Kosmajac u magli

Tweet

Piše: Ozren Milanović

Kosmajac napustio Srbiju. Novinari tvrde,a policija se ne izjašnjava. Poslom? Iz straha? Na godišnji odmor? Taj slovački državljanin (ima pasoš te države) nikada nije hapšen,a živi u Beogradu usled „nedostatka dokaza”. O njemu se među novinarima šire priče da ne koristi mobilni telefon, ne gleda televiziju, ne vozi auto, samo ponekad sedne na skuter. U Crnu Goru je, ipak, otišao džipom. I dok su se po kuloarima mogle čuti mnoge romansirane priče o najpametnijem čoveku podzemlja, policija je uglavnom ćutala. Iako je u policijske dokumente ušao na najveća vrata, kada se našao u policijskom bestseleru „beloj knjizi“ iz 2001. godine kao visokopozicionirani „bos“ i organizator kriminalne grupe koja se bavi krijumčarenjem droga.

Ako ga policija ima na oku više od decenije izna mu poslove i mesto u narko-hijerarhiji, otkud onda ta neverovatna zaboravnost istražnih organa, bolećiva abolicija takvog čoveka. Logika i zdrav razum, ukršteni sa onim što polako isplivava o radu ovog „stuba države”, vode ka odgovoru koji može da se esencijalno svede samo na jednu, kratku reč – sprega.Definicija organizovanog kriminala jeste baš u toj reči – da on može da postoji i opstane jedino u sprezi sa državnim vrhom. Kako? –to je već pitanje modaliteta i samo dokazuje da je reč omnogo poprečnih i isprepletanih veza koje funkcionišu dok ima dobiti. Interes iznad svega.

Praveći „bele knjige“ od 2001. godine, u više navodno dopunjenih i osveženih izdanja, koje eto „procure“ do medija, slučajno ili manje slučajno, policajci s prljavim značkama i ostali visoki funkcioneri stalno su podgrejavali „ringlu“ ne bi li držali primat i ostali u visokoprofitabilnom poslu. Ako i nikakve nove bele knjige nisu pisane posle 2001. godine, čelni ljudi srpskog kriminala su, izgleda, dobro plaćali da ne uđu u te fiktivne knjige. Sve glasnija priča o curenju informacija iz vrha MUP-a samo može da potvrdi koliko su pojedinci trgovali operativnim i drugim podacima. I izvlačili iz fioka „argumente“ po potrebii prema onom klišeu „dobar policajac loš policajac“ . Tipovani kriminalci su znali da se obe uloge svode na isto „plati ćutanje“. Do nove prilike. Mrvice su dobijali i poneki predstavnici sedme sile jer „aparat“ ne bi funkcionisao ako ne bi u vazduhu visila pretnja da će sve da se „obelodani“.

Premijer je zalud kritikovao visoke policajce, oni su pognuli glave, a ministru policije ostalo je samo da kaže da znaju gde je i da rade na njegovom lociranju.Ako se bude sreo sa srpskim pravosuđem, ne treba se iznenaditi ako na naslovne strane dođe još ananasa, kivija i raznih egzotičnih nadimaka. I da opettražimo svi, akcijaški, novog velikog narko-bosa. A ne njegove političko-policijske zaštitnike.

(Politika)

Tweet