КОЛИКО КОШТА СРПСКО ДОСТОЈАНСТВО? Срби купују дуксеве са ликом младе Шиптарке КОЈА ПРОПАГИРА ВЕЛИКУ АЛБАНИЈУ

KOLIKO KOŠTA SRPSKO DOSTOJANSTVO? Srbi kupuju dukseve sa likom mlade Šiptarke KOJA PROPAGIRA VELIKU ALBANIJU

18 januara 2019

U Republici Srbiji postoje brojni zakonski i podzakonski akti koji se odnose na trgovinu. Ciljevi većine tih akata jesu zaštita ekonomskih i finansijskih interesa Republike Srbije, zaštita Republike Srbije od nezakonite i ilegalne trgovine, kao i bezbednost i zaštita ljudi i životne sredine. Zaštićeni su i potrošači posebnim zakonom u kojima im se pruža izvestan broj prava, poput zaštite od robe opasne po život, zdravlje, imovinu i životnu sredinu, koja će im obezbediti „život i rad u sredini koja nije štetna za zdravlje i dobrobit sadašnje i budućih generacija”. Reč dobrobit bi mogla da se tumači na različite načine, međutim, u ovom slučaju se odnosi na zdravu životnu sredinu, kako za nas, sad i ovde, tako i za buduće naraštaje. Međutim…

Dobrobit svakog potrošača, kao pripadnika jednog naroda, jeste, ili bi, makar, trebalo da bude i zaštita njegovog nacionalnog interesa i ličnog integriteta, koji, podrazumeva sposobnost održavanja dostojanstva.
A kakve veze jedna strana pevačica, trgovina i nacionalni interes i dostojanstvo imaju jedno sa drugim? Naizgled nikakve ili za neke ljude beznačajne, a zapravo veoma velike.



Naime, jedan od brendova koji pripada velikoj evropskoj modnoj kompaniji, koja posluje i u Srbiji, u ponudi ima odevni predmet sa likom engleske pevačice, albanskog porekla, pod imenom Dua Lipa. Starijoj populaciji ovo ime verovatno ne znači ništa.

Naime, reč je o mladoj pevačici, tekstopiscu i modelu pop muzike, koja je rođena u Londonu 1995. godine. Roditelji su joj se devedesetih godina iz Prištine preselili u London, da bi se, nakon jednostranog proglašenja tzv. Republike Kosovo, vratili u svoj zavičaj. Malena Dua (čije ime na albanskom znači ljubav), odrastala je na muzici svog oca Dukagjina Lipe. Posle izvesnog broja godina, napušta grad na čijem su se području nalazili kraljevski posedi pripadnika dinastije Nemanjića, a u potrazi za boljim životom i uspesnom estradnom karijerom. Snovi malene Due se ostvariše. Doživela je veliku svetsku popularnost, a njeni spotovi imaju broj pregleda koji prelazi i milijardu.

Malena Ljubav uveliko zagovara nezavisnost Kosova, poziva se na svog dedu, „velikog kosovskog istoričara“, Seita Lipu, koji je, kako ona kaže, zbog istine o Kosovu, ostao bez posla i karijere. Istina deda Seita odnosila se na zagovaranje stava da Kosovo nikad nije bilo deo Srbije. O svemu ovome Dua izveštava svoje fanove putem društvenih mreza, a koristi i svaku priliku za javno iznošenje svoje tužne porodične priče.

Takođe, zajedno sa svojim ocem, osnovala je fondaciju koja prikuplja sredstva za pružanje pomoći najugroženijem albanskom ljudstvu na Kosovu.

Leta 2018. godine posetila je našu južnu pokrajinu u kojoj joj je gradonačelnik Prištine, Špend Ahmeti, dodelio ključ ovoga grada, a na svom instagram profilu, mlada zvazda je, sa istim tim gradonačelnikom, objavila sliku na kojoj poziraju držeći prste raširene u obliku šiptarskog dvoglavog orla.

Što se tiče dvoglavog orla, reč je o prilično rasprostranjen simbolu heraldike, povezanom sa konceptom carstva. Veruje se da vodi poreklo od Hetita, prvog indoevropskog naroda sa tla Male Azije, međutim svoju popularnost dobija za vreme Vizantijskog carstva gde simboliše duhovnu i svetovnu vlast njegovih vladara. Kasnije, kroz istoriju, pojavljuje se kao motiv na grbu nekoliko istočnoevropskih država, uključujući i Srbiju, pod koju je, razume se, i tada, potpadalo Kosovo i Metohija. Albanski istoričari ističu da je dvoglavi orao na grbu Albanije načinjen prema pečatu Đurđa Kastriota Skenderbega, vođe, kako oni kažu, albanske pobune.

Ukratko, Skenderbeg je sin Jovana (koji je umro kao pravoslavni monah Joakim, a sahranjen je u srpskom manastiru Hilandaru) i Vojislave Kastriot, koje su Albanci, zajedno sa njihovim sinom Đurđem, a u nedostatku svojih heroja, prisvojili i predstavili kao svog. Pobuna o kojoj Albanci govore je bila Lješka liga koju su osnovale srpske i aromunske (cincarske) plemićke porodice sa ciljem zajedničkog ratovanja protiv Turske. U samoj Ligi , šiptarski doprinos je bio ne toliko značajan, ali svima nam je znana čuvena Gebelsova krilatica da hiljadu puta izgovorena laž postaje istina, čime su se Šiptari rukovodili, a Srbi očigledno nisu imali potrebu da je demantuju. Takođe, važno je navesti da je grb Skenderbegovog pečata bio beo, a nekoliko vekova nakon njegovog nastanka, bujanjem albanske nacionalne svesti, u kombinaciji sa crnim orlom nemačke carske heraldike, nastaje današnji izgled albanskog grba u obliku dvoglavog crnog orla sa crvenom pozadinom.

Poslednjih decenija, ovaj grb i njegovo isticanje ukrštanjem palčeva na šakama, postaje simbol pobornika Velike Albanije i dobija svoju negativnu, provocirajuću konotaciju.

Kao što rekosmo, prošle godine, malena Dua je u Prištini takođe provocirala javnost (srpsku) pokazivanjem albanskog orla, nakon čega je usledila serija fotografija nasmešenih Hrvata, poput Ante Gotovine, Stipe Mesića, Sandre Perković, kao i brojnih hrvatskih navijača sa istim provokacijama.

Nego, da se vratimo trgovini i poznatoj modnoj kompaniji. U velikim šoping molovima širom Beograda, lik potomka „čuvene kosovske porodice“ Lipa, pozira na duksericama i mami beogradske devojčice da je ponesu na svojim plećima. Da li će neka od njih to i učiniti i reklamirati po srpskoj prestonici pobornicu Velike Albanije, ne zna se. Verovatno da hoće, iako krivica nije njihova. Nedavni testovi sprovedeni među srpskom omladinom, pokazali su da deca ne znaju čak ni da prepoznaju Dositeja Obradovića na slici, pa je stoga misaona imenica očekivati od srpskih osnovaca i srednjoškolaca da znaju išta o dvoglavom orlu, Šiptarima, pop pevačici i njihovoj međusobnoj vezi.

Krivca treba tražiti u celokupnom društvu i onima koji bi trebalo da imaju nekakvo obrazovanje iz oblasti istorije svoga naroda, bez obzira da li se bave modom, trgovinom ili nekom drugom delatnošću. Potrebno je imati kolektivnu svest o nečemu što sme ili ne sme da se plasira narodu, a pogotovo omladini. Koliko god nekome ovo radikalno zvučalo, oni koji se u Srbiji nalaze na određenim pozicijama u stranim kompanijama koje uvoze svoju robu u našu zemlju, trebalo bi da prave selekciju šta prolazi i šta se može naći na domaćem tržištu, a šta se ostavlja van granica Srbije. Jer da je, primera radi, Stana Katić kojim slučajem pozirala sa tri prsta podignuta uvis, teško je zamisliti da bi se majice sa njenim likom prodavale, recimo, u Hrvatskoj (sa čije teritorije, uzgred, njena porodica vodi poreklo).

Što se tiče dukserice s početka ove priče, njegova cena sa likom Due Lipe iznosi oko hiljadu i po dinara. Na sniženju, možda i manje.

A koliko košta srpsko samopoštovanje i dostojanstvo?

(Olja Dmitrović / INTERMAGAZIN)

KOMENTARI



5 komentara

  1. živoder iz Oseka i Ovčare says:

    Jako dobar tekst, nadam se da će se raširiti i po drugim portalima kako bi se što više Srba informisalo i NE KUPILO ovo đubre. Mada, sve to se već dešava sa svim tim letnjim majicama na kratke rukave-jeftino đubre na kojem je naštampano drugo đubre-američka i engleska zastava; i to se nosi, na žalost, za naš ukus, pre često. I ja isto imam spomenute zastave, ali one su na otiraču pred vratima.

  2. Zoran says:

    Nisu vam Amerikanci krivi.

  3. Kulak says:

    Za ovu šiptarku prvi put čujem.Nebitna individua totalno.Danas sam slušao album Srbina iz Šibenika Arsena Dedića.Album se zove "Ministarstvo straha".

  4. Budi Bog s nama says:

    Pa ovaj recept su uzeli od naše braće Hrvata, da od srpske istorije i likova prave svoju istoriju i likove. Samo još da priznaju da je Kosovo Srbija.

  5. Pastrovic says:

    Zar srbokoljacu Jasariju nijesmo dozvolili da se posmrtno kocoperi Beogradom? Zar nijesmo dozvolili ustaskoj zastavi da leprsa u Begisu i Subotici? Zar nijesmo presli preko izginulih na Kosarama, pa se albanska zastava bez izvinjenja takodje leprsa? Dajte sad i Alijinu da postavimo na Kalemegdan, pa da imamo "komplet-dozivljaj"

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *