Kontraefekat sarajevske „talačke krize“

Kontraefekat sarajevske „talačke krize“

7 juna 2013

121139_zarko-markovic-1_ifPiše: Žarko Marković

Sarajevska „talačka kriza“ za samo dva dana učinila je više za raspad ove nazovidržave, nego svi političari koji su, ili bar tvrde da jesu, na tome radili proteklih 15-ak godina. Iako izazvani prilično plemenitom idejom i borbom za spas tromesečne devojčice koja nije kriva što se rodila u ovakvoj zemlji, sarajevski protesti pred zajedničkim institucijama otišli su u drugu krajnost i proizveli prilično dramatičan završetak u kojem pojedinci pobednicima proglašavaju one građane koji su stajali na Trgu BiH, dok istovremeno ne žele da vide da je poražena ovakva, nakaradno skrojena, BiH.

Pre objašnjenja teze iz uvoda sa kojom se, sasvim sigurno, u startu neće složiti ni demonstranti, ni oni koji su ih podržali, a ni oni koji slične pokušaje izvode u Republici Srpskoj, treba napomenuti stvar koja je nezasluženo otišla u drugi plan, iako je upravo ona trebalo da bude u osnovi cele priče. Koliko god to bizarno zvučalo, ovo je prvi put da su parlamentarci u Sarajevu zaista zaslužili svoje plate. Zbog pretrpljenog straha, nanesene duševne boli i uznemiravanja i dvadesetčetvoročasovnog čamljenja u skupštinskim hodnicima, u ovom mesecu ne treba žaliti za onih pet-šest-sedam hiljada maraka koliko im kane iz budžeta za njihov klasični i dobro plaćeni nerad. Šizofrena situacija u kojoj su se našli može da bude bar mala moralna satisfakcija za one koji njihovu mesečnu platu zarade riljajući godinu i više dana.

E sad, ono ključno. Plemenit pokušaj da se ukaže na nerad nazovidržavnih organa koji je počeo da otvoreno ugrožava ljudske živote nije plemenito završio. Političke strukture su ga zloupotrebile, i to ne samo one koje su infiltrirale svoje ljude među demonstrante i bile na vezi sa njima, već i one koje su tu situaciju oberučke prihvatile i iskoristile da konstantan nivo krize koja vlada u zemlji, povećaju i dodatno dramatizuju. U zemlji u kojoj se političke krize proizvode da bi se skrenula pažnja sa teškog života običnog konstitutivnog građanstva, ovakve poluspontane situacije traže se svećom.

I zato je protest postigao kontraefekat. Nikoga se političari nisu uplašili. Čak, naprotiv, dobili su krila i povod da godinu dana pre izbora počnu sa žestokom homogenizacijom svog biračkog tela, kako bi u oktobru 2014. godine slavili, primenjujući iste metode kao i ranije.

Sarajevski protest doživeo je poraz jer se potvrdilo da će svaki sličan pokušaj i u budućnosti uvek biti instrumentalizovan i iskorišten najmanje od jedne, a sasvim sigurno od sve tri strane koje će ga upotrebiti za raspirivanje svih nacionalnih razlika. Sarajevski protest je dokazao da je svaka potencijalna zajednička, ili kako to vole reći u Sarajevu multietnička, građanska inicijativa u zemlji podeljenoj po entitetskim, nacionalnim i „Sejdić – Finci“ linijama – nemoguća. Kao što je, uostalom, i sama država.

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *