Комедије које постају трагедије

Komedije koje postaju tragedije

22 januara 2015

kul-Dusan-Kovacevic 7688U istoj kalendarskoj godini, još kao studentu, na sceni Ateljea 212, izuzetni glumci tog pozorišta, izveli su dva dramska teksta Dušana Kovačevića. Ta dva Kovačevićeva prvenca, predstave su bez kojih se ne može zamisliti srpsko pozorište: „Maratonci trče počasni krug” i „Radovan Treći”. Njegovi prvenci, kao i sve druge drame, danas se izvode na scenama širom sveta.

U svečanoj sali SANU, „Drame” Dušana Kovačevića, u pet knjiga, koje je objavio „Zavod za udžbenike Beograd”, predstavili su Miro Vuksanović, Ljubomir Simović, Mihajlo Pantić i autor. U prvoj knjizi su drame: „Maratonci trče počasni krug”, „Radovan Treći”, „Svemirski zmaj” i „Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema piću”. U drugoj: „Proleće u januaru”, „Limunacija”, „Sabirni centar” i „Balkanski špijun”. U trećoj: „Sveti Georgije ubiva aždahu”, „Klaustrofobična komedija”, „Profesionalac” i „Urnebesna tragedija”. U četvrtoj: „Lari Tompson – tragedija jedne mladosti”, „Kontejner sa pet zvezdica”, „Doktor Šuster” i „Zvezdana prašina”. I u petoj: „Ponoćna pošta”, „Generalna proba samoubistva”, „Život u tesnim cipelama” i „Kumovi”.

Nije teško primetiti (kao što je, uostalom, već primetio Petar Marjanović), da se skoro sve Kovačevićeve komedije, kao i Nušićeve, ističe Ljubomir Simović, odigravaju u okviru porodice. Pred nama promiču članovi porodica Topalović, Vilotić, Čvorović, Pavlović, Kraj, Savski-Keser, Kos, članovi porodice Radovana Trećeg, ili Milana upravnika pozorišta. Samo po sebi, porodica na sceni nije ništa novo: već smo se nagledali svih onih Helmersovih, Tesmanovih, Borkmanovih, Prozorovih, Besemjonovih, Serebrjakovih, Popovićevih, Glembajevih… Ali su, u odnosu na sve njih, Kovačevićeve porodice drugačije: one su takve da nam se, dok ih gledamo, diže kosa na glavi.

Dušan Kovačević se, kao komediograf, služi preterivanjima svih vrsta, parodijama, persiflažama, sjajnim i vrtoglavim hiperbolama, apsurdima i čudima. Kod njega, međutim, nema ničega proizvoljnog i slučajnog. Sve njegove komedije su zasnovane na čvrstoj i precizno izvedenoj strukturi: sve je na svome mestu, u svom ležištu, u svom žljebu i zglobu, i sve funkcioniše u saglasnosti sa ostalim elementima komedije. Nije Kovačević slučajno jednu od svojih urnebesnih komedija, dodaje Simović, nazvao tragedijom. Oni ludaci u „Urnebesnoj tragediji”, kojima se grohotom smejemo, nisu komični, nego tragični.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *