Ко заиста управља Америком?

Ко заиста управља Америком?

6 марта 2016

3001889_orig 3425Иако се чини да је Русији свеједно ко ће бити нови председник Сједињених Америчких Држава, јер од њега мало тога зависи, ипак је веома важно ко ће заменити Барака Обаму, пише за РИА Новости филозоф Владимир Лепехин.

Сједињене Америчке Државе су, судећи по свему, једина држава на свету коју су основали крупни земљопоседници, индустријалци и банкари. Оснивачи САД успели су да створе принципијелно нови систем управљања државом, у којем имовину, власт и идеологију не контролишу краљевске династије и црква него олигарси, објашњава Лепехин.

Током целе америчке историје, подсећа аутор, ко год да је био у владајућој класи и ко год да је биран за председника те земље, прави управљачи државе били су управо крупни богаташи.

Ипак, пропусница у њихове затворене клубове никада нису биле само размере имовине него и верност својој касти.

„Разумљиво је да ова каста не може да дозволи да се на позицији лидера државе појави политичар који није под њеном контролом. А откуд би друго он у Америци уопште и могао да дође кад је цео политички систем одоздо према врху од почетка устројен тако да је без озбиљне финансијске подршке поменутих затворених клубова (условно названих ’републикански‘ и ’демократски‘) немогуће постати чак и обични конгресмен?“, пита се аутор.

Очигледно је, пише Лепехин, да у таквом систему власти место председника САД представља само декорацију. Истинску политику ове земље не оличава шеф Беле куће него државни апарат који је апсолутно лојалан естаблишменту и америчким вредностима. Задатак тог апарата јесте и контрола над самим председником и његовим потезима, напомиње аутор.

Лепехин наводи да су у 20. веку постојала само два изузетка, у којима су амерички председници били мање или више независни.

Први је био Френклин Рузвелт, који је у условима економске катастрофе 1933. и потом Другог светског рата добио карт бланш за самостално деловање.

Други је, напомиње аутор, био Џон Кенеди, демократа који за разлику од Рузвелта није имао мандат од олигарха и који је самим тим био неприхватљив за амерички систем власти, не само у редовима републиканаца него и међу сопственим демократама.




 

Сурово удаљавање Џона, а потом и Роберта Кенедија постало је темељ за све остале Американце који су касније тежили да уђу у велику политику државе. И правила ове политике до сада нико није нарушавао, укључујући Барака Обаму, наводи аутор.

Због чега је Хилари опасна, а Доналд Трамп интересантан

„Треба одати признање Бараку Обами. Он је заузео председничку позицију имајући некакве идеје, а покушао је чак и да реализује неке од њих“, пише Лепехин, наводећи као пример његов програм реформи здравствене заштите и образовања.

Обама је, међутим, као и његови претходници, морао да се суочи са чињеницом да је реализовање било каквих, макар и незнатних идеја, у Америци немогуће без подршке естаблишмента.

„Претпостављам, ипак, да је амерички председник сивим еминенцијама које су блокирале његове идеје одговорио тиме што је саботирао неколико њихових захтева. Он је изашао у сусрет олигархијским лобистима у вези с Либијом и Сиријом, али је ’подигао ручну‘ на позиве да ’жестоко одговори‘ Русији за Грузију, Крим и Донбас. Потписао је одлуку о продужавању санкција Русији, али по свој прилици без посебног задовољства“, каже Лепехин.

Многи Обаму називају „америчким Горбачовом“ због његове недоследности и неодлучности.

„С моје тачке гледишта, Обама ће ући у историју као председник који је покушао да у америчку политику унесе нешто своје и позитивно, за разлику, узгред, од циничне Хилари Клинтон која јурца ка власти“, пише Лепехин.

У светлу свега овога несумњиво интересовање изазивају кандидатуре Доналда Трампа — човека који је, како се тврди у његовим рекламним спотовима, сам себе направио, као и левог демократе Бернија Сандерса, који се залаже за борбу против терориста у савезу с Русијом, сматра аутор.

Према његовом мишљењу, као милијардер и самим тим човек независан од себи сличних, Трамп може да уништи порочну везу са структурама из сенке и њиховим марионетама на месту шефа државе. „Могуће је да би ту везу могао да пољуља и Сандерс“, мисли Лепехин, али је скептичан према могућности да се то заиста и догоди.

Владајућој класи Америке потребан је председник-управљач. Али проблем је у томе што у тој класи више нема јединства каквог је било раније. Банкари су се коначно отуђили и изделили у посебну, наднационалну касту, и самим тим су противречности републиканског и демократског клуба унутар америчког естаблишмента изашле на стратешки ниво, објашњава аутор.

Данас се републиканци не задовољавају демонстрацијом политичке коректности бирањем жене на место шефа државе. У условима ерозије америчког идентитета, потребан им је стабилан и конзервативан председник.

Банкарима је, напротив, потребан такав шеф Беле куће који би оличавао нови наднационални идентитет. Такав је Афроамериканац Обама, таква ће, вероватно, бити и Хилари Клинтон.

Могуће је да су председнички избори 2016. године прва у историји САД општенационална изборна кампања у којој владајућа класа нема усаглашене ставове, закључује Лепехин.

(Спутњик)

KOMENTARI



6 коментара

  1. Baja says:

    Bolje da se vi brinete o vašim Grobarima, Vukovima i Vucicima.

  2. ANTI NATO PROTEST says:

    NATO PROTEST U NIŠU (VIDEO) – https://www.facebook.com/ruskiekspres/videos/1740432942857591/ –iv NATO-a, uzvikivali „Kosovo je Srbija“ i pevali patriotske pesme. Veliki anti-NATO protest zakazan je za 27. mart u Beogradu.

  3. M says:

    Dobro opisana USA itd. cuvena demokracija.

  4. VUCICU SUDJENJE says:

    Новинар Предраг Поповић, који је три године био главни уредник Правде, изнео је у интервјуу за Космопол своју причу о Александру Вучићу. Након скоро 20 година познанства са Александром Вучићем, шта данас мислите о њему? – Вучића сам упознао у пролеће 1994. Утисак који сам тада стекао траје до данас. Ништа се није променио, само је сада раскринкан. Као што му тада нисам веровао да је искрени великосрпски националиста, сад му не верујем да је евроатлантски фанатик, као што се представља. Напросто, он је глумац који уме да игра у свакој представи, посебно кад је у питању хорор. Коју год идеологију да заступа, Вучић нема снаге и знања да је заступа на нивоу здравог разума, односно реалног живота. Политичка патологија је његова зона комфора, најбоље се сналази у хаосу. И сада, кад има апсолутну моћ и статус ванкњижног власника Србије, не може да се уздржи од излета у бесмисао који шири сталним дизањем тензија, прогоном политичких противника, шиканирањем радника и пензионера, бахатим потемкиновским пројектима попут „Београда на води“ и сличних превара чију цену ће, на крају, платити сви грађани Србије. Као и пре, тако ће и сада цех његових политичких, ратних и личних авантура платити његове жртве. Није нека утеха, али добро је што овако болесно стање не може дуго да траје. Како Ви гледате на његово константно појављивање у медијима? – Чим је ушао у политику, Вучић је схватио значај медија. Заљубио се у медије, али емоције му нису узвраћене, па је одлучио да силује своју љубав. Тада се формирала жеља да постане главни уредник свих телевизија и новина. Свој први стаж у власт, кад је био министар против информисања, обележио је прогоном неподобних новинара и медија. Злоупотребљавао је полицију и правосуђе, предводио хајку првенствено на „Дневни телеграф“ и Славка Ћурувију. Нажалост, тада је имао озбиљнији отпор него данас. На срећу, претераним појављивањем у медијима сада сам себи прави медвеђу услугу. Кад би имао снаге да се уздржи и ућути, владао би сто година. Овако, свима је показао ко је и какав је, у Србији нема човека који му верује, иако има много њих који желе да саучествују у диктатури и подели плена. Какво је стање у медијима? – Улога сваког медија је да буде коректив власти. Тога више нема. Медији су уцењени и уплашени, зато не постоји новинар који је спреман да Вучићу постави питање које има везе с реалним животом, а камоли да проблематизује неки његов став. Шта мислите о људима попут Драгана Ј. Вучићевића и Миломира Марића? – Без обзира што Вучићевић одаје утисак да има менталне проблеме, он је свесно прихватио улогу главне Вучићеве мочуге. Марић је нешто друго, лукавији је и паметнији. Чим Вучић падне, Марић ће урадити исто што је радио с бившим господарима. Верно је служио Мири Марковић, а касније јој се ругао да има бутну кост дугу само 12 цм, као да није хомосапиенс већ примат. Што сада ради на Телевизији Хепи у Вучићевом, некада је радио на БК Телевизији у Ђинђићевом интересу. Ђинђић још није био ни сахрањен, а Марић је причао да се могао и очекивати такав његов крај јер се дружио с мафијашима који су му подводили малолетнице. Биће занимљиво да се чује шта ће касније да прича за Вучића. Да ли Ви знате који је разлог изненадног окретања Курира против Вучића? – Многи паметни и утицајни појединци тврде да је Вучић мајстор за макетинг и медије. Није тачно, он је само бахати насилник, што се видело и приликом Курировог заокрета. Било је довољно 5-6 насловних страна с нормалним темама, па да Вучић примени брутално насиље. Кроз Информер и Пинк покренута је кампања против Александра Родића, што је кулминирало лудачком серијом „Државни удар – рушење Вучића“, у којој су запажене улоге имали министри правде и здравља, који су јавно кришили закон, и посебно министар полиције, који је држао конференције за медије окружен припадницима МУП-а с фантомкама на главом и дугим цевима у рукама. Под тим притиском, Курир је подвио реп. То није добро за Србију, али може да се разуме. Ако нико други, онда Родић зна колико је Вучић опасан и на шта је све спреман. Која су Ваша најгора искуства с премијером Србије? – Листа је дуга и сваки дан се допуњава. Почетком фебруара Јавном републичком тужилаштву предао сам кривичну пријаву против Вучића због злоупотребе службеног положаја и других кривичних дела. Десет дана касније Виши суд у Београду је преиначио пресуду из 2012. године којом је одбачена тужба извесне жене против новинара Правде и мене. Четири године након ослобађајуће, донета је пресуда којом смо кажњени. То могу да разумем само као још један Вучићев одговор на ову кривичну пријаву, коју сам недавно штампао као књигу „Оптужница против Вучића“. Могу да набрајам још много оваквих примера, али нема смисла да расплачем читаоце. Да ли по Вама постоји тајни дил између Вучића и Шешеља? – Шешељ је најзначајнији Вучићев сарадник на политичкој сцени. Због потписивања Бриселског споразума, којим је заокружена државност албанске републике Косово, уговора с НАТО-ом и осталих сличних активности, Вучић је изгубио поверење дела бирача с јачим националним и патриотским нервом. Да би их опет преварио не могу да му помогну Расим Љајић или Вук Драшковић, потребан је Шешељ. Зато је Шешељ кампању почео причом да Вучић није издајник, ето њега не шаље у Хаг, а није ни увео санкције Русији иако је то Европска унија тражила. Наравно, то није тачно, али свака лаж тог типа може Вучићу да помогне у освајању гласова лаковерних патриота. Александру Вучићу је 5. марта био рођендан. Да ли сте му честитали? – Не знам колико симболике има у томе што је Вучићев рођендан пао на задушнице, али уместо честитке могу само да му пожелим фер и коректно суђење, на коме ће добити прилику да објасни грађанима Србије колико су профитирали он, чланови његове породице, кумови и остали саучесници у овој диктатури. Вучић заслужује поштено суђење као што Србија заслужује правду. Једно без другог не иде. Извор: Космопол

  5. P U K L I says:

    PUKLI: Na SNS skup nije došlo ni 5 građana! (VIDEO) – SNS je u petak, 4. marta, organizovala u centru Kraljeva predizborni skup koji su bojkotovali Kraljevčani. Naime, lokalni odbor SNS je je u petak organizovao dugo najavljeni i izreklamirani skup sa kojim su naprednjaci počeli predizbornu kampanju u tom gradu. Međutim, iako su članovi SNS došli organizovano u svojim stranačkim majcama i zastavama, odziv građana je bio toliko mali da im je tokom trajanja skupa prišlo samo par sugrađana. Članovima i rukovodstvu SNS ništo drugo na kraju nije preostalo osim da mašu zastavama i slikaju se pred okupljenim novinarima kojih je bilo više nego zainteresovanog naroda.(VIDEO) – https://www.youtube.com/watch?v=ZVl0DBWZPWs

  6. Gordan says:

    Moguće je da će SAD postaviti Hilari Klinton za Predsednika SAD-a, ne zato što je ona "sposobna", već zato što je započela " prijateljstvo" sa Putinom. Shodno tome, bez obzira ko stvarno upravlja tom "federacijom sjedinjenih država na američkom Kontinentu(koja nikada neċe uspostaviti Uniju na celom američkom Kontinentu), činjenica je da, od mnoštva dolazećih problema,naročito ekonomskih(20Triliona $), tamošnji "vladari" gube "kompas"...!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u