, ali emocije mu nisu uzvraćene, pa je odlučio da siluje svoju ljubav. Tada se formirala želja da postane glavni urednik svih televizija i novina. Svoj prvi staž u vlast, kad je bio ministar protiv informisanja, obeležio je progonom nepodobnih novinara i medija. Zloupotrebljavao je policiju i pravosuđe, predvodio hajku prvenstveno na „Dnevni telegraf“ i Slavka Ćuruviju. Nažalost, tada je imao ozbiljniji otpor nego danas. Na sreću, preteranim pojavljivanjem u medijima sada sam sebi pravi medveđu uslugu. Kad bi imao snage da se uzdrži i ućuti, vladao bi sto godina. Ovako, svima je pokazao ko je i kakav je, u Srbiji nema čoveka koji mu veruje, iako ima mnogo njih koji žele da saučestvuju u diktaturi i podeli plena. Kakvo je stanje u medijima? – Uloga svakog medija je da bude korektiv vlasti. Toga više nema. Mediji su ucenjeni i uplašeni, zato ne postoji novinar koji je spreman da Vučiću postavi pitanje koje ima veze s realnim životom, a kamoli da problematizuje neki njegov stav. Šta mislite o ljudima poput Dragana J. Vučićevića i Milomira Marića? – Bez obzira što Vučićević odaje utisak da ima mentalne probleme, on je svesno prihvatio ulogu glavne Vučićeve močuge. Marić je nešto drugo, lukaviji je i pametniji. Čim Vučić padne, Marić će uraditi isto što je radio s bivšim gospodarima. Verno je služio Miri Marković, a kasnije joj se rugao da ima butnu kost dugu samo 12 cm, kao da nije homosapiens već primat. Što sada radi na Televiziji Hepi u Vučićevom, nekada je radio na BK Televiziji u Đinđićevom interesu. Đinđić još nije bio ni sahranjen, a Marić je pričao da se mogao i očekivati takav njegov kraj jer se družio s mafijašima koji su mu podvodili maloletnice. Biće zanimljivo da se čuje šta će kasnije da priča za Vučića. Da li Vi znate koji je razlog iznenadnog okretanja Kurira protiv Vučića? – Mnogi pametni i uticajni pojedinci tvrde da je Vučić majstor za maketing i medije. Nije tačno, on je samo bahati nasilnik, što se videlo i prilikom Kurirovog zaokreta. Bilo je dovoljno 5-6 naslovnih strana s normalnim temama, pa da Vučić primeni brutalno nasilje. Kroz Informer i Pink pokrenuta je kampanja protiv Aleksandra Rodića, što je kulminiralo ludačkom serijom „Državni udar – rušenje Vučića“, u kojoj su zapažene uloge imali ministri pravde i zdravlja, koji su javno krišili zakon, i posebno ministar policije, koji je držao konferencije za medije okružen pripadnicima MUP-a s fantomkama na glavom i dugim cevima u rukama. Pod tim pritiskom, Kurir je podvio rep. To nije dobro za Srbiju, ali može da se razume. Ako niko drugi, onda Rodić zna koliko je Vučić opasan i na šta je sve spreman. Koja su Vaša najgora iskustva s premijerom Srbije? – Lista je duga i svaki dan se dopunjava. Početkom februara Javnom republičkom tužilaštvu predao sam krivičnu prijavu protiv Vučića zbog zloupotrebe službenog položaja i drugih krivičnih dela. Deset dana kasnije Viši sud u Beogradu je preinačio presudu iz 2012. godine kojom je odbačena tužba izvesne žene protiv novinara Pravde i mene. Četiri godine nakon oslobađajuće, doneta je presuda kojom smo kažnjeni. To mogu da razumem samo kao još jedan Vučićev odgovor na ovu krivičnu prijavu, koju sam nedavno štampao kao knjigu „Optužnica protiv Vučića“. Mogu da nabrajam još mnogo ovakvih primera, ali nema smisla da rasplačem čitaoce. Da li po Vama postoji tajni dil između Vučića i Šešelja? – Šešelj je najznačajniji Vučićev saradnik na političkoj sceni. Zbog potpisivanja Briselskog sporazuma, kojim je zaokružena državnost albanske republike Kosovo, ugovora s NATO-om i ostalih sličnih aktivnosti, Vučić je izgubio poverenje dela birača s jačim nacionalnim i patriotskim nervom. Da bi ih opet prevario ne mogu da mu pomognu Rasim Ljajić ili Vuk Drašković, potreban je Šešelj. Zato je Šešelj kampanju počeo pričom da Vučić nije izdajnik, eto njega ne šalje u Hag, a nije ni uveo sankcije Rusiji iako je to Evropska unija tražila. Naravno, to nije tačno, ali svaka laž tog tipa može Vučiću da pomogne u osvajanju glasova lakovernih patriota. Aleksandru Vučiću je 5. marta bio rođendan. Da li ste mu čestitali? – Ne znam koliko simbolike ima u tome što je Vučićev rođendan pao na zadušnice, ali umesto čestitke mogu samo da mu poželim fer i korektno suđenje, na kome će dobiti priliku da objasni građanima Srbije koliko su profitirali on, članovi njegove porodice, kumovi i ostali saučesnici u ovoj diktaturi. Vučić zaslužuje pošteno suđenje kao što Srbija zaslužuje pravdu. Jedno bez drugog ne ide. Izvor: Kosmopol

  5. P U K L I says:

    PUKLI: Na SNS skup nije došlo ni 5 građana! (VIDEO) – SNS je u petak, 4. marta, organizovala u centru Kraljeva predizborni skup koji su bojkotovali Kraljevčani. Naime, lokalni odbor SNS je je u petak organizovao dugo najavljeni i izreklamirani skup sa kojim su naprednjaci počeli predizbornu kampanju u tom gradu. Međutim, iako su članovi SNS došli organizovano u svojim stranačkim majcama i zastavama, odziv građana je bio toliko mali da im je tokom trajanja skupa prišlo samo par sugrađana. Članovima i rukovodstvu SNS ništo drugo na kraju nije preostalo osim da mašu zastavama i slikaju se pred okupljenim novinarima kojih je bilo više nego zainteresovanog naroda.(VIDEO) – https://www.youtube.com/watch?v=ZVl0DBWZPWs

  6. Gordan says:

    Moguće je da će SAD postaviti Hilari Klinton za Predsednika SAD-a, ne zato što je ona "sposobna", već zato što je započela " prijateljstvo" sa Putinom. Shodno tome, bez obzira ko stvarno upravlja tom "federacijom sjedinjenih država na američkom Kontinentu(koja nikada neċe uspostaviti Uniju na celom američkom Kontinentu), činjenica je da, od mnoštva dolazećih problema,naročito ekonomskih(20Triliona $), tamošnji "vladari" gube "kompas"...!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *