Kosmetske nade Srba

Kosmetske nade Srba

17 avgusta 2013

Zejnel ZejneliPiše: Zejnel Zejneli

Srbiji je potrebna jedinstvena lista Srpskih stranaka na Kosovu i Metohiji, prvenstveno zbog jalovog uverenja da će Srbija izborima na kojima će stranke biti na jedinstvenoj listi Srbija navodno imati većeg uticaja na Kosmetu, a to bi joj omogućili izabrani Srbi u instituciijama Kosova. To je potrebno i zbog uverenja koje vlada u Beogradu, da se time može nešto promeniti i povećati uticaj Srbije na Kosovu. Srpska vlast i dalje i posle Briselskog sporazuma, pokušava da javnosti nametne mišljenje kako se ništa bitno nije promenilo, i kako je Srbija i dalje vlasnik svog suvereniteta i integriteta na Kosmetu.

Neko će mi možda zameriti, što ovo kažem, ali činjenice su neumoljive i one proizilaze iz Briselskog potpisanog sporazuma, a ne iz Rezolucije 1244 SB, koja je Pokrajinu Kosovo označila kao teritoriju Republike Srbije. Kako je Boris Tadić, preneo ovlašćenja mimo Ustav i zakona na Brisel, radi brzog ulaska Srbije u EU, ona je postala potpuno nevažna, pa se čak i ne pominje u pomenutom sporazumu. Ali Tadić i njegov tim, kakvi god bili, a nisu bili za očuvanje celovitosti naše države, nisu ništa potpisali. Brisel je Tadića sačuvao mnogih neprijatnosti u vezi sa Kosmetom. Ne mogu ni da zamislim kakve bi sve reakcije bile, da je kojim slučajem Cvetković potpisao sporazum a da se Tadić više puta susreo sa predsednicom Kosova.

Ovako, sve je ispalo kako je Brisel i planirao. Sačuvao je Tadića za, možda neko drugo vreme, pod uslovom da će to u jednom trenutku poželeti Brisel i Amerika i u tom slučaju malo ko može da mu prebaci da je on autor nezavisnosti Kosova, mada je dok su njegovi bili na vlasti na tome i te kako radio, ali je finale svega ostavio novoj vlasti, uz svesrdnu pomoć Brisela i Vašingtona. U njegovo vreme rađeni su drugi poslovi, koji su donosili profit pojedincima, pre svega privatizacijom, koja je osiromašila Srbiju, ali je on izbegao da bilo šta potpiše u Briselu. Jer samo siromašna i bedna Srbija kakva je danas, znalo se morala je da pristane na sve ucene. A ruku na srce za samo nekoliko meseci sadašnja vlast u Srbiji, od ogorčenjnog protivnika EU i razbijanja Srbije, postala je realizator i jednog i drugog, radi budućnosti nas a naročito naše dece i Srbije u celini.

Sada treba da se uradi još jedna stvar, a to je da se sporazum iz Brisela inplementira. Ostala su kao nerešena pitanja oko telekomunikacija i elektrioprivrede. Kako će se pitanje elektroprivrede rešiti ostaje da se vidi, ali je u izgledu rešavanje pitanje telekomunikacija. Kako je rekao Rasim Ljajić, Srbija je ponudila, neke dve opcije, i sada je, navodno na Prištini da to prihvati ili ne prihvati. Dok Beograd navodno čeka čeka da se to prihvati, na drugoj strani što su mali izgledi, Srbija opet preti nekim ,,crvenim linijama„ ko zna kojima po redu a sve u vezi sa Kosmetom. Elem, Srbiji može da se telefonira sa Kosmeta ako se okrene međunarodni pozivni broj, ali ne i sa severnog dela Kosova. Nije kao ranije, da se bilo koji grad u Srbiji dobije kada se telefonira samo okretanjem pozivnog broja grada koji se traži. Dakle, Priština Srbiju kao i više godina unazad, tretira kao susednu državu, što ona ne krije, a tako se ponaša i Brisel i Vašington.

Tolkio toga je učinjeno na tome da se ojača državnost Kosova od strane Srbije, da su pregovori oko takozvanog kompromisa po pitanjima koja su samo završnica, sitnice, koje će se realizovati, htela Srbija ili ne, kako se bude približavao kraj godine, pa zato ne treba trošiti ni novac ni vreme. Brisel će to, mejl porukom da razreši, ukoliko ima iskrene namere da započne pregovore o učlanjenju Srbije u EU.

Za Evrouniju važnije pitanje od svega je održavanje izbora u njihovoj državi, a to što je važno za Brisel i Vašinton, naravno da je najvažnije za Srbiju. Srbi sa severa se tome i jedinstvenoj listi žestoko suprostavljaju, kao i izlasku na izbore, a jedinstvenu listu prave one partije koje su već uključenje u Ustavni i zakonodavni sistem republike Kosova, zatim neke nove srpske partije, društva ili udruženja, koja se brzom brzinom formiraju. Od svega je ipak, najvažnije da i preostale četiri opštine na Severu Kosova, kako Beograd želi treba da stvore jedinstvenu listu, kako se objašnjava, zbog toga što će buduća Zajednica opština Srbije tako ojačati svoje pozicije, verovatno u borbi za veći uticaj Srbije, odnosno Beograda na Kosovu, preko iste zajednice posle izbora što će značiti dalji neviđen uticaj Srbije na Kosmetu i ogroman prosperitet za naše građane i za dalji prosperitet onih sredina koje su nastanjene još uvek Srbima.

Slušam pre nekoliko dana Milovana Drecuna, čije se emisije o šiptarskom terorizmu i separatizmu još uvek vrte na lokalnoj TV stanici u Subotici, kako proziva Prištinu, za koju kaže da pravi još smicalica. Sugerisao je da mora da se izbegne zamka, a zamka je da Beograd odustane od izbora i da ,,traži da se oni prolongiraju, pa bi Beograd bio optužen da bojkotuje izbore„. To kaže Milovan Drecun, predsednik Komisije za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije. Dakle, ako Priština uspe da nadigra Srbiju i spreči Srbe da izađu na izbore, onda nema ni datuma, zbog čijeg se i dobijanja Beograd odrekao Kosova. Oko toga više ne treba zamajavati narod, pogotovu ne suverenitetom i integritetom Srbije koji je očuvan, kako nije pređena ,,crvena linija„, i drugim, izjavama koje ne zvuče kao obećanja. Prištini, naravno nije u interesu da Srbi ne učestvuju na izborima. Kada se oni obave, a obaviće se, onda ona preuzuima ingerencije na čitavoj svojoj teritoriji i sve po Ustavu i zakonima Republike Kosovo, kako je Briselskim sporazumom i predviđeno.

Ako je to tako kako kaže Beograd, da je ,,očuvan suverenitet i teritorijalni integritet Srbije„ na Kosovu, zbog čega onda u jednoj državi postoje, dva predsednika, koji na regionalnim i drugim evropskim i svetskim skupovima brane svoje interese, dve carinske službe i tri policije, od toga sa dve različite uniforme a istim oznakama, dve tajne službe, dve vojske, po dva suda, koji će suditi po zakonima koji važe samo na Kosovu ili u Srbiji, dva obrazovna sistema, još ne realizovana do kraja, po dve granične kontrole na prelazima koje Srbiju apsulutno dele od Kosova, dva potpuno različita pasoša, na kojima su jasno označene dve države kao i kod ličnih karata, drugih ličnih dokumenta, matičnim knjigama rukovode matičari nove Evropske države.

Ako je Kosovo teritorija Srbije zašto EU počinje pregovore o pridruživanju, zatim zašto bi se Evropske države u krizi izlagale dodatnim troškovima i otvarale po dve ambasade u „istoj državi„ ali u dva grada Prištini i Beogradu, ili zašto bi jedna država imala dva glavna grada, po dva konzulata, po dve Kancelarije za EU, kancelarije MMF, OEBS-a, zašto bi se izgradilo diplomatsko naselje u Prištini, zašto bi postojala dva Ustava i slični zakoni, ili zašto bi Skupština Kosova donsila Zakon o amnestiji za Srbe, ukoliko današnja vlast negira sve to i ignoriše za unutrašnje potrebe, što inače više, ma šta izjavili, nema nikakvu prođu. Srbija i Kosovo moraju da stabiliztuju svoje odnose i uspostave dobrosusedsku saradnju. To je stav Evrope. Tome će svakako poslužiti Oficiri za vezu, Kosovski u Beogradu i Srpski u Prištini, koji gle čuda rešava i probleme Albanaca koji dolaze kod njega.

Izbori i nekakve jedinstvene liste, nemaju veze sa Srbima, jačanjem srpske državnosti, jačim prisustvom Srbije i drugo. Oni imaju veze sa Beogradom i njegovom prevelikom željom da počne pregovore o priključenju EU. Ona je i svesna da se odbornik, poslanik ili bilo koji funkcioner ne postaje bez dokumenata Kosova. To što može da se glasa i sa srpskim dokumentima, to nije usluga Prištine, već za sada samo namera Brisela i Vašingtona, kao čin dobre volje, da se ovaj teži zadatak za Srbiju obavi, što odgovara i Briselu i Prištini, jer posle toga, nikada i ništa više neće biti drugačije. Otuda i te igre hoću-neću, o navodnom uticaju Srbije preko Srba na Kosovu, koji preuzimaju sudbinu u svoje ruke, zatim,, crvene linije„, i ko zna šta sve ne.

Činjenica je, svakako jedna, što je i jedini ishod koji će se desiti, a to je da će se izbori održati, da će ,,pobediti„ oni koji su na spisku, da će izaći `ogroman broj„ srpskih građana na izbore, da će Srbija kao država ojačati svoj uticaj i prisustvo u svojoj nekadašnjoj Pokrajini, što je prava besmislica, jer bez dozvole Prištine ni Ivica Dačić, ni bilo koji funkcioner Srbije, ne može da boravi na Kosmet, ukoliko se unapred ne najavi.

Srbima, drugi se ne pominju, ne ostavlja se izbor. Dakle oni mogu da glasaju po kosovskim zakonima i uključe se posle toga u Ustavni sistem Kosova, što jer krajnji cilj Brisela i Vašingtona, ili da ne izađu i napuste svoje domove, što je najgora opcija koja može da se dogodi, ne samo za Beograd već i za Prištinu, EU i Ameriku koji smatraju da postoje idealni uslovi za izbore, kojima nameravaju da na pitanju multietničkog Kosova, kakvo je danas, kako smatraju, konačno stave tačku i prebace se na drugi teren, da li južna Srbija ili Sandžak, to najbolje znaju stranci, koji deluju na ovim prostorima kao udruženje prijatelja, sastavljeno od ambasadora najačih sila Zapada, koje svoje planove u Srbiji, više neće realizovati bombama.

A koliko su oni uticajni valjda govori i to što Srbija još uvek ne može da spreči izgradnju Memorijalnog kompleksa OVK, i što traži mesto gde da postavi spomenik ubijenim pripadnicima OVK iz Bujanovca, Medveđe i Preševa koji su stradali u oružanoj pobuni protiv Republike Srbije. A takve spomenike onima koji su bili na strani fašista, ili kvislinga, ruku na srce, najlakše je podići u Srbiji i nigde na svetu.

(Vidovdan.org)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *