КОНАЧНИ КРАЈ МИЛА ЂУКАНОВИЋА!
15 септембра 2021
Литије су најавиле крај његове политике, избори су најавили крај дотадашњег начина владања, а догађаји са Цетиња су најавили коначни крај Мила Ђукановића.
Играо је на све или ништа Мило Ђукановић. Хазардерски. Уз пуно блефирања. Резултат је – ништа! Преценио је своје могућности. Није окупио у Цетињу критичну масу која може извести било какав удар – политички или државни, зарад крупне дестабилизације система.
Пар хиљада људи и пар стотина најекстремнијих међу њима за тако нешто није довољно. Није контролисао медијску машинерију помоћу које би манипулисао информацијама и усмерио ток догађаја у своју корист током устоличења митрополита црногорско-приморског Јоаникија. Пласирање вести преко друштвених мрежа и неколико интернет портала не може послужити за ову сврху.
Није успео ни да „пробуди“ све „спаваче“ унутар структура, на чију опструкцију је рачунао. Свело се то на неке делове полиције и појединце. Није обезбедио ни међународну подршку, ширу или ужу. Очигледно, његова прича више не пролази, а и ко ће се поново бавити Црном Гором, поред Авганистана, Украјине, Сирије, Ирана, Kинеза и Руса…
Није чак довео на Цетиње никога из балканског окружења, да се заједно са њим, у првом рову, бори против „великосрпске хегемоније“. Један бескорисни лик, који служи као маскота, ионако му само прави велику штету.
Лоша рачуница
Због тога, нити један од планираних циљева није могао бити испуњен.
Први, да се спречи устоличење митрополита Јоаникија, други да се саботирају одлуке власти које би створиле потпуну политичку конфузију и институционалну блокаду и трећи – да се испровоцирају масе широм земље да крену ка „деблокирању Цетиња“, а што би довело до сукоба међу две завађене групе, вероватно и већих грађанских немира.
Актуелне црногорске власти, иако се и међу њима у тој дугој ноћи размишљало шта чинити, нису имале избора него да, као и њихов архинепријатељ – иду на све!
Остварење првог Ђукановићевог циља повећавало је вероватноћу остваривања и преостала два. Да је спречено устоличење митрополита, не само да би истог дана пала влада, већ би се довео у питање и постанак Црне Горе. Јер, ако државни систем, са свим ресурсима којима располаже није способан да изађе на крај са релативно малим бројем демонстраната на Цетињу, како ће сутра изаћи на крај са сличним дешавањима у било којем другом граду. Цена попуштања за власт бејаше превелика.
И то је Ђукановић лоше „израчунао“. Више би добио да је пир на Цетињу завршио дан раније. Још више би добио да на Цетиње није ни долазио. Највише би добио да је стрпљиво чекао локалне изборе у Подгорици.
Изгледа га је на рђаву „рачуницу“ натерала и акција „заплене банана“.
Пише Драган Росандић о неком пљачкашу из Kуча, који је крао по комшијским двориштима баш преломне 1948. године и наводи:
„Почели су да нестају сељанима бидони ракије, овца, а једног дана нестао је и магарац! Сељани су убрзо открили лоповчића и послали му народну милицију. Kад их је видио да долазе по њега, а украдени магарац њаче у изби, почео је да виче са прозора, на сав глас: Живио Стаљин! Живјела Русија! Боље да страда због Стаљина, него због магарца!“
Боље и Ђукановићу да страда због „великосрпске хегемоније“, него због банана. Успут, причу о увозу енормних количина банана у Црну Гору први је отворио током председничке кампање у јесен 1997. године Момир Булатовић. Стварање „банана републике“ не траје од јуче, има то своју историју.
Борба за голу слободу
Углавном, након Цетиња и Ђукановићеве улоге у покушају организоване дестабилизације унутрашње политичке сцене, не поставља се више питање шта ће Мило урадити, већ шта ће црногорска власт урадити са председником државе.
Са једне стране, толерисати Ђукановића значи остављати му простор да нешто слично, у другачијим околностима и са другачијим циљевима опет покуша. Уколико му се отвори простор, а то му је једини начин да одржи пољуљани рејтинг и „пребаци“ фокус јавности са „банана“ на идентитетска питања, сасвим је логично да ће га искористити. Дакле, Мило Ђукановић постаје чинилац рушења земље на чијем је челу. Цехови који пристижу током и после рушења долазе на наплату извршној власти, подразумева се.
Са друге стране, након оптужби да је припреман државни удар, макар оне изговорене и на конференцији за штампу, владајућа већина једноставно мора некако реаговати. Ако жели да је грађани схвате за озбиљно.
Ово је толико крупна оптужба, да се не може преко ње прећи, још је теже заборавити. После ње више ништа није исто. Отварање питања одговорности Мила Ђукановића сада је, после свега виђеног и планираног, истовремено и мера којом се стабилизују институције и начин да се предупреде даље ескалације и сукобљавања. Са Ђукановићем као активним политичким играчем Црна Гора (п)остаје „заробљена држава“.
Литије су најавиле крај Ђукановићеве политике. Расплет на изборима најавио је крај дотадашњег начина владања, деприватизацију институција и свеобухватну демонополизацију у процесима одлучивања.
Догађаји на Цетињу и око њега најавили су крај Мила Ђукановића. Добио је ништа, што у конкретном случају значи да више нема борби и битака за неку политику или привилегије, већ за голу слободу. Своју слободу, а не слободу Црне Горе! Слободу у Црној Гори или ван ње!
Са ужасно лошим прорачунима, без критичне масе, без медијских манипулација, без контроле над структурама и службама, без међународне, па чак ни оне ограничене регионалне подршке, другачије се по њега није ни могло завршити.
Душан Пророковић (спутњик)
KOMENTARI
6 коментара
Оставите одговор
НАЈЧИТАНИЈЕ ВЕСТИ
ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u
НАЈВИШЕ КОМЕНТАРА
da da says:
Dok ovi pavijani na vlasti ne nađu novog glavnog bossa kokaina,ambasade im neće dati da sruše ovog postojećeg.To je poenta Crne Gore kao države,inače ne bi postojala,osim kao provincija u Srbiji koja izlazi na onaj slani kanal koji zovu more,moš misliti.
doktrina soka says:
Dobro je on natrpo djepove manipulacijamna i lopovlucima za 30g vladanja u C.G. da ce mu i 9 koleno biti kraljevi,a Crnogorski narod u vrltima, koja dolaze, goniti stoku. Nsta drugacije nije ni u vukojebinama nastalim posle raspada SFRJ. Raspada se sve ne zbog volje naroda vec zbog globalnog raspada sistema, ratoivma i pljackanjima na svim nivoima u svetu,doslo se do zida i glave rezisera padaju, a sa njima i opsta propast,zato je imisljena sida da se narod do moguceg kraja drzi u strahu..
persida says:
On na kraju zgrtanja love, a vi tek na pocetku.
Риста says:
Не верујем баш нешто, али ако буде...Шта ће бити? Судиће му? Ко? Па он увео Црну Гору у НАТО, ударио по Србима а црногорски Срби као у некој малој прћији изборили "слободу"? Нису се западњаци ни померили, али ХОЋЕ! Ко ће наследити Мила? Кривокапић? Па он је прецедник владе НАТО државе. Ај бе не лудујте људи. Мило је већ једном очо па дошо. Сада више и не мора, јер је Црна Гора закуцана у НАТО а Кривокапић ће тек да покаже своје право лице и све оно на шта је спреман, а ако није мораће ради мира у свом личном животу, иначе је прошлост и он. Можда му Запад и дозволи да пензионише Мила са свим огромним почастима које има Монтенегринска карикатура, ништа више од тога, али онда он мора да оправда своју "победу". Ко год дође на власт у пола Албанске џамахирије и пола Монтенегринске НАТО полудржаве, биће исти као Мило само ће употребљавати други речник. Црна Гора нема моћ ни једног полу милионског града. Исто као и Словенија и Македонија и имаће све док слушају а ако неће, они нису у стању да се изборе за било шта и добиће батине. Јаких држава, мајко мила. Постоје као путоказ према Србији и ништа више. Македонији и Црној гори ће ускоро бити створена нова тилетова "федерација" од аљбанске репубљике и њиове републике. Па све тако до краја. Уништена раја, то су те две будуће "федерације". Немају ни јутро од сутра, а не сутрашњи дан. Глупави микро полу и надри народи сели у воз у једном правцу, само још то не знају. Ове две државице имају једину шансу да дочекају неко сутра само са Србијом и нигде више. Сви около њих ће их кидати кад тад. А и са Србијом имају шансе док Србија постоји. Како је кренуло, ни Србија нема неку светлу будућност а ове две идиотске квази државице немају ни толико. И сад вајни интелектуалци просипају своје теорије победаааа...Јооој, како их само није срамота? Што не кажу истину, зашто мудрују и просипају неке безвезне мудрости? Лепо им реците, без Србије ви сте већ прошлост а са Србијом имате неке шансе. Али не, хеј, то није популарно на Западу, па макр причао и у Москви, нити тренутно могуће. Шта ће им Меркелова рећи на такве револуционарне идеје? Нажалост, то је истина. Прво ће нестати Црна Гора и Македонија а онда Словенија...па докле дохвате. А српски мулци ове истине називају поспрдно југоносталгија. А Запад је Југолавију намерно створио после првог рата, није тачно да је краљ то хтео, него није имао другог избора, Запад је подржао опет Југославију као титову личну антисрпску државу и нема носталгије за таквим подметачинама и трагедијама. Носталгија је за оним што нисмо никад ни имали а требало би да имамо. Али ко српским запењеним мулцима то да докаже?
milorad5 says:
Meni je nejasno kao je djukanović uopšte još živ,ko ga sve juri i kome je sve dužan on mora da ima mnogo dobro obezbedjenje:)Ali banane su ozbiljna opasnost za njega jer on je taj koji je trebo da obezbedi "krov" bananama i sad je dug u kolumbiji mnogo velik.Možda on još pokriva to iz rezervi ali ovo je 5 ili 6 slučaj zaplene ogromnih količina kokaina iz kolumbije u koje je umešana i crna gora ovako ili onako,dokle će to moći tako ne znam, ali neće još dugo to ići a to važi i za šiptarsku mafiju.Mnogo su se osilili,mislim da ih sad love baš oni koji su ih i stvorili jer je vidljiva umešnost obaveštajnih struktura NATO i EU u sve te zaplene,interpol je samo izvršioc,bez obaveštajnih podataka oni nikada ne bi mogli da nadju tako velike pošiljke, jednostavno interpol ne raspolaže takvom mrežom.Veće pitanje je KO umesto mila i šiptara DANAS uvozi kokain nesmetano u evropu,i verovatno odgovor leži u kijevu i na baltiku:),možda i "trula država danska" ima veze sa tim:) ali tu kontejneri sa bananama nesmetano pristižu:)U svakom slučaju "balkanska ruta" sa padom afganistana PRESTAJE DA POSTOJI.
Srbija cveta says:
A ne, još neće grom Mila da udari, ono što beše od početka još traje, Mila drži zapad i obećava da je CG najozbiljniji kandidat za Jevropu. Milo je čist jevropejac čak je i dinar ukinuo da uvede evro, zapelo je kod te neke crkve u centru CG, pa šta? I dalje je sisa sisu sa zapada, trgovina mu cveta pa makar to i droga kakva, vala je i ljekovita za državni budžet. Ne možemo zamjerit tom jednom delu naše braće u CG što se otcijepiše i omrznuše na srpstvo, samo neka Bog da, bolje da im bude, pa i nama isto tako, okrenućemo guzu gde topliji vjetar bije, a i Kosovo ne moramo baš prodat, možemo ga bolan iznajmljivati pare inkasirati. Što čovjeku nije moguće, samom Bogu sve je moguće, dakle uz pomoć Božju.