КОЛИКО КОШТА ЈУГОСЛОВЕНСТВО?

KOLIKO KOŠTA JUGOSLOVENSTVO?

18 septembra 2023

 

Piše: Filip Rodić

SRBIJI treba Sergej Trifunović – naslov je teksta koji je pre nekoliko godina za beogradski „Danas“ napisao Igor Besermenji, negdašnji spiker televizije N1, posebno hvaleći Trifunovićev, kako je naveo, „šupičkumaterinu“ stav. Moram priznati da osećam izvesnu nelagodu što se, četiri godine kasnije, moram sasvim složiti s naslovom objavljenim u jednom takvom listu iz pera jednog takvog „pisca“ (kako je „Danas“ tada predstavljao Besermenjija).

Za olakšavajuću okolnost sebi uzimam to što su razlozi za isti zaključak kod Besermenjija i mene sasvim različiti. Dok je „pisac iz Novog Sada“ 2019. bio opčinjen Sergejevom „borbom protiv diktature“ i isticao da „on tu nema kome da se pravda“, ja sam danas fasciniran sistemom vrednosti kojim se Trifunović vodi i mislim da on može Srbima otrežnjujuće poslužiti (ponovo) kao (još) jedan primer vrlina drugosrbijanštine.



Kao da iz postupka Puniše Račića nisu naučili kako prosečan Srbin reaguje na pitanja tipa „Koliko košta ta vaša srpska krv? Koliko košta Kajmakčalan? Da platimo – pa da budemo mirni!“, današnji baštinici zapadnoevropskih vrednosti kod nas uporno ponavljaju tu mantru, pitajući koliko košta ovo i koliko košta ono verujući da bukvalno sve ima svoju cenu. Tako mi je, na primer, pre nekog vremena u jednoj televizijskoj emisiji, zalažući se za uvođenje sankcija Rusiji, direktor „Srpskog telegrafa“ Saša Milovanović postavio pitanje „koliko smo to dužni Rusiji, da platimo“. Sličan pristup imao je svojevremeno i glavni urednik „Nedeljnika“ kada je predlagao da uslov za glasanje na eventualnom referendumu o očuvanju Kosova i Metohije u okviru Srbije bude uplata od sto, dvesta evra, jer „to košta“. I tako dalje, i tako dalje.
Da nas naš ponos, vrline i sloboda koštaju neki novac stalno nam pominju. Zaboravljaju, pritom, pravu cenu za to koja je plaćana, koja se plaća i koja će se plaćati ne u evrima ili dolarima nego u krvi. Da oni to prosto ne mogu da shvate i da za njih ta prolivena krv (sve dok nije njihova, valjda) nema apsolutno nikakvu vrednost najbolje nam je ovih dana demonstrirao upravo Sergej Trifunović i na tome mu hvala.

U aprilu ove godine, gostujući na jednom podkastu, Sergej Trifunović je doslovno rekao: „Od Hrvata nisam imao nikakva zla, od Srba jesam. Ja lično, kome su Hrvati pobili dosta familije u Jasenovcu, Staroj Gradiški. Interesantno je da svi ti veliki Srbi koji ‘e ideš na more'“ Je l’ vama neko stradao u Jasenovcu i Staroj Gradiški? E, pa vidiš, meni jeste. Osam u Jasenovcu, 28 su pobile ustaše. Ujak mi se rodio u Staroj Gradiški.“ Dakle, to što su Sergeju poklali 28 članova porodice nije ništa protiv njega lično, i to je, po svemu sudeći, uspeo da im oprosti, da pređe preko toga u duhu bratstva i jedinstva i jugoslovenstva. U redu, to je lepo od njega, velikodušno i „jugoslovenski“, da ne kažemo hrišćanski.

Ali samo nekoliko meseci kasnije država Hrvatska uspeva konačno da se zameri Trifunoviću. Ono što ustaše nisu postigle klanjem 28 članova njegove porodice, uspeo je neki splitski sudija kaznivši ga sa „preko 1.500 evra“. Sergej se u momentu odriče svog jugoslovenstva i u najnovijoj članici velike evropske porodice, „kojoj svi težimo“, vidi nepatvoreno zlo, zaklinje se da „nikada više neće doći u Split“. Da u hrvatskim snagama bezbednosti vidi reinkarnaciju Francetićeve Crne legije bilo je dovoljno 1.500 evra, ali ne i 250.000 proteranih i sve ostalo. Eto, imamo odgovor koliko jednog predstavnika „prosvećene srpske elite“ može da košta jugoslovenstvo. I to ne obično nego, kako je „Blic“ pisao 2014, „pravo jugoslovenstvo“ jer je Sergej „radio u Beogradu, hvalio Zagreb i nosio majicu bosanskog generala“ (Trifunović je 2011. na premijeri filma „Montevideo, Bog te video“ u Sarajevu nosio majicu sa likom generala takozvane Armije BiH Jovana Divjaka, odgovornog, između ostalog, za pokolj regruta JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. godine).

Ali cenom od 1.500 evra nije plaćena samo vera u jugoslovenstvo nego i u jednu od najuzvišenijih evropskih vrednosti – pravnu državu i vladavinu prava. Treba li da vas podsećam koliko se nosioci proevrounijskog i prozapadnog duha an ženeral kunu u vladavinu prava i pravnu državu? Dok Brisel nije uveo „klastere“, najvažnija poglavlja u pregovorima o pristupanju EU bila su upravo poglavlja 23 i 24 koja se tiču pravosuđa, ljudskih prava, sloboda i bezbednosti, što su, kako nam je onomad nemački GIZ tvrdio, „osnovne vrednosti na kojima počiva Evropska unija“.

Jednačina je jednostavna – ne poštuješ zakon, policija te privodi, sudija te kažnjava. To je tako u svim „civilizovanim zemljama“, što bi ono rekli. Dakle, ako ti je to vrhunska vrednost, stvar principa, onda treba da uradiš jednu od dve stvari – da poštuješ zakon takav kakav jeste, ili da prihvatiš da snosiš posledice. Sve drugo je necivilizirano, kaj ne? Da je Sergej Trifunović ono za šta se izdaje da jeste, trebalo bi u nebesa da diže državu Hrvatsku, a ne da mu ona odjednom zbog primene zakona postaje „ustaška“, kad već to nije bila dok je proterivala i klala. U stvari, primena zakona je ni na koji način i ne čini „ustaškom“, mada je jedno vreme tamo i klanje bilo zakonito.

Elem, nije ovo tekst o Sergeju Trifunoviću. Ovo je tekst o opštem duhu među neojugoslovenima i europejcima, kojima vrednosti prestaju kada koštaju „preko 1.500“ evra, kojima je ustav svetinja kada ga navodno krši predsednik, a toalet-papir kada sprečava „priznavanje realnosti“ u vidu kosovske nezavisnosti. Zato nam je potreban Sergej Trifunović i njemu slični – da se osvestimo.

(Novosti)

KOMENTARI



10 komentara

  1. Pingback: KOLIKO KOŠTA JUGOSLOVENSTVO? – Sedma Sila

  2. Petrovgrad says:

    Divan tekst, na žalost bez komentara. To je ta cena Jugoslovenstva, da se ne zamerimo. Gavrilo Princip je bio iskra stvaranja i putokaz oslobadjanja Slovenaca i Hrvata od kolonije.Oni su tražili da udju u Jugoslaviju, a ne mi Srbi. Šta su uneli kao miraz. Ništa duplo oo

    • Kulak says:

      Srbi će se godinama i godinama vaditi iz govana u koje ih je uvalilo jugoslovenstvo. Samo toliko.

  3. Dražen Jovan Petrović says:

    Fenomenalan tekst pametnog Srbina, ali je činjenica da ga mnogi Srbi s nelagodom čitaju. Od svih naroda propale Juge, upravo su Srbi najviše zagrizli za jugoslovenstvo (uz dio bosanskih muslimana). Iako je nepobitna činjenica da su upravo Srbi mogli živjeti sasvim dobro bez Juge u svojoj nacionalnoj državi. Ostali, a posebno hrvati, u Jugi su gledali samo način da se domognu hrvatske nacionalne države, šta više etnički očišćene. To jugoslovenstvo za nas Srbe je bilo smišljeno samo da nas bude manje. Izuzetno pakleni i opasni trik.

    • Biogradlija says:

      I ja sam se kao Srbin po ocu i majci svojevremeno izjašnjavao kao "jugosloven", a sada mi je to smešno, pa čak i sramotno. Zašto su se od svih naroda upravo Srbi najviše zalepili za jugoslovenstvo, iako je po veličini i snazi upravo njima bilo najmanje potrebno, veliko je i intrigantno pitanje. To bi trebao da odgovori dobar sociolog ali i neki vrhunski psiholog.

  4. Portopranco says:

    Mi Srbi smo na čelu Republike Srbije imali zadrtog jugoslovenčinu Slobodana Miloševića. On i njegova žena su se kao pijan plota držali jugoslovenstva, čak i kada su svi vidjeli da je ta ideologija nepovratno propala. Skoro svi srpski oficiri u JNA su bili jugoslovenčine i malo je ko od njih vodio računa o srpskim nacionalnim interesima. Zato je jugoslovenstvo za nas Srbe i dan danas jako neugodno i delikatno pitanje. Mnogi Srbi su naivno zagrizli za taj mamac.

  5. GALOPOM PO EVROPAM says:

    Srbin sam po nacionalnosti. Sramim se šta sam se na popisu stanovništva 1981. godine izjasnio kao nekakvi izmišljeni jugosloven. Još tražim način da isperem tu sramotu. E, da mi je onda bilo današnje znanje i pamet!

    • Biogradlija says:

      I ja sam Srbin koji se nekada dok sam bio u Zagrebu izjašnjavao kao "jugosloven". Sada se toga stidim i sramim. A šta da radim? Takvo je to vreme bilo.

  6. Kulak says:

    Ipak moram dodati još nešto. Ja sam Srbin. Bio i ostao. Kada bi mi neko rekao da sam "jugosloven", to je kao da me tuče šakom u glavu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *