Albanci kontrolišu 75 odsto evropskog i 50 odsto američkog tržišta drogom

Albanci kontrolišu 75 odsto evropskog i 50 odsto američkog tržišta drogom

24 maja 2013

Albanska_MafijaPiše: Nenad M. Stevanović

Heroin kao politički adut

Procenjuje se da albanska mafija kontroliše oko 75 odsto heroina koji ulazi na zapadnoevropsko tržište i najverovatnije više od polovine ukupne količine heroina koji ulazi u SAD. Postavlja se pitanje kako je moguće da velike svetske sile, a pre svega SAD, ne obraćaju pažnju na ovaj fenomen koji ih ugrožava. Italija, Švajcarska, Nemačka i Danska imaju podebele dosijee albanskih mafijaša i jasnu predstavu o putevima droge i oružja kojima oni trguju, a čini se da tim povodom ništa ne preduzimaju; bar ništa ne čine kad je Kosovo u pitanju

Albanska mafija predstavlja već čitavu deceniju veliki problem u zemljama zapadne Evrope, a poznato je da je duboko pustila korene i u SAD. Ono što je karakteriše jeste sličnost sa sicilijanskom mafijom: posebna vera, poseban jezik, posebna pravila, vrlo jaka porodična tradicija i hijerarhija. Kada je heroin u pitanju, albanski narko-kartel „Kamila“ spada u red najjačih pet mafija na svetu.

Pariska grupa za praćenje narkotika je još pre rata (1999) objavila da albanska narko-mafija iz Makedonije i sa Kosova prodaje heroin kako bi nabavila oružje za potrebe svojih sunarodnika na Kosovu i Metohiji. Baze ovih narkotrafikanata su u Skoplju, Skadru i Prištini, a droga se odatle distribuira u Švajcarsku, Nemačku, Italiju i Grčku, stoji u izveštaju, u kome se dodaje da je jedna od fabrika za preradu heroina blizu Kumanova u Makedoniji.

Mafija – tkivo OVK

„Što se tiče Makedonije, namera albanske mafije jeste da dođe do cepanja njene teritorije i stavljanje, prvo zapadne Makedonije pod njihovu kontrolu, a onda i potpuno kontrolisanje Skoplja, gde već imaju veliki uticaj. NATO i SAD zbog svojih interesa na Balkanu žmure nad dominacijom albanske mafije i terorizmom frakcija OVK. Oni ne žele da se sukobljavaju sa narko-kartelima. Ideje ‘velike Albanije’ i islamske zelene transverzale poklapaju se sa interesima albanske narko-mafije. Da bi se ti interesi ostvarili, potrebno je finansirati rat u Preševskoj dolini i zapadnoj Makedoniji, a u skorije vreme i sukobe u Crnoj Gori i Albaniji. Mafija u ratu, oružju i drogi vidi svoje račune“, tvrdi beogradski stručnjak za bezbednost i terorizam Tomislav Kresović .

On tvrdi da su albanska mafija i emigrantski lobi uložili 1,3 milijarde maraka u separatistički pokret na Kosovu i Metohiji. Tomislav Kresović, politički analitičar i saradnik Instituta za geopolitičke studije, dodaje da je „opran novac od droge i kriminalnih delatnosti narko-mafije u državama EU i SAD poslužio kao nukleus za rat na Kosovu“.

„Kada se OVK pojavila u javnosti 1997. godine, imala je 200–300 članova i oko 20 odsto pristalica među Albancima. Otac OVK je Adem Demaći , dok je Ibrahim Rugova u početku bio rezervisan prema ovoj organizaciji“, objašnjava Kresović. Prema njegovim rečima, albanska mafija je uvela plaćanje poreza, „reketa“ od tri odsto koji se koristi za nacionalne ciljeve i OVK. U jesen 1997. godine OVK je dobila podršku Fadilja Hodže . Nekadašnji kosovski akademici Redžep Ćosja i Mark Krasnići , kao i Fehmi Agani okreću se ovoj terorističkoj organizaciji. Njima su se pridružili i Mahmut Bakali , Azem Vlasi i Remzi Koljgeci .

Do kraja 1998. godine OVK je već imala na terenu oko 20.000 terorista i držala je 30-40 odsto teritorije Kosova i Metohije. Mafija je sve dublje ulazila u tkivo OVK i političkih struktura. Kroz svoje poslove ona je obezbedila novac za rat i plaćala albanske lobije, pre svega u SAD ( Dol , Diogardi , De Konsini ), ali i agenciju „Ruderi i Fin,“ koja je „radila“ javno mnjenje za „Republiku Kosovo“.

Heroinom do oružja

Na koji način je albanska emigracija sudelovala u finansiranju OVK, opisao je amerikanizovani Albanac u Vašington postu . Ne želeći da mu se navodi ime, Krasnići objašnjava da u početku nije bio tako uspešan u sakupljanju novca za potrebe OVK. „Između 300.000 i 500.000 Albanaca koji žive u Americi, uglavnom u Njujorku, Detroitu, Čikagu i Bostonu, većinom su podržavali Rugovu.“

Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, albanski iseljenici iz SAD i Evrope razočarali su se u njegovu mirnu politiku i počeli da potpomažu OVK. Njihova pomoć se ogledala u novcu, dobrovoljcima za OVK, organizaciji pošiljaka humanitarne pomoći i oružja. Nedeljno je za ove potrebe skoro svaki Albanac u SAD izdvajao 300 dolara. U Evropi i SAD osnovan je fond „Domovina zove“ sa računima u Americi, Švajcarskoj, Italiji, Belgiji i Kanadi. Nazivi banaka i brojevi računa reklamirani su u albanskim novinama koje izlaze u Evropi.

Najveći deo novca zarađen na prodaji heroina odlazi na kupovinu oružja, a nije retko ni da se izvrši prosta robna razmena. Ustaljenim putevima oružje se zatim, preko Albanije i Crne Gore, dostavlja kosovskim Albancima. Kupovina oružja se dobrim delom obavlja i na samoj teritoriji Kosova i Metohije. Priština, Podujevo i Peć do dolaska Kfora i Unmika predstavljali su centre trgovine oružjem koje dolazi iz bivših jugoslovenskih republika i drugih zemalja. Cene variraju, u zavisnosti od ponude i potražnje: 700–1.700 maraka za „kalašnjikov“, „papovka“ (poluautomatska puška) stajala je 600–800 maraka, revolveri 400–700, granate i mine 30 marka po komadu.

Albanska mafija na Kosmetu, u Makedoniji, Mađarskoj…

Tomislav Kresović potvrđuje da je vlada kosovskih Albanaca u egzilu sa sedištem u Nemačkoj, na čijem je čelu bio Bujar Bukoši , na ovaj način i uz pomoć mafije od marta 1998. do aprila 1999. godine sakupila i uložila u OVK oko 350 miliona maraka. Međutim, mafija je OVK stavila u svoju funkciju.

„Kosmet je podeljen u 10-12 narko-klanova. Svaki klan broji od 300 do 1.000 članova, a delovi klanova su i pripadnici OVK. Odmah nakon dolaska Kfora mafija je na Kosmetu opljačkala skoro 15 milijardi maraka, a godišnje ostvaruje profit od preko 500 miliona maraka. Mafija i frakcije OVK drže pod kontrolom oko 5.000 prostitutki, trgovinu naftom, benzinom, cigaretama i hranom“, tvrdi Kresović.

Što se suseda tiče, najveći problem sa albanskom mafijom ima Makedonija, a najuticajniji u njenom zapadnom delu, kao i na delu Kosmeta, jeste klan Tači.

„Mehud Tači , predsednik makedonske Demokratske partije Albanaca, direktno je povezan sa mafijom koja kontroliše veći deo Makedonije i to u prometu heroina, kokaina i automobila“, kaže Kresović i dodaje da je u Albaniji najjači klan Beriša, koji pokriva i metohijski deo.

Oko 80 odsto mađarskog tržišta heroina je u rukama albanske mafije sa Kosova. Šef mađarske službe za borbu protiv narkotika Đerđ Hološi svojevremeno je izjavio da prema podacima njegove službe postoji nekoliko organizovanih grupa Albanaca iz Srbije koji u Mađarskoj prodaju kvalitetni turski i avganistanski heroin.

„Glavna zarada od ovog narko-biznisa odlazi na Kosovo“, tvrdi Hološi i dodaje da ovi narko-dileri zarađeni novac odmah šalju u Veliki Trnovac, koji se smatra centrom distribucije droge. „Najveći deo ovog novca biće potrošen u Italiji, gde se nabavlja oružje“, dodaje Hološi.

Odeljenje za specijalne operacije karabinijera, na čijem čelu je bio general Mario Mori , uspelo je da otkrije jedno krilo albanske narko-mafije. Na čelu ove mreže bio je Agim Gaši (36), rodom iz Prištine, koji je 1998. godine uhapšen sa još 124 preprodavca droge. Neimenovani izvor iz Morijevog odeljenja u izjavi za Korijere dela sera tvrdi da Albanci sa Kosova spadaju u najopasnije trgovce drogom i oružjem. Istraga je pokazala da je Italija važna baza za ove organizacije. „Ndrangheta“ kroz ruke propusti oko 50 kg heroina dnevno. Izvor tvrdi da je mreža razgranata u Bratislavi i Budimpešti.

Rat na Kosovu samo je u početku oslabio narko-biznis jer je većina dilera pohitala da se pobrine za svoje porodice, a mnogi od njih su se priključili OVK. Najveći deo novca zarađenog na trgovini drogom otišao je na borbu protiv Srbije.

„Droga, oružje i Kuran – to je slika koju ostavlja naša istraga“, tvrdi ovaj izvor iz italijanske policije i napominje da njihovo tržište ne radi u vreme Ramazana.

Glavni štab nije smešten u Milanu, koji je samo biznis-centar, već je on u Kalabriji. Gradovi Afriko, Plati i Bovalino jesu centri trgovine drogom i oružjem.

Albania_TatooTajne veze

Procenjuje se da albanska mafija kontroliše oko 75 odsto heroina koji ulazi na zapadnoevropsko tržište i najverovatnije više od polovine ukupne količine heroina koji ulazi u SAD. Postavlja se pitanje kako je moguće da velike svetske sile, a pre svega SAD, ne obraćaju pažnju na ovaj fenomen koji ih ugrožava. Italija, Švajcarska, Nemačka i Danska imaju podebele dosijee albanskih mafijaša i jasnu predstavu o putevima droge i oružja kojima oni trguju, a čini se da tim povodom ništa ne preduzimaju; bar ništa ne čine kad je Kosovo u pitanju.

Majkl Kosidovski , profesor ekonomije na Univerzitetu u Otavi, napisao je članak u kome rasvetljava kosovsku krizu.

Pošto je do detalja opisao heroinom finansirani organizovani kriminal i politički moćne strukture u regionu, Kosidovski se osvrnuo na vojnu i obaveštajnu vezu između Berlina i Vašingtona koja je rezultirala formiranjem OVK:

„Prema rečima obaveštajnog analitičara Džona Vitlija , postoji tajna veza između OVK, CIA i BND-a. Zadatak da oformi i finansira OVK dat je Nemcima. OVK koristi nemačke uniforme, oružje iz istočne Nemačke i finansira se novcem od droge. Prema Vitliju, zadatak CIA bila je obuka pripadnika OVK u Albaniji.“

Kresović smatra da je albanski separatistički pokret istovremeno vodio borbu na dva fronta:

„Njihov podzemni pokret borio se za javnost na Zapadu, a u isto vreme je jačao nacionalnu odlučnost da treba da dođe do ‘konačnog obračuna’. Za taj obračun od velike pomoći bile su strukture vlasti u Albaniji, pre svega obaveštajna služba SHIK, ali i obaveštajni centri na Zapadu, koji su podržali stvaranje tajnih fondova albanske političke emigracije koji su poslužili najpre za finansiranje paralelnih institucija, a potom i OVK.“

„Narko-klanovi albanske mafije podržavaju koncept novog pojma ‘velikog Kosova’ (ne više velike Albanije), jer se stvaraju novi uslovi da mafija dobije punu vlast, ne samo ekonomsku već i političku. Širenje krize u Preševskoj dolini za mafiju je od posebnog značaja jer se radi o kontroli strateške narko-destinacije koja povezuje Kosmet, Makedoniju, Srbiju, Bugarsku, a drže se i pravci prema Grčkoj i srednjoj Evropi“, zaključuje Tomislav Kresović.

Albanska mafija doživljava svoje „zlatne trenutke“, ali postavlja se pitanje koliko će se proširiti njeni apetiti. Ukoliko se u potpunosti otrgne kontroli, ovaj albanski narko-terorizam mogao bi da preraste u kolumbijski sindrom na Balkanu. To znači da bi albanska mafija postala toliko moćna da bi kontrolisala jednu ili dve države u regionu.


CIA finansirala ekstremiste

Britanski vojni stručnjak Pol Biver ocenio je da je Vašington „stvorio“ sadašnju opasnu situaciju na Balkanu i da je CIA finansirala albanske ekstremiste koji stvaraju probleme.

„Vašington je stvorio opasnu situaciju na Balkanu, a albanske ekstremiste, koji sada stvaraju probleme, finansirala je američka obaveštajna služba CIA“, rekao je on za sofijski dnevnik 24 časa .

On je rekao da „obaveštajna služba NATO-a smatra da u severnoj Albaniji postoje logori za terorističku obuku Albanca sa Kosova i iz Makedonije“, čiji je cilj, dodao je, „nezavisno Kosovo i velika Albanija“. Taj britanski stručnjak ističe da albanskim ekstremistima na granici sa Makedonijom „manipulišu pripadnici OVK, koju je donedavno CIA tajno finansirala“. „Balkan se bliži novom etničkom ratu“, piše 24 časa , prenoseći ocene Bivera. „Bojim se da su oni u funkciji bivše američke administracije Bila Klintona . Vašington je stvorio opasnu situaciju koristeći OVK za svrgavanje Miloševića . Ali Milošević je otišao ne zahvaljujući OVK, nego Srbima u Beogradu“, kazao je Biver.

(dejanlucic.net)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *