КОЛЕКТИВНА ДЕПРЕСИЈА У ХРВАТСКОЈ: За само 40 дана ситуација у земљи окренула се наглавачке
28 августа 2018
Само шест недеља је Хрватској било потребно да из еуфоре после освојене вицешампионске титуле на Светском првенству у фудбалу у Русији, падне у колективну депресију, а може бити само још горе.
„Ако у мору флоскула које постоје у новинарству има нека која се најчешће користи у ово доба године, то је најава према којој крајем сваког августа стиже ’врућа политичка јесен‘“, пише овај загребачки дневник.
Из године у годину, и у временима криза, али и онда кад није било баш тако лоше, најављивала се врућа политичка јесен, као клетва од које нема спаса свакоме коме је, како се наводи, судбина одредила да живи у Хрватској.
„Проблем с клетвама је у томе да се, веровали у то или одбацивали као бапско гатање, једном ипак — остваре. Није прошло четрдесет дана откако се читава Хрватска купала у еуфорији због успеха фудбалске репрезентације, а шест седмица касније поновно смо држава која се налази у колективној депресији. А може бити само још горе“, пише „Јутарњи“ у коментару поводом штрајка у хрватским бродоградлиштима и након што је обелодањен исказ бивше министарке финансија Мартине Далић Тужилаштву.
Из њеног исказа се, наиме, види да је премијер Андреј Пленковић лагао Сабор и јавност, односно да је био упознат са свим збивањима у вези са афером „Хотмејл“ повезаном са „Агрокором“.
Најприје је, подсећа се, регионална телевизија Н1 објавила сведочење Далићеве, из којег се види да је премијер Пленковић у свом изјашњавају у име владе у Сабору прећутао поједине информације јер је затајио два сусрета с бившим власником „Агрокора“ Ивицом Тодорићем.
„Штрајкови у бродоградилиштима у Пули и Ријеци прете социјалном експлозијом. Највећим истарским градом одјекивало је ’ИДС лопови‘ и ’Мафија, мафија‘, незадовољни радници Уљаника су жупана Валтера Флегу поливали водом и пивом и гађали кикирикијем, а центром Пуле заорио се — Марко Перковић Томпсон. Тамо где су њихови преци певали ’Бандијеру росу‘, данашњи шкверани протестују уз Томпсонову ’Лијепа ли си‘“, пише Јутарњи.
За то време су испред зграде речког 3. маја радници поставили вешала с ужетом, а истакли су и транспарент „Управа, врати 500 милиона, да барем 3. мај преживи“.
Као да су тридесете, радницима се обраћају писци који поручују да је читава Хрватска с њима, јер и писци, учитељи, уметници, новинари и радници деле њихову судбину тескобе како ће преживети следећих месец дана.
„Заступате поштење које све мање вреди, али и ону праву Европу у нестајању — Европу радничких права“, стоји у прогласу уз позив уметницима и радницима у образовању и култури да у што већем броју подрже штрајкаче Уљаника и 3. маја.
Не стоји ни десница, пише лист и напомиње да се на интернет порталима тих странака Пленковић из дана у дан оптужује за издају националних интереса.
„У Петрињи је, због претњи бранитељских удружења, отказан Фестивал ојкаче који је требало да буде одржан у организацији Српског културног друштва Просвјета ’јер је већина људи уплашена и не усуђује се да дође у Петрињу на фестивал‘“, преноси Танјуг.
Истовремено, констатује „Јутарњи“, док министарка културе „кукавно ћути“, сарадник загребачког градоначелника Милана Бандића, Миодраг Демо се хвали опструкцијом културног наслеђа ове државе, које, према њему, није довољно хрватско: „На данашњи дан 1991. године овде је био хрватски председник, на данашњи дан 1991. године четници су почели да нападају Вуковар, а ми треба овде да имамо некакво српско весеље“, рекао је Демо.
За то време су, констатује „Јутарњи“, у Сплиту непознати вандали опет оштетили спомен-плочу Првом сплитском партизанском одреду, а бискупи поручују да је „функционални приступ образовању и вера у мерљивост образовни процес, божанство неолибералнога мита“.
Притом се, додаје се, не назире крај ове анархије.
Ускоро ће десни фундаменталисти поновно почети да траже расписивање референдума којим мањинама желе да смање политичка права, можда се отвори и питање забране побачаја, као што нема гаранција да за неколико месеци ово што проживљавају радници 3. маја и Уљаника, неће искусити запослени у „Петрохемији“, „Бродосплиту“ и ко зна где још, пише лист и закључује:
„Како су биле лепе јесени у Бриселу, негде размишља Андреј Пленковић док се приближава врућа политичка јесен.“
KOMENTARI
13 коментара
Оставите одговор
НАЈЧИТАНИЈЕ ВЕСТИ
ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u
НАЈВИШЕ КОМЕНТАРА
Trandafil says:
Sreća da mi imamo AV i da je BDP u porastu za 4,8%.
Hruscov says:
Kojih 4.8% coece, 19.84% bez presedana ili dobijas otkaz. Pa ti vidi, ni onih 10% za partiju od mesecne plate te nece spasiti.
Kulak says:
Brodogradnja je u čitavoj Evropi uglavnom neisplativa. Prihodi ne pokrivaju rashode. Tu treba upumpavati državni novac i to beskonačno. Najbolje bi bilo ta brodogradilišta zatvoriti, ali šta će sa ljudima? Sa tim brodogradilištima rvacka se uvalila u agoniju koja će trajati dugo.
Portopranco says:
Od partizanske Bandiere Rosse do ustaških čavoglava dijeli ih jedna neisplaćena plaća. To su ti istarski i riječki nazovi ljevičari. Viče se i "doli IDS". Ili je to ipak hercegovačka ustašija koju je po Istri i Rijeci naseljavao Tuđman?
Karital says:
Ne to su Rankovićevi lešinari koje je naseljavao u kuće pobijenih talijana.Nema goreg bastarda od oca srbina i majke talijanke!
Kulak says:
Ima među tim radnicima koji demonstriraju ljudi svih nacionalnosti. Mislim da nisu nacinalni razlozi u pitanju. Ljudi nisu dobili platu, neki nemaju ni za hleb.
ralence says:
Није Ранковић већ Бакарић,Кардељ и остали црно-црвени клерофашисти који су протерали више од 300.000 хиљада Италијана из Далмације и Истре после рата у Италију.
Miljenko Smojega says:
Jos jedan obican dan u ustaskoj provinciji...
rajko says:
Ma ko ih šiša! Nek se nose i oni i njihova depresija!
Biogradlija says:
Kina i Južna Koreja naprave brod za 80% cene po kojoj ih rade evropska brodogradilišta. Zato su sva brodogradilišta u Evropi realno neisplativa i spasavaju se državnim subvencijama. Održavaju ih na životu da bi se sačuvao socijalni mir i da ne bi gladni radnici marširali po ulicama. Brodogradilišta u Puli i Rijeci su rvackoj omča oko vrata, neće oni te goleme probleme rešiti ni brzo ni lako.
Kulak says:
Da. Brodogradilišta u Puli i Rijeci su za vladu anemičnoga ogroman problem. Ako ih zatvore, šta će sa radnicima i njihovim porodicama. Ako ih ne zatvore moraju beskonačno u njih uludo upucavati državni novac na teret poreskih obaveznika. Ta brodogradilišta će večno poslovati isključivo sa gubitkom. Svako moguće rešenje je loše za anemičnog i njegovu vladu.
Portopranco says:
Neka anemični vrati talijansku zemlju Italiji i sve je riješeno.
Ble says:
SINU TISUĆLJETNE KULTURE Ti ne znade mreti kraj slomljenog mača, Na poljima rodnim, braneći ih časno Kitio si cvećem svakog osvajača, Pevajuć’ mu himne, bestidno i glasno. Slobodu si večno, zakržljala raso, Ček’o da donesu tuđi bajoneti, Po gorama svojim tuđa stada pas’o, Jer dostojno ne znaš za Slobodu mreti. Pokaži mi redom Viteze tvog roda, Što balčakom s ruku slomiše ti lance, Gde je Karađorđe tvojega naroda, Pokaži mi tvoje termopilske klance. S tuđinskom si kamom puzio po blatu, S krvološtvom zvera, pogane hijene, Da bi mučki udar s ledja dao Bratu, I ubio porod u utrobi žene. Još bezbrojna groblja zatravio nisi, A krvavu kamu u nedrima skrivaš, Sa vešala starih novi konop visi, U sumraku uma novog gazdu snivaš. Branio si zemlju od nejači naše, Iz kolevke pio krv nevine dece, Pod znamenje srama uz ime ustaše, Stavio si Hrista, Slobodu i Svece. U bezumlju gledaš ko će nove kame, Oštrije i ljuće opet da ti skuje, Čiju li ćeš pušku obesit’ o rame, Ko najbolje ume da ti komanduje.