KONAČNI KRAJ MILA ĐUKANOVIĆA!
15 septembra 2021
Litije su najavile kraj njegove politike, izbori su najavili kraj dotadašnjeg načina vladanja, a događaji sa Cetinja su najavili konačni kraj Mila Đukanovića.
Igrao je na sve ili ništa Milo Đukanović. Hazarderski. Uz puno blefiranja. Rezultat je – ništa! Precenio je svoje mogućnosti. Nije okupio u Cetinju kritičnu masu koja može izvesti bilo kakav udar – politički ili državni, zarad krupne destabilizacije sistema.
Par hiljada ljudi i par stotina najekstremnijih među njima za tako nešto nije dovoljno. Nije kontrolisao medijsku mašineriju pomoću koje bi manipulisao informacijama i usmerio tok događaja u svoju korist tokom ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija. Plasiranje vesti preko društvenih mreža i nekoliko internet portala ne može poslužiti za ovu svrhu.
Nije uspeo ni da „probudi“ sve „spavače“ unutar struktura, na čiju opstrukciju je računao. Svelo se to na neke delove policije i pojedince. Nije obezbedio ni međunarodnu podršku, širu ili užu. Očigledno, njegova priča više ne prolazi, a i ko će se ponovo baviti Crnom Gorom, pored Avganistana, Ukrajine, Sirije, Irana, Kineza i Rusa…
Nije čak doveo na Cetinje nikoga iz balkanskog okruženja, da se zajedno sa njim, u prvom rovu, bori protiv „velikosrpske hegemonije“. Jedan beskorisni lik, koji služi kao maskota, ionako mu samo pravi veliku štetu.
Loša računica
Zbog toga, niti jedan od planiranih ciljeva nije mogao biti ispunjen.
Prvi, da se spreči ustoličenje mitropolita Joanikija, drugi da se sabotiraju odluke vlasti koje bi stvorile potpunu političku konfuziju i institucionalnu blokadu i treći – da se isprovociraju mase širom zemlje da krenu ka „deblokiranju Cetinja“, a što bi dovelo do sukoba među dve zavađene grupe, verovatno i većih građanskih nemira.
Aktuelne crnogorske vlasti, iako se i među njima u toj dugoj noći razmišljalo šta činiti, nisu imale izbora nego da, kao i njihov arhineprijatelj – idu na sve!
Ostvarenje prvog Đukanovićevog cilja povećavalo je verovatnoću ostvarivanja i preostala dva. Da je sprečeno ustoličenje mitropolita, ne samo da bi istog dana pala vlada, već bi se doveo u pitanje i postanak Crne Gore. Jer, ako državni sistem, sa svim resursima kojima raspolaže nije sposoban da izađe na kraj sa relativno malim brojem demonstranata na Cetinju, kako će sutra izaći na kraj sa sličnim dešavanjima u bilo kojem drugom gradu. Cena popuštanja za vlast bejaše prevelika.
I to je Đukanović loše „izračunao“. Više bi dobio da je pir na Cetinju završio dan ranije. Još više bi dobio da na Cetinje nije ni dolazio. Najviše bi dobio da je strpljivo čekao lokalne izbore u Podgorici.
Izgleda ga je na rđavu „računicu“ naterala i akcija „zaplene banana“.
Piše Dragan Rosandić o nekom pljačkašu iz Kuča, koji je krao po komšijskim dvorištima baš prelomne 1948. godine i navodi:
„Počeli su da nestaju seljanima bidoni rakije, ovca, a jednog dana nestao je i magarac! Seljani su ubrzo otkrili lopovčića i poslali mu narodnu miliciju. Kad ih je vidio da dolaze po njega, a ukradeni magarac njače u izbi, počeo je da viče sa prozora, na sav glas: Živio Staljin! Živjela Rusija! Bolje da strada zbog Staljina, nego zbog magarca!“
Bolje i Đukanoviću da strada zbog „velikosrpske hegemonije“, nego zbog banana. Usput, priču o uvozu enormnih količina banana u Crnu Goru prvi je otvorio tokom predsedničke kampanje u jesen 1997. godine Momir Bulatović. Stvaranje „banana republike“ ne traje od juče, ima to svoju istoriju.
Borba za golu slobodu
Uglavnom, nakon Cetinja i Đukanovićeve uloge u pokušaju organizovane destabilizacije unutrašnje političke scene, ne postavlja se više pitanje šta će Milo uraditi, već šta će crnogorska vlast uraditi sa predsednikom države.
Sa jedne strane, tolerisati Đukanovića znači ostavljati mu prostor da nešto slično, u drugačijim okolnostima i sa drugačijim ciljevima opet pokuša. Ukoliko mu se otvori prostor, a to mu je jedini način da održi poljuljani rejting i „prebaci“ fokus javnosti sa „banana“ na identitetska pitanja, sasvim je logično da će ga iskoristiti. Dakle, Milo Đukanović postaje činilac rušenja zemlje na čijem je čelu. Cehovi koji pristižu tokom i posle rušenja dolaze na naplatu izvršnoj vlasti, podrazumeva se.
Sa druge strane, nakon optužbi da je pripreman državni udar, makar one izgovorene i na konferenciji za štampu, vladajuća većina jednostavno mora nekako reagovati. Ako želi da je građani shvate za ozbiljno.
Ovo je toliko krupna optužba, da se ne može preko nje preći, još je teže zaboraviti. Posle nje više ništa nije isto. Otvaranje pitanja odgovornosti Mila Đukanovića sada je, posle svega viđenog i planiranog, istovremeno i mera kojom se stabilizuju institucije i način da se preduprede dalje eskalacije i sukobljavanja. Sa Đukanovićem kao aktivnim političkim igračem Crna Gora (p)ostaje „zarobljena država“.
Litije su najavile kraj Đukanovićeve politike. Rasplet na izborima najavio je kraj dotadašnjeg načina vladanja, deprivatizaciju institucija i sveobuhvatnu demonopolizaciju u procesima odlučivanja.
Događaji na Cetinju i oko njega najavili su kraj Mila Đukanovića. Dobio je ništa, što u konkretnom slučaju znači da više nema borbi i bitaka za neku politiku ili privilegije, već za golu slobodu. Svoju slobodu, a ne slobodu Crne Gore! Slobodu u Crnoj Gori ili van nje!
Sa užasno lošim proračunima, bez kritične mase, bez medijskih manipulacija, bez kontrole nad strukturama i službama, bez međunarodne, pa čak ni one ograničene regionalne podrške, drugačije se po njega nije ni moglo završiti.
Dušan Proroković (sputnjik)
KOMENTARI
6 komentara
Ostavite odgovor
NAJČITANIJE VESTI
INTERMAGAZIN NA FACEBOOK-u
NAJVIŠE KOMENTARA
da da says:
Dok ovi pavijani na vlasti ne nađu novog glavnog bossa kokaina,ambasade im neće dati da sruše ovog postojećeg.To je poenta Crne Gore kao države,inače ne bi postojala,osim kao provincija u Srbiji koja izlazi na onaj slani kanal koji zovu more,moš misliti.
doktrina soka says:
Dobro je on natrpo djepove manipulacijamna i lopovlucima za 30g vladanja u C.G. da ce mu i 9 koleno biti kraljevi,a Crnogorski narod u vrltima, koja dolaze, goniti stoku. Nsta drugacije nije ni u vukojebinama nastalim posle raspada SFRJ. Raspada se sve ne zbog volje naroda vec zbog globalnog raspada sistema, ratoivma i pljackanjima na svim nivoima u svetu,doslo se do zida i glave rezisera padaju, a sa njima i opsta propast,zato je imisljena sida da se narod do moguceg kraja drzi u strahu..
persida says:
On na kraju zgrtanja love, a vi tek na pocetku.
Rista says:
Ne verujem baš nešto, ali ako bude...Šta će biti? Sudiće mu? Ko? Pa on uveo Crnu Goru u NATO, udario po Srbima a crnogorski Srbi kao u nekoj maloj prćiji izborili "slobodu"? Nisu se zapadnjaci ni pomerili, ali HOĆE! Ko će naslediti Mila? Krivokapić? Pa on je precednik vlade NATO države. Aj be ne ludujte ljudi. Milo je već jednom očo pa došo. Sada više i ne mora, jer je Crna Gora zakucana u NATO a Krivokapić će tek da pokaže svoje pravo lice i sve ono na šta je spreman, a ako nije moraće radi mira u svom ličnom životu, inače je prošlost i on. Možda mu Zapad i dozvoli da penzioniše Mila sa svim ogromnim počastima koje ima Montenegrinska karikatura, ništa više od toga, ali onda on mora da opravda svoju "pobedu". Ko god dođe na vlast u pola Albanske džamahirije i pola Montenegrinske NATO poludržave, biće isti kao Milo samo će upotrebljavati drugi rečnik. Crna Gora nema moć ni jednog polu milionskog grada. Isto kao i Slovenija i Makedonija i imaće sve dok slušaju a ako neće, oni nisu u stanju da se izbore za bilo šta i dobiće batine. Jakih država, majko mila. Postoje kao putokaz prema Srbiji i ništa više. Makedoniji i Crnoj gori će uskoro biti stvorena nova tiletova "federacija" od aljbanske republjike i njiove republike. Pa sve tako do kraja. Uništena raja, to su te dve buduće "federacije". Nemaju ni jutro od sutra, a ne sutrašnji dan. Glupavi mikro polu i nadri narodi seli u voz u jednom pravcu, samo još to ne znaju. Ove dve državice imaju jedinu šansu da dočekaju neko sutra samo sa Srbijom i nigde više. Svi okolo njih će ih kidati kad tad. A i sa Srbijom imaju šanse dok Srbija postoji. Kako je krenulo, ni Srbija nema neku svetlu budućnost a ove dve idiotske kvazi državice nemaju ni toliko. I sad vajni intelektualci prosipaju svoje teorije pobedaaaa...Joooj, kako ih samo nije sramota? Što ne kažu istinu, zašto mudruju i prosipaju neke bezvezne mudrosti? Lepo im recite, bez Srbije vi ste već prošlost a sa Srbijom imate neke šanse. Ali ne, hej, to nije popularno na Zapadu, pa makr pričao i u Moskvi, niti trenutno moguće. Šta će im Merkelova reći na takve revolucionarne ideje? Nažalost, to je istina. Prvo će nestati Crna Gora i Makedonija a onda Slovenija...pa dokle dohvate. A srpski mulci ove istine nazivaju posprdno jugonostalgija. A Zapad je Jugolaviju namerno stvorio posle prvog rata, nije tačno da je kralj to hteo, nego nije imao drugog izbora, Zapad je podržao opet Jugoslaviju kao titovu ličnu antisrpsku državu i nema nostalgije za takvim podmetačinama i tragedijama. Nostalgija je za onim što nismo nikad ni imali a trebalo bi da imamo. Ali ko srpskim zapenjenim mulcima to da dokaže?
milorad5 says:
Meni je nejasno kao je djukanović uopšte još živ,ko ga sve juri i kome je sve dužan on mora da ima mnogo dobro obezbedjenje:)Ali banane su ozbiljna opasnost za njega jer on je taj koji je trebo da obezbedi "krov" bananama i sad je dug u kolumbiji mnogo velik.Možda on još pokriva to iz rezervi ali ovo je 5 ili 6 slučaj zaplene ogromnih količina kokaina iz kolumbije u koje je umešana i crna gora ovako ili onako,dokle će to moći tako ne znam, ali neće još dugo to ići a to važi i za šiptarsku mafiju.Mnogo su se osilili,mislim da ih sad love baš oni koji su ih i stvorili jer je vidljiva umešnost obaveštajnih struktura NATO i EU u sve te zaplene,interpol je samo izvršioc,bez obaveštajnih podataka oni nikada ne bi mogli da nadju tako velike pošiljke, jednostavno interpol ne raspolaže takvom mrežom.Veće pitanje je KO umesto mila i šiptara DANAS uvozi kokain nesmetano u evropu,i verovatno odgovor leži u kijevu i na baltiku:),možda i "trula država danska" ima veze sa tim:) ali tu kontejneri sa bananama nesmetano pristižu:)U svakom slučaju "balkanska ruta" sa padom afganistana PRESTAJE DA POSTOJI.
Srbija cveta says:
A ne, još neće grom Mila da udari, ono što beše od početka još traje, Mila drži zapad i obećava da je CG najozbiljniji kandidat za Jevropu. Milo je čist jevropejac čak je i dinar ukinuo da uvede evro, zapelo je kod te neke crkve u centru CG, pa šta? I dalje je sisa sisu sa zapada, trgovina mu cveta pa makar to i droga kakva, vala je i ljekovita za državni budžet. Ne možemo zamjerit tom jednom delu naše braće u CG što se otcijepiše i omrznuše na srpstvo, samo neka Bog da, bolje da im bude, pa i nama isto tako, okrenućemo guzu gde topliji vjetar bije, a i Kosovo ne moramo baš prodat, možemo ga bolan iznajmljivati pare inkasirati. Što čovjeku nije moguće, samom Bogu sve je moguće, dakle uz pomoć Božju.