Консензус за национални блок

Konsenzus za nacionalni blok

6 marta 2019

Piše: Aleksandar Ćurić

Sve mi se manje dopada razvoj situacije. I opet, kao nebrojeno puta do sad, gledam rasprave između različitih eksponenata nacionalne politike. Gledam odsustvo osećaja za razgovor, dijalog i nasušno potrebno formiranje istinskog nacionalnog bloka. I dok se ta rasprava odvija, elementi kojima Srbija i Srpstvo nisu ni poslednja rupa na svirali, zadovoljno trljaju ruke.

Režim u tim razmericama vidi šansu za prolongiranje odlaska, svestan da samo i isključivo, nacionalni blok može imati snagu, ne samo da smeni već i kvalitetno zameni današnji režim, da bude prvi pravi raskid sa histeričnom politikom  „komunizma preodevenog u šinjel kvazisrpstva“ (do 2000te) i još otrovnije politike „komunizma preodevenog u kvazieuropejstvo“, suštinski politike „okupacionog namesništva“ (posle 2000te). Oktroisanje efemernih likova, pojava, organizacija i stranaka za, navodne, nosioce nacionalne ideje još više pogoršava situaciju.

Još od 2000. vladajuća doktrina, spolja nametnuta i dirigovana, „okupacionog namesništva“ je još zadovoljnija. Njima je, manje/više, savršeno svejedno ko vlada Srbijom i kakvi su uslovi u Srbiji, dok god ta vladajuća garnitura ispunjava krunsku kompetenciju – Srbija pod okupacijom. I to ne bilo kakvom okupacijom. Ovo je prosto idealna okupacija, ne zahteva angažovanje sopstvenih snaga, sve odrađuju domaći eksponenti plaćeni srpskim parama, otima se sve što vredi, kontroliše se sve što vredi. Novac uložen je odavno povraćen. Prosto idealno! Nekad su nas streljali i vešali po Mačvi i Kragujevcu a danas nas streljaju preko medija, praveći od nas isprazne ljušture u koje se može učitati bilo kakav sadržaj, u datom trenutku njima koristi. Nepogrešivo i namerno na određena mesta koja zahtevaju ljude sa specifičnom težinom postavljaju trećerazredne likove i prave sprdnju od države. Pre nego jednima istekne rok trajanja okupe neke druge koje narodu predstave kao alternativu dotadašnjim vlastodršcima. Nepogrešivo su naslednici još gori od prethodnika. Mislite slučajno? Nikako!

Da li je to mehanizam i za budućnost? Zašto da ne. Koncept koji pobeđuje se ne menja.

I sad je potrebno da narod ne misli o sebi, ko je i šta je, da nismo repa bez korena, da postoje zaboravljene vrednosti i norme, da postoji neko zaveštano nasledstvo,  da ova država i narod treba da imaju neke sopstvene nacionalne interese, plan i program. Nasušno je potrebno svaki nacionalni impuls suzbiti ili posvađati i ako nešto i preostane onda ga usmeriti ka devijantnim pojavama kako bi se i najupornijima, vremenom, zgadio. I to baš u ovom prelomnom trenutku jer ako preguraju ovaj trenutak (a imali smo nekoliko za naš vek: 1989., 2000., 2012.) nastaviće utabanim stazama još dugo vremena, ubeđujući nas kako je, eto, diktator (onaj kojeg i dan danas isti ti podržavaju, jednako kao i one sve pre njega) otišao i sad nas čeka blagostanje, mir, red, poredak, napredak, prosperitet, evropa – sve ono što su nam skoro 2 decenije pričali i veruju da na istu priču mogu uspeti i danas.

A nisu daleko od uspeha. Nacionalnu ideju su potpuno pomerili u pozadinu ili pustili da se upropasti. Najveći opozicioni blok se nacionalne teme dotiče samo kad baš mora, čisto deklarativno. Nacionalni pregaoci, organizacije i pojedinci koji su na ovaj ili onaj način u toj šarenoj družini, im služe kao ukras/ikebana, neophodan da se, na prvu loptu, zahvati (ili anestezira!) i deo nacionalne inteligencije i nacionalno opredeljenih glasača. Oni će na kraju biti ili „pokršteni“ u mondijaliste ili odbačeni. S njima će i taj tračak nacionalne ideje biti odstranjen. Taj proces smo već imali priliku da gledamo.

Na drugoj strani, nešto veće probleme imaju sa „drugosrbijanskom građanštinom“ i eksponentima tog pola. Trećerazredni likovi koji su trenutno „zajahali“ služe samo kao premošćavanje, dok se eventualno ne pronađe neka iole stabilna formacija. LDP i LSV, iako previše profanisani, i dalje predstavljaju jednu opciju. Težak je to posao, zaista. Ni malobrojnije ni fluidnije grupacije. Najbolji primer je sudbina PSG tj. onog prvog sastava koji se brže razišao nego sastao. Solomonsko rešenje su našli u koncepciji „građanskih protesta“ koje organizuju neki, trenutno i najavnom spektru, nepoznati mladi ljudi a ustvari ljudi vrlo poznati i prepoznatljivi iz NVO legla. Protesti se drže „na ledu“, sve su varijante moguće i otvorene. Jedno je sigurno, i njima najbitnije, nacionalni sadržaj neće imati.

Što je najgore, ništa u suštini nisu ni krili niti kriju od nas.

Lepo su napisali da Srbija mora da se zgazi i rasparča i, citiram, „da se trajno isključi iz evropskog razvoja“ (pismo Vilija Vimera upućeno kancelaru Šrederu 02.02.2000.godine; to je nedavno ponovila i Francuska ministarka Loazo), da ih ne interesuje ništa osim predaje Kosmeta, da ovde nema blagostanja sledećih 60 godina (valjda su, za sad, toliko zacrtali da vladaju Srbijom, i oni svesni da naše blagostanje nije njihov već naš zadatak), da mora da se zatre srpska tradicija i nacionalna ideja dugogodišnjim brutalnim fabrikovanjem našeg obrazovanja i kulture i poželjnim menjanjem svesti…

I ne krijući, uspeli su da nas zabave mantrom o bezalternativnom „europskom putu“ (članstvu u EU koje se nikada neće desiti), o „europskim vrednostima“ (koje ne postoje već duže vreme kao takve), denacionalizaciji Srbije i Srba (po dobro oporobanom komunističkom receptu a dok je sama Evropa sastavljena od nacionalnih država koje drže do svojih nacionalnih interesa i tradicije) o blagorodnim „čuvarkućama“ najvećih belosvetskih lihvara oličenih u MMF i SB…

Stojim na stanovištu da su Srbi dovoljno zreo narod da mogu, samostalno i nezavisno, sebi, kod sebe i za svoj račun postaviti zdrav i uređen sistem, postaviti jasne nacionalne interese na osnovu kojih će prvo definisati kuda idemo a onda kako. Tutorstvo koje su nam nametnuli, pod obrazloženjem da nismo u stanju, predstavlja samo opravdanje za okupaciju.

Iz limba u kojem smo svi kolektivno, možemo izaći samo i isključivo pod vođstvom zdravog nacionalnog bloka. Sve drugo je nastavak istog.

Iz tog razloga je neophodno da zdravi nacionalni elementi sednu za jedan sto, prevaziđu razmerice i formiraju jedan jedinstven i jasan blok.

Ako to niste u stanju, bolje da ne radite ništa, ne utapajte se u mulj, ne dozvolite da budete instrument nečega što je temeljno antisrpsko.

Ako možete da sednete za sto i nađete zajedničke tačke sa eksponentima koje Srbija, u suštini, ne interesuje, šta vas sprečava da to uradite međusobno?! Kako je moguće da zajedničke tačke pronađu oni koji imaju manje zajedničkih tačaka od onih koji ih imaju neuporedivo više?!

Ako u onim drugima prepoznajete saradnike trenutnog režima, sa jedne strane, ili saradnike nekih stranih eksponenata, sa druge strane, molim vas u ime nas kojima je Srbija (i bez Vučića i bez stranaca) na prvom mestu da to javno raspravite, dokažete i razrešite.

Da i mi znamo.

Da znamo ko je ko.

(Napredni klub)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *