Колико су опасни шећер, со и брашно?

Колико су опасни шећер, со и брашно?

29 јула 2017

Без обзира на стална упозорења о штетности шећера, белог брашна и соли, исхрана без ових намирница је незамислива. Поједини стручњаци их чак зову „три беле смрти“ јер с годинама доносе тешке последице. У последње време се наглашава и штетност рафинисаних уља, па и квасца.

– Свака од ових намирница има предности и мане. Поседује корисне састојке, али ако се са уносом претерује, до изражаја долази све оно што је у њима лоше. За слаткише напуњене шећером се зна да значајно подижу ниво у крви, доводећи до гликемије. То стање узрокује лучење велике количине инсулина, због чега опет настаје нагли пад шећера. А затим се одмах јавља жеља за новом количином слаткиша, односно покреће се зачарани круг кога нисмо свесни. Ово временом може довести до гојазности и дијабетеса – објашњава специјалиста, струковни нутрициониста – дијететичар Јована Срејић Ферлуга, сарадница поликлинике „Сунце“.

* Које су још последице превише шећера у исхрани?

– Потврђено је да шећер смањује активност имуног система. Код особа које превише уносе шећер бела крвна зрнца су чак за 40 одсто мање ефикасна у убијању бактерија. Ово стање се јавља пола сата након конзумирања слаткиша и траје до четири часа! Осим тога, сав вишак шећера се претвара у масноће доводећи до високог нивоа триглицерида, а триглицериди су као што се зна, озбиљан фактор ризика за настанак болести срца. Код деце се под утицајем великих количина шећера мења понашање, због чега могу постати хиперактивна. Заправо, ниво адреналина постаје 10 пута виши од нормалног и тако висок остаје чак пет сати од уноса слаткиша. У том периоду код детета може да се испољи агресивност, смањена пажња, отежано учење… Најосетљивија група су предшколци јер се њихов мозак интензивно развија. На шећер су изузетно осетљиви и малишани којима је већ дијагностикован поремећај пажње.

* Како превише соли утиче на организам?

– О томе се много полемише и многе школе препоручују да се унос соли ограничи, пре свега због утицаја на крвни притисак. Претерана количина доводи и до задржавања воде у организму. То је посебно изражено код особа које уз слану храну уносе мало течности, а физички су неактивне. Међутим, не одражава се то код свих подједнако, јер нисмо сви једнако осетљиви на ову намирницу. Постоје особе и код којих крвни притисак не варира у зависности од соли. Ако постоји висок крвни притисак, требало би смањити унос соли неколико недеља и пратити стање. Уколико се не смање вредности, лекар би требало да прецизно установи узрок хипертензије. Што се тиче соли као намирнице, дозирање је индивидуално, зависно од тога колико нам прија. Препоручујем хималајску со јер је много богатија минералима од стандардне јодиране. Уколико постоји одређени здравствени проблем као што је, на пример, са бубрезима, со користите само у мери коју одреди лекар.

* Зашто бело брашно није пожељно?

– Препоруке се мењају сходно истраживањима, а најновија кажу да због калорија треба избегавати угљене хидрате, чији су главни извор житарице и производи од житарица. Разлог је што наш организам задржава сву количину угљених хидрата коју унесемо храном и вишак претвара у масноће. То не значи да треба да апсолутно избегавамо житарице, већ да будемо умерени. Свако претеривање доноси више штете него користи. Ако већ користимо брашно, треба да одаберемо право. Бело брашно и његове производе избегавајте, предност дајте брашну и производима од целог зрна житарица. Бело брашно није пожељно јер је код житарице уклоњен омотач, а у њему су бројне корисне материје, као што су дијетна влакна, витамини Б групе, протеини, минерали фосфор, магнезијум, калцијум, цинк, гвожђе.

* Да ли се с правом „анатемише“ свињска маст?

– Најновија истраживања говоре о томе да су масти погрешно искључиване из исхране, јер се показало да су, у ствари, највећи кривци за гојазност и висок ниво масти у организму угљени хидрати. Умерена количина свињске масти никоме неће нашкодити. Међутим, проблем је што се у свињској масти задржава највећа количина отрова које животиње уносе кроз вештачку храну, концентрате, лекове. Заправо, све што унесу се депонује у масном ткиву. Решење је да нађемо власника за којег смо сигурни да здраво и природно гаји животиње или да набавимо маст од органски гајене свиње. Ово друго је у нашим условима готово немогућа мисија, јер се животиње углавном хране лоше.

* На списку непожељних намирница нашло се и уље?

– Када је свињска маст проглашена штетном, људи су се окренули биљним уљима, углавном сунцокретовом, кукурузном, сојином, канолином од уљне репице. Међутим, проблем је што су сва ова уља богата омега 6 полинезасићеним мастима, а требало би да постоји баланс са омега 3 масним киселинама, којих у овим уљима нема. Ово је важно јер када се наруши овај баланс, долази до проблема који узрокују упалне процесе. Осим тога, омега 6 уља су много осетљивија и стога подложна непожељним процесима који доводе до стварања врло штетних и реактивних једињења, која даље оштећују бројна ткива у организму. Нажалост, индустријски процес производње уља је подешен тако да се она брзо производе, са ниском ценом која је приступачна потрошачима, иако садрже транс масне киселине које представљају најнепожељнију врсту масноћа. Свако ко жели да изабере здраво уље, требало би да се определи за маслиново, кокосово, ланено, авокадо, рибље или уља од језграстог воћа. Осим тога и само језграсто воће може да замени уље у салатама – истиче саговорница „Живота плус“.

КВАСАЦ УГРОЖАВА МОЗАК

Све више се инсистира на томе да се житарице не припремају с квасцем, већ потапањем, киселом ферментацијом (кисела теста) и клијањем. Мишљење је да квасац не треба конзумирати, јер често садржи један од најштетнијих адитива, моносодијум глутаминат, наглашава наша саговорница.

– Поводом овог адитива истраживања су прилично неуједначена. Једна студија тврди да два одсто популације осећа здравствене тегобе због квасца, друга истиче да је то чак 25 одсто становништва. Овај адитив је појачивач укуса који привлачи потрошаче, а прехрамбеној индустрији не иду у корист истраживања која ће јој компликовати процес производње, продаје и зараде.

* До чега све може да доведе овај адитив?

– Може да доведе до гојазности, дијабетеса тип 2, срчаног или можданог удара, атеросклерозе, хипертензије, повишеног холестерола, листа последица је дужа. Деца су четири пута осетљивија од одраслих. Оштећења најпре има плод и дете до три године, али се последице виде тек између осме и десете године, када се суочавају са тежим интелектуалним задацима. Проблем је у ексцитоксин једињењу, неуротоксину који директно делује на мождане ћелије, а последице могу бити аутизам, хиперактивност, мањак пажње, тешкоће у концентрацији и учењу.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u