Kosovo će na jesen zakucati na vrata UN

Kosovo će na jesen zakucati na vrata UN

4 jula 2013

iskenderovPiše: Petar Iskenderov

Dugo očekivana odluka junskog samita EU o početku pregovora sa Srbijom, kao što se i očekivalo bila je polovična, što ne znači da je bila i bezuslovna. Nisu slučajno toliko različite reakcije u balkanskim prestonicama povodom ovog događaja i istovremenog zvaničnog prijema Hrvatske u EU. Ono što je karakteristično – zbog Hrvata su se najviše radovali u Albaniji i na Kosovu – videvši u prijemu Hrvatske posrednu podršku ispravnosti antisrpskog kursa i istovremeno pozitivan signal Tirani i Prištini. Što se tiče Srba, oni će u narednih pola godine provesti u “visećem” stanju, u kakvom se u stvari i nalaze poslednjih nekoliko godina.

Nije tajna da je Srbija obavezana tom kolizijom, pre svega Nemačke – u kojoj su poslanici Bundestaga celokupno zasedanje posvetili razmatranju srpskog zahteva za prijem u EU. Uprkos protivljenju članova Socijal-demokratske partije Nemačke, Leve partije i “zelenih” – zakonsku podršku dobila je pozicija federalnog kancelara Angele Merkel. Ta pozicija u sebi sadrži mnoštvo uslovljavanja, pa neispunjavanje bilo koga od tih uslova može blokirati sprovođenje prve “konferencije” EU i Srbije u januaru 2014. godine. Po rečima gospođe Merkel, konačna sudbina pregovora rešiće se na samitu EU u decembru tekuće godine. To znači da formalna saglasnost sadašnjeg samita EU za početak pregovora sa Beogradom, može biti revidirana u bilo kom trenutku. Pogotovo kada imamo u vidu da niz uslova koje je Nemačka postavila, dopušta široko tumačenje – između ostalog u vezi sa raspuštanjem lokalne samouprave kosmetskih Srba ili garancija da Beograd neće ometati evropske integracije Prištine. Pogotovo je svesno neodređena formulacija Angele Merkel o “punoj normalizaciji odnosa” između Beograda i Prištine, kao uslova za prijem Srbije u EU.

Nemačka pozicija po pitanju Srbije više je nego poznata. Glavni faktori te pozicije su želja da se učvrsti njena uloga “arbitra” cele Evrope, želja da se sa Srbijom “raskvita” za dva poslednja rata, nesposobnost odricanja od “kosovskog projekta” u čijoj je realizaciji Nemačka odigrala najaktivniju ulogu od svih zapadnih zemalja, sa izuzetkom SAD (a možda i bez izuzetka). Ni ekonomski interesi se ne smeju potcenjivati. Iako u ovom trenutku industrija na Kosmetu (koja je uglavnom koncentrisana na severu Pokrajine) doživljava pad, nema sumnje u njen bogat potencijal. Na prelasku sedamdesetih u osamdesete godine prošlog veka, Kosmet je tadašnjoj jedinstvenoj Jugoslaviji davao 63% prerađenog lima, 60% srebra, 100% visokokvalitetne rude hroma. Što se tiče drugih industrijskih grana koje nisu direktno povezane sa dobijanjem i preradom rudnih bogatstava – Kosmet je tradicionalno poznat po proizvodnji elektro-opreme. Do kraja osamdesetih godina, obim te proizvodnje bio je veći od proseka ostatka Srbije zajedno sa Beogradom.

Dodatni faktor predstavljaju izbori za Bundestag predviđeni za septembar, koji onemogućavaju vladajućoj koaliciji manifestovanje bilo kakve neodlučnosti i kompromisa.Takođe je jasno da su zbog ove situacije na dobitku i kosovske vlasti. Sporazum Beograda i Prištine i njegovo odobrenje na najvišem nivou od strane Nemačke i EU, omogućilo je kosovskim vlastima da rešavaju svoje unutrašnje probleme – u tom smislu i njihovu organizaciju lokalnih izbora. Jer nemačko rukovodstvo nije bilo lenjo, pa je i ovu tačku uvrstilo u rezoluciju Bundestaga.

A što se tiče Srbije, razloga za optimizam ovim povodom, mnogo je manje. Po informacijama kojima raspolažemo, Zapad i albanske vlasti na Kosmetu nameravaju da maksimalno iskoriste narednih šest meseci, kako bi “izvukli” od srpskih vlasti nove, za njih maksimalno teške ustupke – prevashodno one ustupke koji se tiču međunarodno-pravnog učvršćenja jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti. Na prvom mestu je dobijanje statusa posmatrača ili čak punopravnog člana OUN za Prištinu. Izvori u Briselu naglašavaju da sama EU kao organizacija “ne može podneti takav zahtev” Beogradu, međutim, to mogu uraditi pojedinačne države-članice EU. Postavljanje odgovarajućih uslova u okvirima te iste nemačke koncepcije “pune normalizacije odnosa” Beograda i Prištine, očekuje se u septembru – u okviru redovnog zasedanja Generalne skupštine OUN. Za Zapad je izuzetno važno da primora Srbiju da na sopstvenu inicijativu ukloni protivljenje za članstvo Kosova u EU – jer će to u značajnom stepenu obezvrediti principijelnu poziciju Rusije po pitanju Kosmeta.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je nastalu koliziju oko prijema Kosova u UN ocenio prilično glatko. Po njegovoj oceni, uslovi koje je postavio Bundestag, “motivisani” su idejom za priznavanje nezavisnosti Kosova.

Čemu čuđenje – u narednim mesecima Srbija će se ne jednom susresti sa slično “motivisanim” zahtevima, koji će, korak po korak, urušavati osnove srpske državnosti.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *