Комшић – подвала Српској

Komšić – podvala Srpskoj

14 oktobra 2018

Piše: Aleksandar Ćurić

Decenije pokušaja da kroz hapšenja političkih lidera, satanizaciju, ovakva i onakva suđenja, potpupljivanja lidera, tiraniju Visokih predstavnika i oduzimanje nadležnosti propisanih sporazumom u Dejtonu nisu doneli rezultat u vidu ukidanja Republike Srpske i unitarizaciju Bosne i Hercegovine.

Poslednji izbori, i pored uočljive podeljenosti srpskog naroda, doneli su kontinuitet vlasti na nivou institucija Republike Srpske i harmonizaciju te vlasti sa predstavnikom u tročlanom Predsedništvu BiH.

Da je za predstavnika Hrvata izabran Čović, reklo bi se da je sve kako treba. Ali, ne prvi put, nije tako ispalo, bošnjačkim glasovima Hrvati su dobili zastupnika koga većina zapadnohercegovačkih Hrvata ne smatra za svog, ni u kom smislu. Sprovođenje izbora na temelju neustavnih odredbi dodaje na problematici.

Za očekivati je da, u bliskoj budućnosti, tema hrvatskog nacionalnog pitanja još više eskalira. Pitanje je već neko vreme otvoreno i čeka se pogodan trenutak za akciju.

Bitno je čitaoci shvate neke činjenice. Zapadnohercegovačkim Hrvatima je, generalno, potpuno nebitno ko je njihov predstavnik i zajedničkom Predsedništvu, čak ih preterano neće interesovati ni situacija u institucijama Federacije. Oni žive svoj život, po svojim pravilima, potpuno i kompaktno naslonjeni na maticu, snadbeveni dvojnim državljanstvom. Oni su samim tim i građani Hrvatske i građani EU. Papiri BiH su im tu kad im zatrebaju, kad možda nešto ne mogu da urade iz pozicije građana EU. Oni žive život građana Hrvatske i tu nisu ni u čemu uskraćeni u odnosu na npr. građanina Zagreba. Da se sutra, i formalno, pripoje Hrvatskoj ništa im se u životima ne bi promenilo, jedino ne bi bili dužni da gledaju ljiljane na nekoj od zgrada državnih institucija sa desne obale Neretve. I to je to.

Izbor Komšića i korišćenje neustavnih odredbi Zakona će pokrenuti lavinu krize u Federaciji koja će uz generalnu nefunkcionalnost čitave Bosne i Hercegovine nametnuti reviziju sporazuma u Dejtonu. To će biti predstavljeno kao nešto neminovno, dobro i nešto što, prividno, neće uticati na status Republike Srpske. Sjatiće se belosvetski emisari da obećaju svetlu europsku budućnost, integracije u večiti mir, kolone stranih investitora koji samo čekaju da svoj novac, iz pukog altruizma i brige za narod u čitavoj BiH, ulože u bolji život ljudi, ne bi li izvršili dodatni pritisak na političke lidere da izjave da Dejton više ne važi i da je raspakovan.

U tome se krije velika podvala za Republiku Srpsku, nešto što rukovodstvo ne sme dozvoliti.

Pored toga što novo-staro rukovodstvo Republike Srpske mora uložiti dodatni napor da se pravaziđu podele među Srbima i da od Republike Srpske naprave pravnu državu (ubice Davida moraju biti otkrivene i poslate zatvor zato što to tako prosto treba, podrazumeva se u normalnom društvu a i dobrim radom institucija se sprečava korišćenje takvih događaja u političke svrhe) neophodno je da veoma oprezno sagledaju događaje koji nastupaju.

Bilo kakvo raspakivanje Dejtonskog sporazuma i izmene na njemu mogu biti prihvaćene, samo i isključivo, ako će novi prepravljeni sporazum sadržati klauzulu o neotuđivoj, bezuslovnoj, u svakom trenutku na referendumu sprovodivoj, odluci o samoopredeljenju do otcepljenja/nezavisnosti svih konstitutivnih naroda.

Bez toga, mirovni sporazum ne sme biti otvoren jer će odvesti u novu formu države gde ćemo imati 3 federalne jedinice sa opcijom većinskog preglasavanja. Ako se to dozvoli, za 10 godina Republika Srpska neće postojati.

Ne zaboravite ratnu 1994.godinu i Vašingtonski sporazum!

(Napredni klub)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *