Комичар и трагичар

Komičar i tragičar

12 aprila 2019

Piše: Bojan Bilbija

Prvi krug predsedničkih izbora u Ukrajini pokazao je da apsolutna većina građana traži promenu vlasti. Ovo je ocena Jurija Bojka, četvrtoplasiranog na ukrajinskim izborima, ali veoma dobro oslikava raspoloženje u ukrajinskom narodu – pet godina posle majdanskog puča kojim je smenjen „nedemokratski režim“ Viktora Janukoviča. Pola decenije kasnije, umesto obećanog procvata i „Ukrajine u Evropi“, milioni građana napustili su ovu zemlju u potrazi za boljim životom. Na neki način oni su dobili obećanu Evropu, ali ne u svojoj kući nego putem vizne liberalizacije sa EU, kojom je omogućeno da se ogroman broj gastarbajtera iseli na Zapad. Oni koji su ostali – većinom glasaju protiv Majdana i predsednika Petra Porošenka, čije je ime sinonim za izneverena obećanja, pad životnog standarda i dramatičan porast cena. Ali pre svega za rat i tragediju na istoku zemlje i nikad gore odnose s bratskom Rusijom.

Zato nije ni čudo što je šoumen i novajlija u politici Vladimir Zelenski osvojio dvostruko više glasova od Porošenka u prvom krugu, 30 naspram 16 odsto. Njih dvojica će snage ponovo odmeriti u drugom izbornom krugu, predviđenom za 21. april. Uprkos tome što su predsedniku, koji je uz to i veoma imućan ukrajinski tajkun, bili na raspolaganju svi mogući državni i privatni resursi, mladog komičara Zelenskog (41) građani su prepoznali kao tračak nade na političkoj sceni. Da je Porošenko koristio administrativne resurse i kupovinu glasova u kampanji, podozrevaju čak i posmatrači OEBS-a, uprkos tome što među njima nije bilo predstavnika Rusije, jer im je Kijev zabranio učešće u izbornom procesu. Da li se stvarno primakao kraj „partije rata“ u Ukrajini, kako Porošenka i njegovu vlast nazivaju u Kremlju, ili će Moskva i dalje čekati kako bi uzvratila udarac?

OTVORENA KRAĐA GLASOVA

Trećeplasirana u prvom krugu je bivša premijerka Julija Timošenko, sa 13 odsto glasova, dok je pomenuti Bojko, koji okuplja ostatke proruskog biračkog jezgra, četvrti s više od 11 procenata. Imajući u vidu da proruski Bojko sigurno neće u drugom krugu podržati Porošenka – a Zelenski je ionako već „usisao“ najveći deo elektorata sa istoka zemlje – ključno pitanje je bilo: koga će podržati bivša premijerka? A ona se opredelila tako – da neće pružiti javnu podršku nijednom od dvojice lidera trke, jer nisu, kako kaže, sposobni da efikasno upravljaju zemljom.

„Po mom mišljenju, ni Vladimir Zelenski, ni Petar Porošenko nemaju dovoljno umeća da izbave Ukrajince od gorućih problema. Kandidati koji su prošli u drugi krug po odluci Centralne izborne komisije ne mogu da zaustave krvoproliće u Donbasu i neće rešavati probleme običnih ljudi. Zato ja neću pozivati da se glasa za njih“, poručila je Timošenkova i zatražila podršku svojih pristalica na parlamentarnim izborima koji će uslediti na jesen. Upozorila je i na otvorenu krađu glasova – kako je istakla, na pojedinim biračkim mestima izlaznost je bila čak 100 odsto, a na svim tim mestima Porošenko je osvojio neobično veliki broj glasova.

Zanimljivo je i da je Timošenkova tokom čitave 2018. imala više nego dvostruko veći rejting od obojice glavnih protivkandidata, pa njen poraz u samom finišu može da pobudi ozbiljna pitanja. Takođe, izvesni Jurij Vladimirovič Timošenko, čovek sa istim inicijalima kao ona, osvojio je jedan odsto, a analitičari procenjuju da su za njega u najvećoj meri ljudi glasali greškom, želeći da zaokruže bivšu premijerku. O tome svedoči to što je na mnogim listićima njegovo ime najpre zaokruženo, a potom precrtano i zatim izabrano njeno. Ali takvi listići su ostali nevažeći.

Izlaznost je, inače, bila veoma visoka, 63 odsto. Zapravo ogromna, ako se zna da je više miliona građana van zemlje, a od toga bar tri miliona na radu u Rusiji. Njima nije bilo ni dozvoljeno da glasaju, jer zvanični Kijev nije želeo da otvori nijedno biračko mesto na teritoriji „države agresora“ – dobro znajući da bi ti glasovi u najvećoj meri bili dodeljeni Porošenkovim rivalima. Ako se ima u vidu da glasanje nije bilo organizovano ni u republikama Donbasa, onda je 63 odsto začuđujuće visoka izlaznost. To navodi na sumnju da je vlast naprosto ubacivala mnogobrojne listiće sa već zaokruženim kandidatom. I ako se zna da se njegov rejting pre samo tri meseca kretao u okvirima 5-6 odsto, a da je sada skočio na 16, onda zabrinutost međunarodnih posmatrača verovatno nije bez osnova. Sve to pobuđuje i sumnju da je deo Porošenkovih glasova jednostavno bio ubačen u izborne kutije. Timošenkova je čak ustvrdila da postoje i video-snimci koji to dokazuju, ali su mnogi iznenađeni njenom izjavom – da se neće obraćati sudu, niti će pozivati pristalice na proteste.

KANDIDATI I ULOGA ANTIRUSKOG FAKTORA

Ruski senator Aleksej Puškov ocenio je da bi u drugom krugu glasovi Julije Timošenko i Jurija Bojka trebalo da odu upravo Zelenskom, ali da će Porošenko upotrebiti „falsifikatorske resurse“, prenosi „Raša tudej“. Ruski parlamentarci su već istakli da s njihovog stanovišta ukrajinski izborni proces nije legitiman i najavili mogućnost da rezultati ne budu priznati. To može da se desi u slučaju da pobedi Porošenko, čovek koji je spalio sve mostove saradnje i prijateljstva sa istočnim susedom. U slučaju trijumfa Zelenskog, kome prognostičari daju veće šanse – zbog boljeg rejtinga – moguće je da će Moskva biti sklona da s njim sarađuje. Pogotovo ako bude povukao poteze kojima bi se koliko-toliko normalizovala situacija i stvorile pretpostavke za nastavak dijaloga.

„Bez sumnje, stvaranje poteškoća građanima da izraze svoju volju baca senku na ceo izborni proces. Neizbežno nastaju pitanja vlastima koje na taj način pokušavaju da utiču na ishod glasanja. Takođe, legitimnost izbora zavisi i od toga koliko su oni bili pošteni, transparentni i u skladu sa opšteprihvaćenim demokratskim standardima i normama“, poručio je ruski zamenik ministra inostranih poslova Grigorij Karasin. Dodao je da će aktuelna kampanja verovatno ući u istoriju kao najgrublja i najprljavija u istoriji – gde učesnici trke aktivno eksploatišu antiruski faktor.

Predvodnica posmatračke misije OEBS-a Ilka Kanreva u celini je pozitivno ocenila organizaciju izbora, te napomenula da su kandidati imali priliku za slobodno nadmetanje, ali i podvukla: „Brojni pouzdani podaci o nenamenskom korišćenju državnih resursa i potkupljivanju birača podrili su poverenje u proces.“ Šef posmatrača Evropskog parlamenta Dariuš Rosati ukazao je na masovne dezinformacije koje su širene, zbog čega birači nisu mogli da realno uporede programe kandidata. „Bilo je mnogo dokaza o lažnim informacijama koje su cirkulisale po društvenim mrežama. Izveštavanje u ranoj fazi izborne kampanje, posebno informacije koje su prenosili privatni kanali i radio-stanice, ostavljali su utisak da tačnost nije njihova jača strana“, naveo je Rosati.

BERLIN UMEŠAN U IZBORNI PROCES?

Porošenko je već najavio da se sprema uoči drugog kruga da poseti Nemačku, gde bi trebalo da se susretne s Angelom Merkel. Nemačka kancelarka prva je od evropskih lidera Porošenku čestitala ulazak u drugi krug. I trebalo je da mu je čestita što se „provukao“ kroz iglene uši, jer mu je neugodna Timošenkova bukvalno disala za vrat, ali teško je reći da je uspešan predsednik koji u borbi za drugi mandat osvoji upola manje glasova od političkog autsajdera, kakav je komičar Zelenski. Drugi momenat koji privlači pažnju jeste činjenica da bi prijemom Porošenka uoči drugog kruga Berlin napravio svojevrsnu diskriminaciju između dvojice kandidata, odnosno umešao se direktno u izborni proces. A šta ako Porošenko ipak izgubi? Ipak, u slučaju da do susreta zaista dođe, to bi bio i znak da Nemci „znaju“ da će Porošenko ostati predsednik Ukrajine.

Što je i sasvim logično. Kako je ocenio ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, aktuelni predsednik Ukrajine se „otrgao iz ruku“ Evrope. Porošenko, tvrdi Lavrov, ne sluša ni Francusku, ni Nemačku, političke predvodnike savremene Evrope. „Očigledno je da se njihov pulen otrgao iz ruku“, naglasio je Lavrov. Kako navodi, Porošenko nema straha da se ne potčinjava Evropi, jer veruje u zaštitu američkih pokrovitelja. Berlin i Pariz, nastavlja ruski ministar, javno ne protivreče Porošenku čime sebe diskredituju, ali će morati da priznaju da im je „podrška“ pretrpela krah kada se ukrajinski predsednik ponovo ogluši o njihove zahteve.

Time je Lavrov dotakao suštinu izbornog procesa u Ukrajini. Ma ko da pobedi u Ukrajini, biće deo „majdanskog poretka“, ali se Porošenko već dokazao kao pouzdan partner Vašingtona. Utoliko su i njegove šanse veće, bez obzira na to što ima u ovom trenutku značajno manju podršku u biračkom telu. Ali potezi Timošenkove – koja nije javno podržala Zelenskog, uprkos tome što imaju zajedničkog tajkuna-pokrovitelja Igora Kolomojskog – i Merkelove, ako odluči da pozove Porošenka pred drugi izborni krug, svedoče o snažnoj i neskrivenoj američkoj podršci čoveku koji je u izbornu kampanju ušao sa svega šest odsto podrške. Pa je onda prvi krug okončao sa 16 procenata, ali za pobedu mu treba rezultat od skoro 60.

Ni to u Ukrajini nije isključeno. Ali to može biti Pirova pobeda, jer na podršku i priznanje legitimnosti od Moskve, u ovakvim okolnostima, teško može da računa. Pre će njegova „pobeda“ biti uvod u mnogo veće turbulencije u Ukrajini. Ako Vašington nije priznao u Venecueli pobedu Nikolasa Madura, koji je naprosto počistio protivkandidate sa osvojenih 68 odsto glasova u prvom krugu, i za „predsednika“ proglasio marionetskog Huana Gvaida – zašto neki sličan scenario ne bi mogao da bude primenjen u Ukrajini? Zašto neko misli da će Moskva, blago rečeno sumnjivu, pobedu Porošenka – ili čak Zelenskog – posmatrati kao primer dobre demokratske prakse? Za to ne postoji valjan razlog. Ali postoji mnoštvo pretpostavki da se predsednički izbori u Ukrajini s ruskog stanovišta proglase van zakona, sa svim dramatičnim posledicama koje iz toga proističu. Ako aktuelna vlast u Ukrajini i njihovi inostrani „prijatelji“ misle da mogu večno i potpuno nekažnjeno da izvrću ruglu demokratiju (koje su im puna usta kad treba da „pričvrlje“ nekog ko im nije po volji), onda bi događaji u skoroj budućnosti mogli da ih veoma bolno otrezne. Ukrajinska tragedija približava se poslednjem činu.

(Pečat)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *