КОЛУМНА ЉИЉАНЕ СМАЈЛОВИЋ КОЈА ЈЕ УЗБУРКАЛА ЈАВНОСТ: Овде више нико не верује Америци! ЕВО И ЗАШТО

KOLUMNA LJILJANE SMAJLOVIĆ KOJA JE UZBURKALA JAVNOST: Ovde više niko ne veruje Americi! EVO I ZAŠTO

28 marta 2019

Slobodno mi se rugajte, ali ja sam jedna od onih koji su pre dvadeset godina bili čvrsto uvereni da više ništa i više nikada neće biti isto. Da ćemo biti drugačiji ljudi i drugačija zemlja.

Ovo je objavila novinar Ljiljana Smajlović u kolumni u „Nedeljniku“ koju prenosimo u celosti:

Dvehiljadite sam bila uverena da mi pad Miloševića daje za pravo. Nismo zvali NATO tenkove da ga ruše, samo smo bili besni što je pokušao da nam ukrade glasove. Na ulice smo izašli tek kad smo se na biralištima uverili da smo većina mi, a ne on.

Znam da glupo zvuči, ali prvi me razuverio Goran Svilanović. Govorim o ministru spoljnih poslova koji je na zahtev Zapada proterao iračke diplomate iz Jugoslavije uoči američkog napada na Irak, što ni Nemci ni Šveđani tada nisu hteli da urade. Ne znam koliko su uopšte morali da ga pritiskaju iz Vašingtona. A ja sam do tog časa bila tvrdo uverena da smo postali nacija koja neće na zapadni mig proterivati ljude koji nemaju gde da idu jer će im domovinu svakog časa bombardovati.



Posle se barem nisam čudila kada je Goran Svilanović odmah po isteku ministarskog mandata potpisao neki međunarodni plan po kom je Kosovo moralo što pre i sa srpskim pristankom postati nezavisna i suverena država. Dok je bio na našem platnog spisku kao šef diplomatije, pričao je nešto sasvim drugo. Posle me nije iznenadilo što je napravio karijeru u zapadnim bezbednosnim krugovima. Koliko znam, zvanični Beograd se nije bunio.

Nisam se čudila ni kada je Vuk Drašković po isteku mandata ministra spoljnih poslova promenio mišljenje o nezavisnom Kosovu i članstvu u NATO. Ali sam zato i danas zahvalna Vuku Jeremiću što makar nije nastavio njihovim stopama.

Ja sam, eto, živela u zabludi da nas nezakonito i nelegitimno bombardovanje čini posebnim. Da mi bolje razumemo nepravdu, i domaću i međunarodnu. Da smo po tom stradanju bolji ljudi, da nas krasi neka posebna moralna imaginacija koja izmiče narodima koji su pristali uz veću silu i veću nepravdu.

Sećam se noći kada su detonacije razbile prozore u dedinjskom domu jedne naše poznate borkinje za ljudska prava. Smejala sam se zajedno sa prijateljem koji mi je prepričavao kako je, na pitanje kako se narednog jutra osećala, odgovorila: Denacifikovano.

Posle se, dabome, ispostavilo da nam ni smeh nije bio zajednički. Ona je nastavila da dekontaminira i denacifikuje, a ja sam nastavila zaludno da objašnjavam da mi nismo nacisti iako su nas bombardovali kao genocidne manijake, da je bombardovanje bilo protivno  međunarodnom pravu. Bez obzira na to što su u moralnom stroju NATO koračali i Vaclav Havel i mnogi drugi značajni i izvikani pisci, intelektualci i tobožnji humanisti. I naši među njima.

Sad više ne mogu ni da se setim odakle mi ta pogrešna ideja da nepravda čoveka čini boljim i pravednijim. Da si u pravu samim tim što si postao žrtva jačeg i većeg od sebe? Zar se nisam na sopstvenoj koži davno pre bombardovanja uverila da je neki rat „građanski“ po tome što su u njemu svi u pravu: i oni koji iz svojih razloga hoće da ostanu u Jugoslaviji, i oni koji iz nje hoće da izađu.

U ono vreme pre dvadeset godina bila sam deo neke velike, labave konfederacije u Beogradu, u kojoj smo se nalazili mi koji nikad pre toga nismo mrzeli Ameriku, koji smo hteli slobodu štampe i slobodne izbore i sve ono za šta su na Zapadu tvrdili da su njihove, „zapadne vrednosti“. Znam da je dobar deo nas mislio da je to sve jedna velika greška, jedan užasni nesporazum, akcident.

U međuvremenu smo svi izgubili tu lakovernost, koju u socijalizmu nismo ni imali. Naš je narod štampu uvek morao da čita između redova. Kao i političare, uostalom, pa je postao veoma promućuran. Jer ako si hteo da vidiš dalje od propagande, morao si sam da mućneš glavom. Radujem se kad vidim da ovde više niko osim NATO lobista nije lakoveran. Niko ne veruje u humanitarne i druge laži, svi znaju kako je došlo do havarije struje u Venecueli, niko nije progutao zvaničnu verziju agresora iz Iraka, Libije, Sirije…

Ali kod kuće? Kao da ništa nismo naučili. Primiče se dvadeset godina bombardovanja Radio Televizije Srbije, a neke moje kolege ovih dana objašnjavaju da niko silom ne bi ni upadao u Aberdarevu prošlog vikenda, samo da ta televizija pošteno izveštava, da je to pravi javni servis. Što se i ne razlikuje previše od apologetike onog NATO portparola 1999.

Otkud ta lakovernost? Naše kolege ne bi postali meta nečijih političkih ambicija, samo da su bili dobri? Pa ko u to može da veruje? Ne bi verovali ni „nezavisni“ novinari da se taj argument postavi na glavu i primeni na njih. Da im kažemo: da vi nešto valjate, imali biste mnogo čitalaca i mnogo para, čitalo bi vas barem onoliko ljudi koliko vas je čitalo u Miloševićevo vreme, ne biste skakali jedino u očima svojih donatora. A svi Srbi bi glasali protiv vlasti.

To je, po meni, bezvredan argument. Ali je li manje ili više odvratan od onog koji se ovih dana veselo koristi protiv RTS-a? I koji se zapravo svodi na, da, mi smo protiv nasilja. Ali da su sa RTS-a zaslužili, zaslužili su…

(Sputnjik)

KOMENTARI



11 komentara

  1. 123 says:

    N_E___U___N_A_T_O___!!!___N_E___U___E_U!!!

    • Taipova Češma says:

      Nikad u đubre nikad u blato. Nikad u eu nikad u nato.

  2. mrak says:

    LJ I G A V A C! STOP NATO! STOP EU(RUPA)!

  3. padre says:

    Otišao bi i Vuk, da nije bio previše gramziv, pa je hteo da bude generalni sekreter UN!

  4. petrovgrad says:

    NATO isto sto i treci Rajh,produkt zapadnoevropske civilizacije.Ste se pre ujedine slobodni narodi i budu ih zbrisali sa zemaljske kugle, bice manje zrtava i ratova. Mislim da ce ih Rusi i Kinezi ubrzo pregaziti i unistiti.

    • Ivana says:

      100% tačno!

  5. teoretičar says:

    Koliko ja znam, kasnije se utvrdilo da Milošević NIJE izgubio izbore. Samo su mediji nacrtali suprotno. Dakle, oktobarci, malo ste se zatrčali i sada, kao usput, vi ste onda ZNALI da je Milošević izgubio. Uostalom, da ne bi vas, niko u Srbiji ne bi saznao tako brzo, tragično i žalosno šta je promašaj, izdaja i laž. To ste bili vi, oktobarci i šerpari vođeni izdajničkim rukama kojekoga. Vi ste ubili Miloševića. Hag ga je samo razvlačio do groba. Lepo zborite Gospođo Smajilović, ali samo pola istine. Pola istine je laž.

    • Zapadnjak says:

      Pa vidite poštovani teoretičaru,najgore razočarenje je ono kad se razočarate u nekoga komemste verovali,naravno do neke granice.Ja sam taj koji je verovao u mnogo toga što je napisala gospođa Smajlović i nisam bio u nekakvim strankama i partijama tako da mirne duše mogu reći da ta stigmatizacija životinjska ostrašćenost koja se valjala tog oktobra prema Predsedniku Srbije nema nikakvog opravdanja.Zašto?Zato,ako sam ja,čovek prosečnog obrazovanja shvatio da to ne vodi na dobro onda vajni "intelektualci" nemaju nikakvo opravdanje.Početak svih Majdana,obojenih revolucija i haosa u EU počeo je opet u Beogradu,a znate zašto? Zato da bi nekolicina kriminalaca za koje nikada pre nismo ni čuli izvršila egzekuciju nad vlastitim narodom,državi Predsedniku.Moramo li opet to prolaziti,krvaviti ruke sopstvenom krvlju,verujući istim ljudima,ponavljati iste greške a u ime čega ovaj puta? Dali vi znate odgovor,poštovani teoretičaru?Pozdrav

  6. teoretičar says:

    Neobično cenim iskren i otvoren pogled koji ste izneli, dragi moj Zapadnjak. Nema puno odgovora kako rešiti naše probleme danas, a ono malo što ima, da budem malo oštriji, su krvavi odgovori. Nažalost, podlegli smo uticaju Zapada iako bombama nismo. Oni sa vrha su znali kada se nije moglo dalje, ali to su druge teme. Ostaje nam samo da žalimo što nismo ni prineti našim precima od pre 100 do 150 godina. Jednom sam napisao da su naši junaci otišli malo sa Kosovskim bojem, malo sa Solunskim frontom i od tada, majke srpske ne rađaju dovoljno junaka. Ono malo što se rodi, propaganda ubije na začetku, onda kada se prvi put oglase. Proćiće mnogo vremena pre nego Srbi vide slobodu. Najveći deo naše slobode je otišao sa Miloševićem i nije se vratio. Srbi su tada poklekli i obrukali svoju istoriju pa čak i svoj opstanak doveli u pitanje. Još bolnije je što je Zapad, iako bez bombi, isto to uradio u Rusiji, Poljskoj, Bugarskoj i gotovo svim zemljama bivšeg Varšavskog pakta. Iseljavanje, pogotovo naroda sa nekoliko miliona stanovnika na Zapad je stravična slika propasti. Rusi i Poljaci su veliki narodi, ali i oni su u istom košu kao i mali narodi. Zapad je uspešno posvađao Poljake, Ruse i Ukrajince i to je imalo posledica na Srbiju. Teško ćemo se obnoviti i vratiti na nekadašnji broj ako nastavimo da puzimo. Ja sam star i ostalo mi samo nemoćno da posmatram i pomalo teoretišem bez rezultata. Naše generacije rođene posle 1990. su većinom odrođene od naše istorije i kulture. Posledice te odrođenosti tek dolaze. Trenutno, nema odgovora sa ovako rasturenim narodom a pogotovo mlađim i dezorijentisanim generacijama. Ako taj odgovor ikad dođe, ja ga neću videti ali ću mu se radovati ma gde bio.

    • Zapadnjak says:

      Poštovani teoretičaru.Iskreno,odgovor koji ste meni dali a tu mislim i mnogima koji ga očekuju na bilo koji način i od bilo koga,je upravo onakav kakvog sam se i nadao da ću dobiti.Ali kako ste i napisali,mi old tajmeri baš smo mnogo očekivali od generacije koja dolazi iza nas ali dali nesnalaženje,dali teret stare,bahate elite koja je dobrano napunila džepove što od pljačke što od stranih primanja za neprestano dizanje tenzija tek ta generacija mladih ljudi teško se probija u vrhove društva jer sušta je istina da im ovi stoje bukvalno na ramenima.Za to su osim pameti koju očigledno imaju potrebni i mišići da bi se po tom korovu koji je isprepleo Srbiju izašlo na vrh i nešto pametno učinilo.Ja razumem te nekrofile kojima je očigledno ponestalo sredstava za život kakav su planirali ali pobogu,nikako ne mogu da razumem da su toliko očajni da ispred sebe kao nekakav štit ili ogroman megafon guraju skupinu "glumaca" i dece,pa gde će im duša.Ubeđen sam da negde raste skupina ljudi koja će prvo postati konstruktivna opozicija dostojna da parira ovoj vlasti i u skupštini na jedan stvarno demokratski način povede,naravno uz poziciju odlučujuću bitku za Srbiju,čisteći na kraju sve ostatke ljudi koji su prodali Srbiju tog oktobra.Zavisi samo hoće li se odupreti uticajima koji će ih napadati ne samo s bokova nego najviše s leđa.Pozdrav.

  7. pravda says:

    Sram te bilo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *