KORUPCIJA: Policijski inspektor uhapšen zbog primanja mita od 3.000 evra

KORUPCIJA: Policijski inspektor uhapšen zbog primanja mita od 3.000 evra

4 септембра 2014

mito567Policajac iz Obrenovca Ž. D. uhapšen je zbog primanja 3.000 evra mita da bi oštećenog „skinuo” sa Interpolove poternice iz sistema MUP-a Srbije. Oštećeni koji je dao novac policajcu uopšte nije ni bio na poternici Interpola. On je policajca prijavio unutrašnjoj kontroli, koja je uhapsila inspektora u momentu primopredaje novca.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku objavio je da je srpska policija na prvom mestu po korumpiranosti u regionu. Čak 69 odsto građana Srbije smatra da je policija korumpirana, što je iznad svetskog proseka, koji iznosi 60 odsto. Saobraćajna policija ocenjena je kao najkorumpiranija.

Miloš Oparnica, načelnik Sektora unutrašnje kontrole (SUK) MUP-a Srbije kaže za „Politiku” da građani saobraćajnu policiju ocenjuju kao najkorumpiraniju, jer su u najvećoj meri u kontaktu upravo sa ovim policajcima. Sa druge strane, najopasnija je korupcija u kriminalističkoj policiji, jer je, ocenjuje on, vrednost informacija najveća.

„Najkorumpiraniji su službenici u upravnim poslovima, saobraćajna policija i granična policija. Najviše korupcije ima u organizacionim jedinicama koje rade tehničke preglede za transportne kompanije, kod polaganja vozačkih ispita, a jedan od najčešćih načina je opraštanje i zastarevanje saobraćajnih prekršaja”, navodi Oparnica.

Istraživač Saša Đorđević, iz Centra za bezbednosnu politiku, smatra da je od toga koji deo policije je najkorumpiraniji, veći problem nedostatak analize štete od korupcije u policiji.

„Pitanje je da li veću štetu po bezbednost građana uzrokuje prevara u realizaciji neke nabavke, curenje informacija o krivičnim istragama iz policije ili to što MUP još nije spreman za programsko budžetiranje”, kaže Đorđević.

On smatra da je u prethodnih 14 godina propuštena prilika da se izgradi sistem unutrašnje kontrole policije.

„MUP je uvek pokretna meta političara zbog čega su sve reforme od petog oktobra polovične. Političke stranke, a ne profesionalci, utiču na pokretanje reformskih poteza. Zbog toga policija gubi svoju operativnu nezavisnost i odgovornost i stiče se utisak da ’radi’ za političare. Kod nas postoji i pogrešna percepcija da hapšenje rešava problem”, smatra Đorđević.

Miloš Oparnica kaže da su problemi uočeni i da SUK u okviru svojih nadležnosti preduzima represivne i preventivne mere. Preventivno, SUK svake godine obavi šest do osam vanrednih kontrola područnih policijskih uprava. Pored toga, proveravane su i analizirane uprave u sedištu MUP-a.

Naš sagovornik navodi da su izveštaji o nezakonitom postupanju policajaca i korupciji dostavljeni kabinetu ministra i Direkciji policije sa preporukama šta činiti. Problem je što za sada SUK u odnosu na Direkciju policije ima samo ulogu savetnika, zbog čega je, smatra Oparnica, neophodno promeniti Zakon o policiji.

„Izmenama zakona bismo zahtevali da SUK po osnovu našeg predloga bude informisan da li je pokrenut postupak i da ako nije u Direkciji policije objasne kojim su se razlozima rukovodili da to ne učine”, kaže Oparnica.

SUK je inicirao i izmenu Zakona o policiji, koja se odnosi na „Test integriteta”. Reč je o operativnoj policijskoj metodi – uvođenju potpuno novog člana zakona, odnosno ovlašćenja policije. Dakle, policajci unutrašnje kontrole bili bi neka vrsta prikrivenih islednika, opremljeni video i audio sredstvima potrebnim za dokazivanje krivičnog dela.

Predviđen je i akcioni plan za jačanje integriteta policijskih službenika.

„Kroz sagledavanje postojećeg stanja trebalo bi analizirati potencijalne rizike u zavisnosti od posla kojim se policajci bave.

Smatram da bi bilo opravdano i to da plata onih koji su više izloženi korupciji bude veća. Morali bi da budu utvrđeni i mehanizmi, koji bi to kontrolisali, kao što je recimo provera imovinskog stanja i uslova života”, kaže naš sagovornik.

U svom radu SUK se, napominje Oparnica, suočava sa određenim problemima kao što su nedostatak opreme za sprovođenje proaktivnih istraga i nepostojanje zasebne zgrade u kojoj će biti smešteni policajci ovog sektora, a gde bi građani i kolege iz MUP-a mogli da podnesu pritužbu na rad policije uz potpunu zaštitu njihovog identiteta.

„Na ovaj način bi se očuvala prikrivenost policajaca sektora, opreme i sredstava koju koriste u istragama. Pošto je Evropska unija tokom pregovora sa zemljama u regionu, kao što su Rumunija, Mađarska i Hrvatska, insistirala na jačanju kontrolnih mehanizama unutrašnje kontrole policije, očekuje se da će i tokom pregovora sa Srbijom dati konkretne preporuke za dalje jačanje kapaciteta SUK-a”, zaključuje naš sagovornik.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u