Koliku opasnost vehabijski pokret predstavlja po bezbednost Srbije i da li su svi pripadnici vehabijskog pokreta teroristi

Koliku opasnost vehabijski pokret predstavlja po bezbednost Srbije i da li su svi pripadnici vehabijskog pokreta teroristi

15 jula 2013

rs-vehabijePiše: Tijana Prizrenac

„Svi vernici ne trebaju ići u boj. Neka se po nekoliko njih iz svake zajednice njihove potrudi da se upuste u verske nauke i neka opominju narod svoj kad mu se vrate, da bi se Alaha pobojali.” – Kuran/Sura 9. Et-Tevba (Pokajanje)

Vehabizam predstavlja ekstremno konzervativno učenje unutar sunitske grane islama. Vehabijsko učenje, koje predstavlja i zvanični religijski pravac u Saudijskoj Arabiji, osnovao je u 18. veku Muhamad ibn Abd al Vahab (Muhammad ibn Abd al-Wahhab). Ovaj religijski pravac je zasnovan na čvrstom pridržavanju koncepta jedinstva sa Bogom (tawhid) i odbacivanjem ovozemaljske logike i želja. Vehabije veruju da se striktnim pridržavanjem pravila i smernica iz Kurana i Sune (načina života i dela proroka Muhameda) eliminišu sve „inovacije” u praktikovanju vere, što im dopušta da identifikuju jedinstvenu istinu Božje volje. Iz njihove perspektive, postoji samo jedna ispravna interpretacija vere, dok su svi ostali načini praktikovanja Islama svetogrđe nastalo po uticajem „novotarija”.

Unutar same vehabijske zajednice izdvajaju se tri glavne frakcije: puritanci, političari i džihadisti. Puritanci su fokusirani na nenasilne metode širenja vere poput propagande i religijskog obrazovanja. Ne učestvuju u političkom životu jer politiku vide kao sredstvo koje ohrabruje devijantno ponašanje. S druge strane, politička frakcija vehabija pokušava da svoja uverenja plasira kroz politiku, naročito u domenu socijalne pravde i pravosuđa. Džihadisti imaju militanatan stav pri čemu se zalažu za širenje učenja putem svetog rata i revolucije.

Na prostoru Balkana pripadnici vehabijskog pokreta pristigli su kao gazije (islamski borci) tokom sukoba u BiH gde su se borili u sastavu Sedme muslimanske brigade u okviru odreda „El Mudžahid” s ciljem pomoći „braći u svetom ratu”. Pored mudžahedina iz inostranstva u sastav odreda ulazilo je i lokalno muslimansko stanovništvo zajedno sa dobrovoljcima poreklom iz Raške oblasti (tzv. Sandžak). Veoma važan deo obuke činila su obavezna verska predavanja tokom koje se u nove borce usađivalo vehabijsko učenje. Glavni finasijer ove jedinice bila je Saudijska Arabija, koja je pored pomoći u naoružanju i opremi, aktivno osnivala i finansirala verske i socijalne institucije koje su širile vehabizam.

Završetkom rata odred je raspušten, pri čemu se najveći broj bivših boraca vratio kućama, što je dovelo do prve pojave vehabija na teritoriji Srbije. Širenju vehabizma u Raškoj oblasti potpomogla je pre svega loša ekonomska situacija, koja je omogućila harizmatičnim predavačima (tzv. šejhovima) da privuku mlade, labilne i razočarane ili nadahnute ljude. Neretko se dešavalo da siromašni pojedinci prihvate vehabijsko učenje zarad novca kojeg su dobijali od starijih i uticajnijih članova. Pored toga, sukobi između Muamera Zukorlića i Adema Zilkića za prevlast unutar islamske zajednice, koji su ozbiljno poljuljali njen autoritet, naveli su određeni broj razočaranih vernika da se okrenu vehabijskom pokretu.

Postavlja se pitanje koliku opasnost vehabijski pokret predstavlja po bezbednost Srbije. Postoji uvreženo mišljenje da su svi pripadnici vehabijskog pokreta teroristi, što nije tačno. Najveći deo pripadnika vehabijske zajednice u Srbiji pripada puritanskoj i političkoj frakciji dok se veoma mali broj nalazi unutar džihadističke frakcije. Međutim, opasnost od militatnog dela vehabijskog pokreta ne može se meriti njihovom malom brojnošću i nikako se ne sme potceniti.

Militantne vehabije su došle u centar pažnje tokom aprila 2007. godine, nakon razbijanja terorističke grupe Ismaila Prentića na planini Ninaja kod Novog Pazara. Tokom akcije policije Prentić je poginuo, dok su ostali članovi grupe uhapšeni i osuđeni na višegodišnje kazne zatvora. Tokom suđenja izneti su dokazi da je grupa planirala napade na džamije u Novom Pazaru i druge objekte širom Srbije.

Tokom ove godine među džihadistima u Raškoj oblasti registrovan je trend odlaska pojedinaca na ratište u Siriju. Trenutno se u Siriji nalazi oko 30 osoba iz Raške regije, od kojih se najveći broj bori u okviru grupe Džabat al nusra (Jabhat al Nusra) koja je povezana sa Al Kaidom. Prve žrtve sa prostora Srbije bili su Eldar Kundaković iz Novog Pazara i Naman Demoli iz Preševa čime su u očima vehabija postali šehidi (onih koji su pali boreći se u ime džihada).

Upitno je šta će se dogoditi u budućnosti, kada se većina njih vrati iz Sirije nazad u Srbiju, radikalizovana i obogaćena borbenim iskustvom, pri čemu se ne može isključiti mogućnost njihovog angažovanja u terorističkim akcijama u regionu.

„Ako me zatvore, to je moja osama sa Alahom, ako me ubiju, to je šehadet na Alahovom putu, a ako me proteraju, to je moj turizam na Alahovom putu.” – Šejhul-islam Ibn Tejmije, rhm.

(Srpski akademski krug)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *