КОМУНАЛНА ПОЛИЦИЈО, НЕ ПОСТУПАЈ увек по наређењу!

KOMUNALNA POLICIJO, NE POSTUPAJ uvek po naređenju!

29 novembra 2016

komunalna_policija_uskoro_dobija_nove_uniforme

Piše: Miloš Kordić

Povod ovom tekstu je letošnje snimanje automobila parkiranih po trotoarima u beogradskom naselju Kumodraž 2 i kažnjavanje njihovih vlasnika od strane Komunalne policije. A kako bi svaki nešto opširniji tekst trebalo da ima i uvod, tako ću i ja krenuti sa uvodom. S tim da je Kumodraž 2 slučajan povod. Moglo je to da bude bilo gde u Srbiji.

Ne znam da li je Komunalna policija gledala domaći igrani film „Tri karte za Holivud“? Jedan od, po oceni moje skromne malenkosti, najboljih srpskih filmova. Ako nije gledala – nikome ništa. A ako jeste, onda je mogla čuti onu čuvenu rečenicu iz usta Branislava Lečića, koji glumi Gavrila, komandira stanice milicije u malom, zabitom mestu, u kome očekuju dolazak predsednika, onog nekadašnjeg, „najvećeg sina naših naroda i narodnosti“, kako smo mu tepali: „Milicijo, postupi po naređenju!“

Naravno da naša Komunalna policija nije milicija. (Uvek me reč milicija podseti na one milicije iz ne tako davne prošlosti koje su se međusobno tukle po Bliskom istoku.)

Majka naše Komunalne policije, naša Policija (policija, i na grčkom i na latinskom – policija, a po leksikografu Milanu Vujakliji, znači: državna uprava; ustav; država; ogranak državne vlasti koji se stara o održavanju javnog poretka, lične i imovne bezbednosti; delatnost te vlasti i osoblje u njenoj službi; zgrada u kojoj se nalazi ta vlast; redarstvo, dok policajac znači lice koje je u službi javnog poretka i bezbednosti, redar, stražar) u čijem je okrilju rođena, odavno je s dolaskom demokratije i usvajanjem visokih evropskih i svetskih policijskih vrednosti iz Milicije (milicija na latinskom, a po tumačenju istog leksikografa, znači narodna vojska, naoružani narod, za razliku od redovne ili stajaće vojske; oružani deo državne i javne bezbednosti) preimenovana u Policiju. I to je, moglo bi se reći, u redu. Iako u Engleskoj njihovi policajci, popularni bobiji, ne nose pištolje, revolvere, u Sjedinjenim Američkim Državama nose i s vremena na vreme, za svaki slučaj, upucaju nekoga od sumnjivih koji nisu belci, pa kod nas nose i pištolje, a Žandarmerija, koja obezbeđuje stadione i druge sportske objekte, nosi i automate, pa tu su konji…

Ali tada, kad je Milicija preimenovana u Policiju, nikome u ovoj zemlji nije bilo ni nakraj pameti da će nam se jednog dana iz nje, ili pored nje, roditi i Komunalna policija. Verovatno je da se s rođenjem naše demokratije javila i preka potreba za njom, tom Komunalnom policijom. Jer što je negde više demokratije, ako se ja razumem u to, to je i veća potreba za što većim brojem raznih policija – demokratiju je potrebno čuvati kao zenicu oka svog. (A i mi stari, i najveći broj Srba, naravno, upravo smo tako, kao zenicu oka svog, čuvali naše bratstvo-jedinstvo. I prdnuli u čabar.) Zbog toga danas i imamo Policiju, Žandarmeriju, Vojnu policiju, Finansijsku policiju, pa specijalne jedinice, Saobraćajnu policiju, Komunalnu policiju, pa nezvanično, jer se, pretpostavljam, ne zovu tako, školsku policiju, zdravstvenu policiju, sportsku policiju, naoružane bezbednjake kod banaka, pa bezbednjake kod pošta i ko bi ga znao gde sve ne, pa razne inspekcijske službe, kontrolore, pa razne uzbunjivače, dojavljivače, saradnike (čitaj: doušnike) i tako dalje. Nije isključeno da uskoro nećemo dobiti i porodičnu policiju. To jest policiju koja će kontrolisati porodice: svaka porodica iz koje je njen član prijavljen kao nasilnik mogla bi lepo da dobije svog policajca, država bi mogla i dalje da ga plaća, a stan i hranu imao bi u porodici koju čuva, u kojoj „radi“. Plus što bi trebalo da se uredi da mu porodica plaća prevoz do „posla“ – markica, gorivo… Jer više nas koštaju te razne sigurne kuće… Pa su našoj Komunalnoj pravnim aktima, da ne kažem zakonima, lepo odredili delokrug rada i sve ostalo što proizilazi iz tih akata. Naravno da je nisu ograničavali: njen delokrug je toliko širok, prostran u stvari, da ga ni ona ponekad verovatno nije svesna.

I verujem, a i prilično dobro se sećam, da je Komunalna policija u stvari osnovana da bude prvenstveno od koristi građanima. I da radi kako bi svim građanima ove zemlje bilo lepše, kako bi se poštovao red, kako bi se negovala kultura življenja itd. Iako ona nema u svom nazivu „narodna“, jer onda bi morala da bude milicija, ona u neku ruku jeste narodna. I po mom veoma ozbiljnom shvatanju trebalo bi da je pre svega u službi građana svojom preventivnom i vaspitnom ulogom.

Međutim, u nekim krajevima, mestima i glavnom gradu Srbije – nije tako. Pored uglavnom časnog obavljanja svojih poslova, primećenog i hvaljenog od strane građana, ima i onih u redovima Komunalne policije koji deo tog svog posla obavljaju kao kakva kaznena ekspedicija. Ružno je videti kad se pripadnici Komunalne policije nateravaju sa „sivom ekonomijom“ i starijim ženama i bakama oko, na primer, Buvljaka ili pijaca. Policija naiđe, „siva ekonomija“ pokupi kutije, stolove i stolice na rasklapanje pa u beg, u skrivanje. Komunalna prođe, a „siva ekonomoja“ ponovo – na svoja mesta. A da se ne priča o tome kako neki radnici i saradnici „sive ekonomije“, u stvari njeni članovi, pričaju kako moraju nekim policajcima… kako bi ih ostavili na miru… itd. Da se ne upuštam sada u rekla-kazala. I tako iz dana u dan.

Tako neki od naših komunalnih policajaca zađe letos po Kumodražu 2 (opština Voždovac) i snimi vozila parkirana po trotoarima poprečne, sporedne Ulice Dušana Jovanovića. Čiji naziv ne nosi nijedna od stambenih zgrada u ovom naselju. Osim, valjda, dve-tri, s desne strane, kad se krene odozdo, iz Kumodraške ulice. (A Dušan Jovanović je zaslužio ulicu u Beogradu, to se ne dovodi u pitanje. Samo što bi moglo da bude pitanje – ko u Beogradu uopšte zna ko je Dušan Jovanović – ovde ne mislim na onog nevino stradalagog dečaka istog imena i prezimena.) Policajac snimi i posla kaznu. Bez snimka parkiranog automobila, koji osta (snimak, a ne automobil) u Komunalnoj policiji. I neki platiše pola od visine kazne. Platiše pola jer platiše na vreme. Za neke ne znam šta su učinili. A ta sporedna ulica nigde nema nijednog saobraćajnog znaka o bilo kakvom dozvoljenom ili zabranjenom parkiranju. Dobro, zakon kaže gde se sme, a gde ne sme. I to je u redu. Ali… Zakon reguliše i brzinu kretanja u naseljenom mestu, a ovde se radi o beogradskom naselju,  i to svaki vozač zna, ali u pomenutoj ulici stoje znakovi ograničenja – 40.

Ali, da je Komunalna policija došla u ovo naselje oko 23:00 časa, pa da je prebrojala automobile i parking- mesta na ono malo parkirališta (neka su odavno prilično i rasturena), mogla je da se uveri da taj narod jednostavno nema gde da parikira svoja vozila. A to se posebno odnosi na žitelje najviše, najveće i najnovije zgrade, one kod „Maksija“. I da je tako uradila, mogla je posle toga da „potera“ odgovorne da izgrade još parking-prostora u ovom naselju. Ovako, foto-aparat u ruke, snimi, pa u kancelariju i piši kazne! A narod, građani, svejedno, i dalje moraju da parkiraju po trotoarima – nemaju gde.

U tom istom naselju oni komunalni policajci koji su zaduženi za to njega (ako to tako ide, ne znam, a nije ni važno) nisu videli upravo niže pomenute zgrade, na sredini raskrsnice prilaznih puteva, rupčagu koja je stajala oko mesec i po. I tek nedavno dođoše i zatvoriše rupu, ali je ne središe dokraja. Pa tu još uvek stoji nešto od nekakvog znaka što upozorava i vozače i pešake, više pokidano nego što je „normalno“. I verovatno upozorava kako se tu još uvek nešto radi. Iako se danima ništa ne radi. Pa smeće: puno ga je naselje. Pa šikara kod raskrsnice niže te najviše zgrade, pa hrpe starih i trulih grana u njoj i oko nje. Pa neuredne stanice Gradskog saobraćajnog preduzeća. Pa na nekim mestima porazbijane i saobraćajne i druge table raznih obaveštenja. Pa rupčage i kojekakva izbočenja po kolnicima, po trotoarima. Pa psi lutalice: u „Maksi“ jedva može da se uđe od njih. Pa šetnja kućnih ljubimaca po parkovima bez povoca, a o korpiama za njuške da se i ne priča…

Izvinjavam se ukoliko bilo šta od ovoga ne spada u delokrug rada Komunalne policije.

Stoga, Komunalna policijo, ne postupaj uvek po naređenju: ne kažnjavaj! Ne budi represivna. Dođi do naroda, organizuj razgovor, savetuj, uči svoje građane, svoj narod, širi kulturu, kaži svom narodu, svojim građanima koji te plaćaju a koji nemaju gde da parkiraju da se strpe – izgradiće se, daće Bog, što kazao taj isti narod, još koje parkiralište.

A do tada daj da promenimo slike svog naselja, svoga sela, grada, svoga glavnog grada, svoje otadžbine. Da nam te slike budu lepše, čistije, sunčanije.

A „sivu ekonomiju“, Komunalna policijo, ne možeš da rešiš nateravanjem sa onima koji se time bave oko pijaca, po trotoarima… U pitanju je nešto drugo, a ne ta nesrećna „siva ekonomija“, koju namerno pišem s navodnim znacima.

Jer naša Komunalna policija trebalo bi da je, pre svega, narodna. Izrasla iz naroda za narod. I ne mora da se zove milicija. A da li je ona zaista osnovana zbog toga što je bila neophodna vlasti ili građanima, pitanje je na koje neće biti teško odgovoriti ukoliko bude na polzu i svom narodu. A ne samo vlasti. U suprotnom…

Đavo neka zna šta nas čeka u suprotnom!? Holivud? Daleko bilo!

 

(Intermagazin)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *