Koliko košta Ukrajina?
16 jula 2014
Piše: Petar Iskenderov
Nacionalna banka Ukrajine je konstatovala deficit ukupnog platnog bilansa zemlje za period januar – mart 2014.godine od 3,5 milijardi dolara,u odnosu na proficit od 3,3 milijarde u istom periodu prethodne godine. Kijev planira da do kraja godine povuče 13 milijardi dolara od MMF-a, Svetske banke, Evropske unije, SAD, Japana i Kanade. Međutim, ukoliko se i ostvari, taj cilj će imati ozbiljne negativne socijalno-ekonomske posledice ne samo po Ukrajinu, već i po čitavu Evropu.
Izveštaj ukrajinske Nacionalne banke dozvoljava da se sudi o izvorima obezbeđenja platnog bilansa zemlje koji su u ovom trenutku na raspolaganju Kijeva. Prema podacima za maj ove godine, odlučujuću ulogu su odigrali krediti Svetske banke, MMF-a i Evropske unije. Bez njih bi deficit u ukupnom platnom bilansu bio još veći nego što je prikazan, i iznosio bi preko 4,5 milijarde dolara. Radi upoređenja: 2013.godine, bez obzira na započete političke procese, ukupni platni bilans Ukrajine je zaključen proficitom od 2,02 milijarde dolara.
Navedeni izvor prikazivanja godišnjeg bilansa ukrajinska Nacionalna banka karakteriše vrlo diplomatski: „spoljno finansiranje vlade“. Međutim, zna se da je takvo finansiranje povezano sa ispostavljanjem konkretnih političkih uslova.
Državne obveznice predstavljaju još jedan izvor koji vlada ima na raspolaganju kako bi se državna kasa popunila. Međutim, tendencija ni tu nije ružičasta. Prema podacima Državne uprave za trezor Ukrajine, u prvih pola godine 2014. po navedenoj liniji je država uspela da povuče oko 8,7 milijardi dolara. To je 21,4% manje nego što je planirano Zakonom o državnom budžetu.
Ukrajinske finansijske službe priznaju da će takav način za očuvanje državne kase ostati i sledećih godina. Služba trezora se nada da će do kraja godine preuzeti ukupno 13 milijardi dolara od MMF-a, Svetske banke, Evropske unije, SAD, Japana i Kanade. Početkom maja MMF je Ukrajini već doznačio prvu tranšu kredita od 3,19 milijardi dolara. To je omogućilo vladi da, između ostalog, isplati dugove koje je imala. Međutim, u narednom periodu će zemlja, očigledno, morati najviše da računa na pomoć Evropske unije.
Ukrajinske vlasti se nadaju da će važan izvor za obezbeđenje finansijske stabilnosti Ukrajine biti Sporazum o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa EU, koji je potpisan u junu ove godine. Međutim, zbog specifičnosti izvozne orijentacije pojedinih regiona zemlje, njegova realizacija može u praksi da znači pojavljivanje novih problema. Naime, ekonomija istočnih i jugoistočnih oblasti Ukrajine je orijentisana na Rusiju, a osim toga upravo sada ta ekonomija se vojnim operacijama Kijeva aktivno uništava. U zapadnim oblastima zemlje ne postoji ni koliko-toliko razvijena industrijska proizvodnja koja bi mogla da daje proizvodnju pogodnu za izvoz u Evropsku uniju.
Predsednik ruske vlade Dmitrij Medvedev je već obećao da će Rusija, ukoliko Ukrajina ratifikuje Sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji, u trgovini sa njom moći da preduzme „zaštitne mere“. Podsećajući da je takav sporazum već ratifikovala Moldavija, ruski premijer je podvukao: „Prirodno da će se, ukoliko se događaji budu razvijali na taj način i u Ukrajini, i u Gruziji, voditi računa da mere koje će se preduzimati budu u skladu sa obimom trgovinsko-ekonomskih odnosa i posledicama po rusko tržište“. „Ratifikacija može da traje više godina ili se dešava u vrlo kratkom roku. Ali obzirom da je dokumenat ratifikovan, to znači da je shvaćeno da se sada formira potpuno drugačija pravna baza za odnose sa Carinskim savezom, baš kao i sa Ruskom Federacijom. A na to mora obavezno da se obrati posebna pažnja“ – konstatovao je prvi čovek ruske vlade.
Razmišljajući o finansijskim perspektivama Ukrajine treba da se vodi računa o još jednoj važnoj okolnosti. To je umor koji se zbog sumnjivih političkih i ekonomskih projekata vremenom nakupio u evropskom javnom mnjenju. Londonske novine The Guardiansu u nedavnom redakcijskom članku, posvećenom izborima u Evropski parlament, tu tendenciju okarakterisala na sledeći način: „Evropski izbori su pokazali da su stanovnici kontinenta u različitim krajevima nezadovoljni sopstvenom sudbinom“. Britanske novine, konkretno, podsećaju na uspeh koalicije radikalne levice SIRIZA u Grčkoj i konstatuju da ta koalicija „može da postane budućnost ne samo Grčke, već i Evrope“.
U novostvorenim okolnostima u Evropi ubeđivanje evropskih poreskih obveznika da moraju na sebe da preuzmu i obezbeđivanje platnog bilansa još i Ukrajine jedino znači produbljivanje unutrašnje krize u samoj EU. U Evropi se „oseća tendencija da se glasa ne samo protiv evropskih integracija, već i protiv migracije, osiromašenja stanovništva“ – piše u španskim novinama El Mundo poznati britanski istoričar, profesor univerziteta Viskonsin, član Visokog saveta za naučna istraživanja u Barseloni Henri Kamen.
A upravo su migracija i jačanje ostalih socijalno-ekonomskih problema ono, što ukrajinska kriza i postupci sadašnjih kijevskih vlasti donose Evropi.
Nije čudno što su ukrajinske vlasti pripremile i „rezervnu varijantu“ za pokriće troškova državne kase, obojenu u ratničke boje. Radi se o nameri Nacionalne banke Ukrajine da počne sa održavanjem aukcija usmerene prodaje obveznica unutrašnjeg državnog zajma(OVGZ) „Vojne obveznice“, namenjenih finansiranju potreba ukrajinske armije. Kako svedoče izvori iz ministarstva finansija koji su poželeli da ostanu anonimni, što takođe nešto znači, „te aukcije će se sprovoditi u zavisnosti od toga kako budu stizale ponude“. „U ovom trenutku se ponude primaju i obrađuju“ – objasnio je izvor. Prema informaciji kojom raspolažemo radi se o obveznicama u „nedokumentnom obliku“ na iznos do 1 milijarde grivni (oko 85 miliona dolara), sa rokom prometa od 2 godine i kamatom od 7%.
Cilj ovog koraka, koji je za Ukrajinu bez presedana, formalno je objašnjen kao „finansiranje potreba Oružanih snaga“. Međutim, postoji razlog da se pretpostavi da vlasti mogu dobijena sredstva da preusmere u „popunjavanje rupa“ drugih oblasti budžeta. Ta okolnost bi objasnila i brzinu i oštrinu koji prate sadašnje postupke ukrajinskih snaga na istoku zemlje. Što brži prestanak tih operacija bi dozvolio da se, ne prekidajući izdavanje vojnih obveznica, dobijena sredstva preusmere u devizne rezerve opšte namene. Eto takva je cinična finansijska logika zahvaljujući kojoj rat dobija konkretnu vrednost u novcu.
(Fondsk.ru)
