Колико још има злата на земљи

Колико још има злата на земљи

28 априла 2017

Она је скуп свих наших радости и патњи, говорио је чувени астроном Карл Сејган. На тој „честици прашине заклоњеној зраком Сунца“ живи сваки херој и плашљивац, стваралац и разарач цивилизације, краљ и сељак, учитељ морала и корумпирани политичар, светац и грешник, подсећао је Сејган. И ове године, 22. априла, славимо Дан планете Земље.

Први пут је обележен 1970. године када су тог сунчаног априлског дана Американци, њих 20 милиона, изашли на улице и дигли глас против уништавања планете, загађења воде и ваздуха, уништавања биљног и животињског света. И послали поруку да морамо да чувамо једини дом који имамо.

Док смо опседнути проналаском живота на другим планетама, Земља нам је и даље у великој мери непозната. Једина планета у нашем соларном систему која није названа по римском или грчком божанству стара је 4,5 милијарди година и према неким проценама, живеће још упола мање. Ако је не уништимо раније.

Наш дом обилује златом до ког, нажалост, не можемо да дођемо. Да можемо да допремо до злата скривеног у мору и стенама, свака особа на планети била би богатија за 4 кг овог племенитог метала. Али, природне лепоте којима планета обилује, вредније су од сваког злата.

Прашума у Амазону подручје је највеће биолошке разноврсности на свету. Овде живи трећина врста наше планете, зато су тако јаки гласови који се боре против неконтролисане сече којом се уништава станиште многих биљака и животиња и повећавају поплаве, ерозије и климатске промене.

Наша планета дом је за три трилиона дрвећа, што је око 422 по особи. Ако вам се то чини много, треба да знате да је од почетка цивилизације број скоро преполовљен. Сваке године због људске активности губимо 15 милијарди дрвећа. Највише дрво на свету расте у парку Редвуд у Калифорнији. Са висином од 115 метара, див назван Хиперион дупло је виши од Кипа слободе.

Вегетацијом се не може похвалити Антарктик, али је зато на њему пронађено више метеорита него било где на свету. Први национални парк Јелоустоун, заправо је велики вулкан чија се последња ерупција десила пре настанка човека, а пепео је стигао чак до Мексичког залива. Најдужи познати систем пећина налази се у Кентакију. Реч је о Мамутској пећини која се простире на више од 600 км. Али, то је истражен простор док научници верују да је систем дугачак око хиљаду километара.

Највиши водопад је Анђеоски у Венецуели, висине 979 метара што је еквивалентно згради од 300 спратова. Најдужи планински масив заправо се налази испод воде и простире на више од 65.000 км, 10 пута је дужи од Анда, најдужег масива на површини.

Титула највећег живог организма на планети „иде“ Великом коралном гребену у Аустралији, који се види из свемира. Најмањи сисар је слепи миш из југоисточне Азије. Овај малиша је тежак само два грама и дугачак 30 мм. Да није све у величини показује највећи цвет на свету, који је уједно и најсмрдљивији. Расте на Суматри и мирише на – леш у распадању.

Знамо да без воде нема живота, а две трећине слатке воде „заробљено“ је у глечерима и леду. Петину светских залиха слатке воде чува најдубље и најстарије језеро на свету, Бајкалско. Невероватно је да океани покривају 70 одсто површине Земље, а истражили смо само пет процената. Најсланији је Атлантски у чијем се централном делу налази једино море на планети, дефинисано океанским струјама уместо копном. Саргашко море нема обалску линију, а граничне океанске струје стварају велику област стајаће воде по којој пливају морске алге.

Колико је наша планета чаробна, говори и податак да је број молекула воде у десет капи воде једнак свим звездама у познатом универзуму.

KOMENTARI



Један коментар

  1. Dondon says:

    Nemogu da poseku amazonsku dzunglu koliko brzo raste i obnavlja se...tamo su biljne vrste kojima treba 2-3 godine da se razviju, a ne kao hrast kome treba min 30-40 god...to oko amazona je glupost.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u