КОД ИРСКЕ КЊИЖЕВНИЦЕ Срби негативци и убице!

KOD IRSKE KNJIŽEVNICE Srbi negativci i ubice!

5 oktobra 2016

kul-2_620x0-45g5

ROMAN ugledne irske književnice Edne O’ Brajen (86) pod naslovom „Male crvene stolice“, koji govori o nekadašnjem lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću i njegovom skrivanju pod imenom Dragana Davida Dabića, jedna od vodećih srpskih izdavačkih kuća, kako saznaju „Novosti“, nije htela da objavi iako je imala rukopis u rukama.

Delo čiji je glavni junak dr Vladimir Dragan „iscelitelj i seksualni terapeut iz Crne Gore“, duge bele brade i kose, obučen u crni kaput, koji dolazi u jedno malo irsko selo i počinje novi život ne bi li sakrio svoj pravi identitet, objavljeno je na engleskom jeziku za Sajam knjiga u Londonu, prošlog aprila.

Čak i neupućenim zapadnim čitaocima nije bilo teško da proniknu kako se jedna od vodećih svetskih književnica, za koju Filip Rot kaže da je najtalentovanija autorka koja trenutno piše na engleskom jeziku, poslužila životnom pričom ratnog predsednika Republike Srpske, a sada haškog optuženika.

Po našim saznanjima, naš izdavač, kao i prevodilac ovog dela su u vreme kada se knjiga pojavila na Zapadu pročitali rukopis i procenili da je posredi čista politička propaganda. Knjiga obiluje tezama da su Srbi isključivi krivci za rat u BiH, a priča je jednostrana, ostrašćena i puna netačnih zaključaka koje ne trpi čak ni fikcija.

Edna O’ Brajen i ne krije da je kroz lik Vladimira Dragana opisivala Karadžića:

– Jednom sam bila u Evropi, u Nemačkoj, gledala sam televiziju i videla sam, potpuno zaprepašćena, tog čoveka izvedenog iz autobusa na ruti prema Crnom moru koji je radio kao iscelitelj u Beogradu 12 godina. Lečio je uz pomoć šestonedeljnog dopisnog kursa. Naravno, vlasti su znale gde je on, ali odlučile su da ga ne predaju – izjavila je književnica u razgovoru za zagrebački „Večernji list“.

Skrivanje Radovana Karadžića iza lažnog identiteta Dragana Dabića, očigledno je provokativan književni materijal. Nedavno je slavni brazilski pisac Paulo Koeljo demantovao da je pre šest godina imao sličnu nameru, iako su Karadžićevi pravni savetnici „Novostima“ potvrdili da je postojala piščeva ideja da se u Hagu susretne sa potencijalnim junakom.

Pre četiri godine je i naš reditelj Goran Marković poricao da se iza glavnog lika njegovog komada „Doktor D“ izvedenog u Beogradskom dramskom, kriju Karadžić – Dabić. Jedina koja nije demantovala izvor inspiracije bila je književnica Mirjana Đurđević. U njenom romanu „Prvi, drugi, treći čovek“, koji se pojavio nekoliko godina pre Karadžićevog hapšenja, kao junak postoji lider bosanskih Srba sakriven iza identiteta psihijatra u jednoj beogradskoj privatnoj klinici.

PORUKA

NASLOV romana Edne O’ Brajen aluzija je na 643 male stolice koje su povodom obeležavanja 20 godina od opsade Sarajeva simbolično predstavljale decu stradalu tokom sukoba. Inače, na početku romana autorka citira Njegoša: „Vuk na ovcu svoje pravo ima.“

KOMENTARI



6 komentara

  1. komita says:

    nikad nisam cuo za tu spisateljicu? Svuda u svetu se tolerise pesnicka sloboda u fiktivnim romanima pa cak i kad su inspirisani stvarnim dogadjajima i likovima. Nema tog naroda koji nije potkacen negde u nekom romanu.

  2. jeremija says:

    Autorka je kreten, danas je literature samo grana novinarstva, pogledajte samo kakvi pacovi dobijaju Nobela.

  3. Za Srbiju says:

    Zaboravila je kako izgleda seks, pa počela da se bavi politikom u 86. godini.

  4. Za Srbiju says:

    Analizirajte zapadnu književnost i filozofiju. Sve se svodi na dve teme: neograničenu slobodu i neograničeni broj istina. Ubiše se da objasne, što slobode, a što istine, postavljajući sebe iznad tvorca. Koliko izgubljenog vremena i energije! A odgovor je samo jedna reč - MORAL. Čovek je slobodan, koliko je moralan, odnosno nemoralan. Za moralne ljude, istina je samo jedna, sveopšta.

    • Za Srbiju says:

      Sve ostalo je palamuđenje i lupetanje. Prodavanje magle, odnosno pokušaji da se opravda nemoral. Prestanite da čitate knjige zapadnih autora. Pročitani su.

  5. jeremija says:

    Dobro velis.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *