Koje firme u Srbiji svakodnevno štrajkuju i zašto mediji to ne objavljuju?

Koje firme u Srbiji svakodnevno štrajkuju i zašto mediji to ne objavljuju?

15 januara 2014

dru-strajk-Radnici-Valjevop_620x0Veliki broj neisplaćenih zarada, neoverene zdravstvene knjižice, nepovezani radni staž i neizvesna sudbina preduzeća u kome rade, razlozi su zbog kojih se danas sve više radnika u Srbiji odlučuje na štrajk. S obzirom na to da su veliki proizvodni sistemi gotovo nestali sa srpskog tržišta, a sindikati u stalnom sukobu, radnički bunt prolazi gotovo nezapaženo u javnosti, iako ovih dana svoja prava obustavom rada traže zaposleni u nekoliko preduzeća – „Šabačkoj mlekari“, „Valjevoputu“, kraljevačkoj „Fabrici vagona“, vranjskom „Jumku“…

Na njihovim tekućim računima uplate, ukoliko i stižu, kasne od nekoliko meseci do nekoliko godina, a većina ni ne zna za koga danas radi. Problem je, kako kaže dr Darko Marinković, profesor sociologije rada, što su naši sindikati slabi, razjedinjeni i sukobljeni, a oni su u ovo vreme neophodni da bi zaštitili prava radnika.

– Nekada je članstvo u njima bilo stopostotno, a danas statistika pokazuje da svega četvrtina zaposlenih ima člansku knjižicu nekog radničkog udruženja – objašnjava prof. dr Marinković. – Nekada su evidenciju štrajkova vodili sindikati i policija, a sada se time niko ne bavi. Procene su da se dnevno u Srbiji pokrene pedesetak malih protesta, koji nikog ne brinu, ali i oni nekada mogu da dovedu do stihijskog bunta.

I tekstilni gigant „Jumko“, koji je u većinskom vlasništvu pripao državi, u velikim je problemima. Oko 1.000 radnika ove fabrike je poslednju platu primilo za maj prošle godine, a radni staž im je nepovezan od 2010. godine.

– Situacija je alarmantna, jer nema odgovora ni na jedan od više od hiljadu dopisa, koliko smo poslali na različite adrese sa molbom da se pomogne radnicima – kaže Slađan Mitić, predsednik samostalnog sindikata „Jumka“.

– Pogoni neće biti pušteni u rad sve do ispunjenja naših zahteva, a ukoliko nema odgovora državnog vrha, spremni smo i za radikalizaciju protesta u smislu blokade auto-puta.

Slična je situacija i u „Šabačkoj mlekari“, gde radnici već drugi dan ne dozvoljavaju ulazak i izlazak iz fabrike, pa se nije išlo ni po sirovo mleko. Razlog ovakve reakcije su ponovo neisplaćene zarade od septembra prošle godine, ali i izostanak regresa za poslednje dve godine.

I radnicima kraljevačke „Fabrike vagona“ je „prekipelo“, pa su u utorak dali državi rok da do petka, 17. januara, počne da rešava njihove zahteve koji se tiču isplate 15 zaostalih zarada, nepovezanog staža i neoverenih zdravstvenih knjižica.

Prof. dr Marinković objašnjava da se radnici danas odlučuju i za najradikalnije poteze, kao što je štrajk glađu. Niko se, smatra on, ne odlučuje na takve načine protesta iz besa, koji ugrožavaju život i zdravlje, već zbog stvarnog problema.

NE DAJU DROBILICU

Pošto dosadašnji štrajkovi i pobune nisu dali rezultata, nekoliko desetina zaposlenih u „Valjevoputu“ zatvorili su se u krug asfaltne baze preduzeća u Beloševcu i ne daju mašinu drobilicu, koja je nedavno prodata na aukciji. Najavljuju da će je zapaliti, kako je ne bi uzeo kupac, koji je pazario za tri puta manje novca od stvarne vrednosti.

– Drobilica je otišla na doboš za 30.000 evra, iako je realna vrednost drobilice i grejdera oko 130.000 evra – kaže Nenad Marić, v. d. direktora „Valjevoputa“.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *