Комедије које постају трагедије

Комедије које постају трагедије

22 јануара 2015

kul-Dusan-Kovacevic 7688У истој календарској години, још као студенту, на сцени Атељеа 212, изузетни глумци тог позоришта, извели су два драмска текста Душана Ковачевића. Та два Ковачевићева првенца, представе су без којих се не може замислити српско позориште: „Маратонци трче почасни круг” и „Радован Трећи”. Његови првенци, као и све друге драме, данас се изводе на сценама широм света.

У свечаној сали САНУ, „Драме” Душана Ковачевића, у пет књига, које је објавио „Завод за уџбенике Београд”, представили су Миро Вуксановић, Љубомир Симовић, Михајло Пантић и аутор. У првој књизи су драме: „Маратонци трче почасни круг”, „Радован Трећи”, „Свемирски змај” и „Шта је то у људском бићу што га води према пићу”. У другој: „Пролеће у јануару”, „Лимунација”, „Сабирни центар” и „Балкански шпијун”. У трећој: „Свети Георгије убива аждаху”, „Клаустрофобична комедија”, „Професионалац” и „Урнебесна трагедија”. У четвртој: „Лари Томпсон – трагедија једне младости”, „Контејнер са пет звездица”, „Доктор Шустер” и „Звездана прашина”. И у петој: „Поноћна пошта”, „Генерална проба самоубиства”, „Живот у тесним ципелама” и „Кумови”.

Није тешко приметити (као што је, уосталом, већ приметио Петар Марјановић), да се скоро све Ковачевићеве комедије, као и Нушићеве, истиче Љубомир Симовић, одигравају у оквиру породице. Пред нама промичу чланови породица Топаловић, Вилотић, Чворовић, Павловић, Крај, Савски-Кесер, Кос, чланови породице Радована Трећег, или Милана управника позоришта. Само по себи, породица на сцени није ништа ново: већ смо се нагледали свих оних Хелмерсових, Тесманових, Боркманових, Прозорових, Бесемјонових, Серебрјакових, Поповићевих, Глембајевих… Али су, у односу на све њих, Ковачевићеве породице другачије: оне су такве да нам се, док их гледамо, диже коса на глави.

Душан Ковачевић се, као комедиограф, служи претеривањима свих врста, пародијама, персифлажама, сјајним и вртоглавим хиперболама, апсурдима и чудима. Код њега, међутим, нема ничега произвољног и случајног. Све његове комедије су засноване на чврстој и прецизно изведеној структури: све је на своме месту, у свом лежишту, у свом жљебу и зглобу, и све функционише у сагласности са осталим елементима комедије. Није Ковачевић случајно једну од својих урнебесних комедија, додаје Симовић, назвао трагедијом. Они лудаци у „Урнебесној трагедији”, којима се грохотом смејемо, нису комични, него трагични.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u