КОМЕ СПОМЕНИК?

KOME SPOMENIK?

2 januara 2017
Zoran Đinđić

Zoran Đinđić

Poznato je da je 29. maja 2016. godine aktuelni predsednik srpske Vlade doneo odluku da se u Beogradu podigne spomenik ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću, a nedavno je objavljeno da će spomenik biti postavljen na Studentskom trgu, ispred Filozofskog fakulteta.

Kako je već uobičajeno kod nas, mišljenja su i u vezi s tom odlukom podeljena. Jedni misle da ubijeni premijer zaslužuje spomenik, ali da je neprilično da ga podižu oni protiv kojih se borio. Drugi se pak pitaju da li takav političar zbilja zaslužuje spomenik u prestonici zemlje koja je ratom razarana, s obzirom na njegovu izjavu datu Njujork tajmsu 8. marta 1999. godine da sa Srbijom ne treba potpisati mirovni sporazum sve dok se Milošević ne obori.

U vezi s tom odlukom, prof. dr Milo Lompar ukazuje da je glavni problem lišenost kriterijuma po kojem se Đinđiću podiže spomenik: „Ako je kriterijum političko ubistvo, onda treba početi od spomenika kralju Aleksandru Obrenoviću i kralju Aleksandru Karađorđeviću. Njihovih spomenika u Beogradu – nema. Ako je kriterijum – činjenica vlasti, onda bi se prvo trebalo setiti kralja Milana Obrenovića. Ako je kriterijum – popularnost i demokratičnost, onda bi trebalo početi od najpopularnijeg i najdemokratskijeg našeg vladara: kralja Petra I Karađorđevića. Nijedan od ovih vladara nema spomenika u Beogradu“ (Polihistorska istraživanja, str. 186).

Iako je vremenska distanca u odnosu na političko delovanje pokojnog premijera mala – zbog čega još uvek nije moguće objektivno oceniti njegov istorijski i politički učinak – nije nam potrebna distanca za sud o tome da je bombardovanje Srbije 1999. godine bilo – zlo. Kao sasvim obična građanka, koja je tada živela u Nišu, ne mogu da zaboravim scene čiji smo tada bili svedoci (recimo, ovo i ovo). Stoga mislim da je i svojevremeni zahtev da se nastavi sa proizvođenjem takvih prizora takođe bila ona znamenita Fušeova greška („C’est pire qu’un crime, c’est une faute“).

Ostaje i nedoumica – zašto bi spomenik trebalo podići ne na mestu gde je premijer ubijen, ispred zgrade Vlade u kojoj je radio, već na Studentskom trgu, i to ispred Filozofskog fakulteta? Zašto se podiže spomenik političaru na trgu na kojem su Rektorat, Filozofski, Filološki i Prirodno-matematički fakultet, spomenici Njegošu, Dositeju, Jovanu Cvijiću i Josifu Pančiću? Kao što kaže profesor Lompar – po kom kriterijumu?

Kada razmišljam o tome kome bi bilo daleko priličnije podići spomenik ispred Filozofskog fakulteta, odmah mi pada na um ime jedne velike Srpkinje – Ksenije Atanasijević (1894–1981). U Beogradu ne postoji spomenik toj prvoj filozofkinji u Srba, prvoj ženi koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu, prvoj ženi koja je predavala u visokoškolskoj ustanovi na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Bez obzira na sve vrste progona kojima je bila izložena – a politički je proganjana i od nacista i od komunista  –  njen integritet bio je neprikosnoven, a u „zlim vremenima“ u kojima je živela, ova „najučenija žena na Balkanu“ čvrsto se borila za pravo na slobodu mišljenja.

Beograd i Srbija duguju spomenik Kseniji Atanasijević tim pre jer joj se danas ni groba ne zna. Nekoliko godina nakon njene smrti prekopana je grobnica u kojoj je sahranjena, budući da niko nije plaćao grobljanske takse. Tako danas ne možemo ni da položimo cveće na njen grob.

Ksenija Atanasijević volela je svoju zemlju, bila joj je privržena. Iako je u Prvom svetskom ratu izgubila rođenog brata i brojne prijatelje, njen odnos prema ratu i bombardovanju Beograda bio je jasan i nepokolebljiv: „Beograd je hrabro podnosio bombardovanje Austrijanaca, dok su mu najbolji sinovi, među kojima i moj brat, ginuli boreći se sa tri neprijateljske vojske. Beograđani su junački podnosili gladovanje i hladnoću, a ogromna većina njih odbijala je da stupi u makakav odnos sa okupatorom“ (navedeno u: Život i misao Ksenije Atanasijević, str. 24).

Iz njenog dnevnika saznajemo i o tome šta je mislila o „savezničkom bombardovanju“ Beograda, na Uskrs 1944. godine: „Ovakvo divljaštvo od Engleza i Amerikanaca prema nama, koji smo im tobožnji saveznici, nikad nisam mogla očekivati. (…) Beograd je zločinački razrušen. Čitave ulice su uništene. Osećam se duboko nedorasla da shvatim zašto je sve to bilo. Moja shvatanja su uvek bila etička i logička. Realnost je užasna i jeziva. Zašto je sve ovo čudo bilo – doista ne znam“ (navedeno u: Život i misao Ksenije Atanasijević, str. 201).

I sada, kada razmišljamo o tome kome se i gde, kod nas, danas podižu spomenici – a spomenik Endiju Vorholu je najnovija ideja – ne možemo da se otrgnemo utisku o hroničnom nedostatku kontinuiteta, reda i logike. Ukoliko bismo podigli  spomenik Kseniji Atanasijević, utvrdili bismo svest o tome šta je vredno, a šta nije, ko su nam neprijatelji, ko su nam „saveznici“, a ko stvarni prijatelji, ko nas je bombardovao kao neprijatelj, ko nas je bombardovao kao „saveznik“, a ko nas nije nikada ni bombardovao ni napadao.

Upravo to jeste svest koju neki danas ovde žele – bar da zatome. Zato Endi Vorhol, a ne Ksenija Atanasijević.

Zoranu Đinđiću moglo bi se štošta zameriti, ali ne i osporiti da je bio inteligentan i obrazovan. I on bi, sigurno, osetio nepriličnost pomenute „spomeničke politike“. Osim što je namerno kontroverzna, pa proizvodi stalne spektakle, njen cilj danas sigurno nije negovanje i građenje istinske kulture sećanja srpskog društva. A u toj kulturi svakako bi trebalo da je ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu mesto za spomenike velikim srpskim misliocima, od kojih je jedna od najznačajnijih srpskih žena – Ksenija Atanasijević.

(Slađana Ilić / Fond strateške kulture)

KOMENTARI



16 komentara

  1. cile mile says:

    Odlican tekst koji pokazuje propast srpske drzave i srpske kulture u celini. Ja tvrdim da ce jednoga dana u Beogradu biti podignut spomenik srbomrscu Filipu Davidu. Spreman sam da se kladim.

  2. Jovan says:

    Postoje vise hiljada osoba iz srpske istorije koje zasluzuju spomenik u u Glavnom gradu mnogo vise od Zorana Djindjica. Pre svih NAJVECI treba borcima sa Kosara!!! A ako se podize Djindjicu onda pored njega mora da se podigne spomenik Bleru, Srederu, paru Klinton, Siraku i Olbrajt!!!! Cedi Jovanovicu i Natasi Kandic, zenama u crnom, takodje; da sprdnja sa srpskim narodom ima smisla i dovede do kraja.

    • Lune says:

      Hm,hmm...ima nesto, sto se zove "istorijska distanca", koja,kao takva, iskljucuje dnevnu politiku i "sveze" izborne "utrke" u Beogradu, ali i siroj okolini,naravno,eliminisati spmenike "kult licnosti".

      • Jovan says:

        Nema "istorijska distanca" kad su pitanju borci sa Kosara koji su polozili zivote braneci svoju zemlju od Natofasisticke pljackaske ihorde. Djindjic bio na strani okupatora, pa posle se predomislio i setio da je Srbin i Mi6 ga ubije( uz pomoc insajdera iz Silera). Ali skoro sva ubistva 90-ih u Srbiji organizovali su Mi6 i Cia radi izazivanje haosa u drzavi i rusenje Milosevica. Toliko gvozdja za livenje spomenika nema ni kineska celicana. Djindjicevo razaranje srpsih fabrika , banaka, i predaja ljudi i prirodnih dobara okupaturu, pretvaranje milion ljudi u redovne posetioce "kontejner restorana", dok "demokratski politicari i tajFuni" se valjaju u milionima milijardi $ (a to je bio CILJ i jedini razlog nicim izazvanih sankcija i 10 godina konclogara od strane Natofasista),to je preveliki MINUS da bi bilo glupo podizati mu spomenik.

  3. RS says:

    Đinđić je dao itervju za njemački list "Špigl" 20/1999. u kojem kaže:"Jugoslavija se mora bombardovati....samo nastavite da bombardujete popustiće oni". Ako je to profil državnika koji zaslužuje spomenik, onda smo mi jadan narod.

  4. vlada says:

    Zasto spomenik Djindjicu,reci cu vam,kakav god bio,kada je poceo da razmislja u cemu se nasao nije ni slutio da ce biti ubijen,a,njegova recenica da ce se o Kosovu odlucivati u Bg a ne u Briselu,Londonu,namerno pominjem London i Vasingtonu ga je kostala zivota! Da li sam ga gotivio,ne,pa sta,Vucic mu ovim odaje postu a istovremeno ide po narodnoj da se vlasi ne dosete,jos ako kupuje vreme da ne udjemo u svinjac zvani Evropska unija...

  5. Trifun says:

    Pa ne moze se dogovarati sa istorijskim cinjenicama. Cinjenica je to sto je on govorio Nemcima i Amerikancima = da nastave sa agresijom, podrzavao ih i prizeljkivao. Tako se ne moze dogovarati sa veleizdajnicima koji ga slave i zele da mu podizu spomenika. Ne moze.

  6. Trifun says:

    Pomenutom treba podići spomenik - na psećem groblju.

    • Deda Brada says:

      Trifune, kada si ti čuo da postoji pas izdajnik? Cile mile, ko je lud da se kladi kada sigurno dobijaš? Marinko, ti si se, da 'prostiš, us*ao!

  7. Sančo Pansa says:

    Kad bolje razmislim Vučić se vješto poigrava sa svima...Kao prvo, uvjek zna da će biti oponenata koliko hoćeš, a Zapadnjacima i njihovim pulenima iz LSV, LDP, DS, SDS se smije u lice i oni nikako ne znaju šta da rade sa njim ovako bezobraznim. Šokirani su i izbezumljeni totalno, sve više histerišu

  8. Max says:

    E Srbijo jadna li si...pa zar ovom izdajniku Djindjicu da dizemo spomenik,koji se zalagao da nas jos zesce bombarduju i koji je sa svojim bednicima petooktobarskim opljackao Srbiju...

  9. električar says:

    Spomenik čoveku koji je pobegao iz zemlje, a iz te bežanije otvoreno, preko svetskih medija, insistirao da se nastavi bombardovanje njegove zemlje, ljudi, žena i dece, sve dok ona ne bude "prihvatila" sve njegove i neprijateljske političke zahteve. To zaista mogu samo Srbi da urade, tj. onaj deo Srbije koji i dalje isto misli, koji misli da su "zapadni kriterujumi" isto što i božije zapovesti, pa nas uporno i danas tamo guraju, a samo da bi došli do tih svojih položaja po evropskim institucijama i do para ... Pare, pare, samo pare, krvave pare ...

    • Lune says:

      Hm,hmm..pa, kao nije pobegao,udova Ceca kaze, da ga je Arkan izveo u Crnugoru da ga ne ubiju..?

  10. marinko says:

    srbi u srbiji vi nikad necete saznati istinu ko je bijo zoran dindic jer su ga ubili komunisti crveni ko sto biju i vas zoran nije i ni zagrija fotelju ubise ga delati isti koji su ubili i drazu mihajlovica zoran je skino naj veceg titinog sina slobodana i miru markovic on ih je razbijo ali crveni ostase na foteljima u beogradu titinom

    • Miroslav says:

      Tacno, ubise ga engleski i americki kumunisti, uz pomoc dece kumunista u Srbiji, presvucenih u novodemokratiju

  11. milovan says:

    Pre dizanja spomenika DJINDJI,pedlazem da se digne spomenik onoj babi Cmiljani. Kazu da je rodila devetoro dece i nikad nije nicije avione prizivala,da nas bombarduju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *