Коме је потребна оваква Европа?

Kome je potrebna ovakva Evropa?

25 juna 2015

pol-iskenderov 786Piše: Petar Iskenderov

Poslednjih dana se dogodilo nekoliko važnih događaja neposredno povezanih sa Srbijom. I svi ti događaji trebalo bi da predstavljaju upozorenje vlastima zemlje koja svoju spoljnu politiku pokušava da izgradi u skladu sa prioritetima evroideja – u onom smislu kako ih shvataju u Evropskoj uniji.

A tamo ih shvataju veoma nezgodno i za Srbiju čak ponižavajuće. Prvo je Petar Sijarto, ministar inostranih poslova Mađarske, rekao da njegova zemlja namerava da izgradi zid visok četiri metra na granici sa Srbijom, kako bi se zaustavila reka nelegalnih migranata: “Migracioni pritisak predstavlja ozbiljan problem koji najjače utiče na Mađarsku. Mađarska ne može sebi da dozvoli da i dalje čeka”.[1] Pripremom projekta bavio se lično mađarski ministar unutrašnjih poslova Šandor Pinter. Prema rečima Sijarta, “radi se o delu granice u dužini od 175 kilometara, koji se može fizički zatvoriti”.

Potom je Viktor Orban, premijer Mađarske, potvrdio nameru svoje zemlje koja nema presedana u istoriji savremene Evrope, pa je to čak potkrepio pozivanjem na interese EU. Prema njegovim rečima, Mađarska ograđena zidom od Srbije “pomaže Evropi” da se spase od nelegalnih migranata. “Mislim da se ti ljudi moraju zaustaviti dok se još nalaze u Srbiji” – istakao je premijer Orban.

Ovakve namere srpskih komšija nesumnjivo su predstavljale “hladan tuš” za vlasti u Beogradu.Predsednik srpske vlade Aleksandar Vučić je požurio da pozove u pomoć geografiju i govorio je o tome da “ta zemlja ne može biti kriva zbog problema sa migrantima”, jer je Srbija za njih samo tranzitna zemlja. Izbeglice i nelegalni migranti prema Vučićevim rečima u Srbiju ulaze preko Bugarske i Grčke koje su članice EU. Srpski premijer smatra da svi postojeći problemi treba da se rešavaju uz učešće predstavnika EU. I glavni cilj je – postići stabilnost na Balkanu, a ne izgradnjom zidova ograničavati protok migranata.[2]

Po pitanju geografije, nema sumnje da je gospodin Vučić u pravu – istina, ako ne uzmemo u obzir to što kroz srpsku teritoriju u Mađarsku stižu između ostalih i stanovnici sa Kosova i Metohije. Međutim, glavni problem je u tome što danas u EU jednostavno Srbe ne smatraju dostojnim partnerima – čak ni u poređenju sa Bugarima i Grcima. I za to uopšte nisu toliko krivi Budimpešta ili Brisel koliko sama Vlada Srbije – koja i gde treba i gde ne treba propagira probriselsku orjentaciju i korak po korak predaje svoje pozicije po ključnim problemima nacionalne bezbednosti.

Treba li se čuditi što se, dok Aleksandar Vučić šalje gromove i munje na mađarskog ministra inostranih poslova, Ivica Dačić, ministar inostranih poslova u njegovoj vladi, glasno čudi “verolomstvu” Evropske komisije po pitanju gasa. Ispostavilo se da su zvaničnici Brisela iza leđa Beograda kontaktirali sa predstavnicima Rusije i pokušali da ih ubede u izgradnju transbalkanskog gasovoda koji bi zaobilazio Srbiju, obećavajući da će tada skinuti sopstvena ograničenja protiv ruskog projekta.

Razume se, Rusija nije želela da učestvuje u takvim transakcijama. Međutim, gospodin Dačić ne bi trebalo da bude zapanjen. Zar se vlada Srbije zaista nada da će Brisel uvažavati njene interese?Evropljanima je potreban ruski gas, a da bi ga dobila, EU mora da lavira – i razume se da neće uzimati u obzir nadanja Beograda. A to znači da srpske vlasti treba da revidiraju svoje spoljnopolitičke principe i prioritete i uzajamnu saradnju ne toliko i ne samo sa Briselom nego i sa drugim geopolitičkim regionalni igračima – u prvom redu sa Rusijom i Turskom. “Pošto je Rusija objavila da odustaje od izgradnje `Južnog toka` i počela realizaciju `Turskog toka`, arena međunarodnih energetskih veza se pretvorila u istinsku šahovsku tablu”. veoma istinito opisuje stanje Yeni Safak,jedna od vodećih novina u Turskoj. Oni pišu da je u nastaloj situaciji upravo Turska dobila stabilizujuću ulogu u sistemu međudržavnih odnosa.[3]

A šta je sa Evropskom unijom? Ova organizacija je praktično preporučila sebe kao zajednicu birokrata, rusofoba i vazala SAD. “Da li je svetu potrebna takva EU?”, postavlja retoričko pitanje Ardan Zentjurk, komentator još jednog turskog izdanja Star gazette: “Evropska Unija se projavljuje kao forma integracije koja nije iznikla na društvenom talasu, već je stvorena od strane `političkih elita`. Zbog toga je EU do naših dana došla ne kao neki konstrukt čije je postojanje uslovljeno političkim sklonostima naroda unutar te unije, nego kao institucija pod kontrolom `elitističkih krugova` koji su zaseli u Briselu i Strazburu i postepeno se pretvorila u staratelja celog kontinenta.”

“Elitistička tradicija” u formiranju EU nije stavila u prvi plan očekivanja stanovnika zemalja-članica EU, već odluke tehnokrata i birokrata. Širenje EU, započeto završetkom Hladnog rata radi jačanja političkih granica pod okriljem NATO pakta, bio je izum te iste elite”. veoma tačno opisuje stanje stvari turski politikolog.[4]

Najbolji dokaz nemoći EU predstavlja štetni samit G7 nedavno završen u Nemačkoj. Francusko izdanjeBoulevard Voltaire ja taj skup okarakterisalo kao “Samit nemoći”. “Za pola veka ratova u koje je Evropa uvukla svet, ona je lišena svog gospodarenja i kolonija. Samit `Sedmorke` u Bavarskoj u odsustvu Rusije predstavlja svojevrsni logični završetak procesa. Američki pobednik pravi bal u Evropi ujedinjenoj u nemoći”, ukazuje izdanje i nastavlja:

“Sedmorka u suštini treba da predstavlja skup sedam ekonomski najrazvijenijih zemalja koje imaju najveći svetski BND. Kako god, ali odsustvo Kine, Indije, Brazila, pa čak i Meksika, kao i glupo isključenje Rusije, svedoči o potpuno drugačijoj stvarnosti: to je klub `zapadnih` satelita SAD ( u to društvo ulazi i Japan)“, nastavlja Boulevard Voltaire. “Sedmorka izgleda kao zatvoreni klub glavnih demokratija. Sa te tačke gledišta zabavno je posmatrati predsednika Evropskog saveta čija je partija nedavno izgubila predsedničke izbore u Poljskoj i šefa Evropske komisije koji je poražen u svom malom vojvodstvu. Interesantna koncepcija demokratije: narod je odgurnut negde u stranu kako bi se progurale ekonomske i socijalne premise koje vladajuća oligarhija smatra jedino ispravnim”.[5]

Žak Delor, francuski političar i bivši šef Evropske komisije, jedan od arhitekata “ujedinjene Evrope”, pre pet godina je postavio pitanje: da li je takva Evropa potrebna savremenoj evropskoj omladini? Rastući nivo nezaposlenosti među mladima, sve češće akcije protesta protiv birokratije u Briselu i rast popularnosti nacional-socijalističkih partija i organizacija daju odgovor na to pitanje. A da li je takva Evropa potrebna Srbiji?

[1] http://runews24.ru/world/17062015-vengriya-vozvedet-stenu.html

[2] http://www.spbdnevnik.ru/news/2015-06-18/premeyr-serbii-udivlen-zhelanieym-vengrii-otgoroditsya-stenoy/

[3] Yeni Safak, 13.05.2015

[4] http://inosmi.ru/europe/20150623/228737430.html

[5] http://inosmi.ru/world/20150623/228738774.html

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Milivoje Kuzmanović, univ. dipl.oec. says:

    Svaka Vam čast gospodine Petre Iskendrov! S poštovanjem. Milivoje Kuzmanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *