Краљ и генсек

Kralj i gensek

8 januara 2016

CEDOMIR Antic 7876Piše: Čedomir Antić

Srbija je u teškoćama, a u njoj gotovo da i nema neuspešnih političara. Ko god se jednom dokopao parlamenta u najgorem slučaju je posle postao bogat poslovan čovek ili makar marketinški stručnjak. Naša javnost prihvata uspeh kao merilo svega: onaj ko je popularan ili bogat ne mora imati drugih vrlina, ni zasluga, ni dobrih osobina.

Srbija je, od kako je 1990. uspostavljena Druga republika, imala malo istinskih državnika. Preživeli smo propast države, rat, bombardovanje, tranziciju, svetsku krizu… Sedamnaest izbora, smenu 12 premijera u 25 godina… A gotovo da nismo videli neki promišljen, dugoročan gest političara, koje je činjenica da su se nalazili na najvišim dužnostima ipak obavezivala na nekakvu, makar i glumljenu, uzvišenost i na poneku, ako ne politiku, a ono makar gest. Potez, ako ne nalik De Golovom, Ruzveltovom, Mendelinom ili Sun Jet Senovom, a ono makar Pašićevom… Pašić je bio poznat kao lukav, beskrupulozan, pragmatičan političar, ali je znao da 1908. preda premijersko mesto najslabijem protivniku, umeo je i da pridobije opoziciju, toliko da je Jovan Skerlić u Skupštini 1912. izjavio da u Srbiji više ne postoji „radikalska” ili „samostalska”, već samo „srpska” vlada. Tokom prethodnih godina ništa od toga nismo videli. Spremnost sadašnje vlade da zadrži ili imenuje nekog opozicionara uvek je potez sračunat da izazove podelu u njegovoj, obično već bivšoj, stranci. Čak i u času kada ga podržava dovoljno građana da njegova volja postane zakon, a svaki saziv parlamenta bude ustavotvoran, premijer Srbije i dalje živi u strašnom svetu naseljenom ljutim neprijateljima. Dok je bio radikal, ti neprijatelji su navodno vrebali Srbiju. Kako godine prolaze, sam im je postao istomišljenik, ali sada svi zajedno, bezobraznici, vrebaju samo njega.

U pripremama za neke sledeće izbore prolaze nam godine. Sve je podređeno slici koju prosečan birač treba da stekne do dana glasanja. U tom cilju predsednik Nikolić igra ulogu nacionalističke opozicije. Osim, svakako, neprekidnog odmeravanja snaga u okvirima stranke kojoj navodno više ne pripada, drugi razlog može biti privlačenje desničarskih glasova ovom „disidentskom” centru moći, koji je nesumnjivo deo SNS-a…

Naprednjačka oligarhija je tako, vodeći se stranačkom sebičnošću, prethodnih sedmica žrtvovala dve našem narodu potencijalno izuzetno vredne političke osobe i čak ustanove.


Pre dve godine čudili smo se kako Tomislav Nikolić i Ivica Dačić žure da organizuju državnu sahranu kralju Petru Drugom i ostalim izgnanim Karađorđevićima. Ispostavilo se da su razlozi bili sasvim prizemni. U to vreme vlast je sklopila Briselski sporazum kojim je sever Kosova uključila u drugu albansku državu i bilo je potrebno da nečim uspostave balans narodne pažnje i nacionalnog ponosa. Posebno nakon što je Vučić nudio srpsku policiju NATO-u da „za 45 minuta zavede red u Mitrovici”… Pre mesec dana Kraljevskom dvoru na Dedinju isključena je struja. Time je započet proces iseljavanja srpskog prestolonaslednika iz doma njegovog dede. Godinama već traje kampanja protiv princa Aleksandra. Njemu nije vraćeno vlasništvo nad dvorskim kompleksom, Dvor je otvoren za turiste i na raspolaganju državi koja prihoduje od njega. Dvor je i jedan veliki beogradski muzej. Pritom, novac koji je država davala za njegovo održavanje prošle godine je bio nekoliko puta manji nego 2005. Uzalud svi argumenti, od prestolonaslednikovih ličnih investicija vezanih za dvor čiji nije vlasnik, preko 14 miliona evra koje je kraljevski humanitarni fond doneo Srbiji (koje je, za razliku od predsednikovice, privukao iz inostranstva), do veza s vladarima i državnicima iz sveta… Sve je to nevažno pred ljudima koji su već više puta promenili uverenja, politiku i ideologiju u slepoj vernosti sebi samima i svom vlastohleplju.

Slično je i s Vukom Jeremićem. Naš sugrađanin ima šansu da postane prvi čovek UN-a. Kakva neslaganja s Nikolićem oko Uneska? Pa Emirati Vučićevog „brata i prijatelja” predvodili su kampanju za članstvo Kosova. Srbija je dopustila da Kosovo uđe u MOK, a mogla je to da spreči jednim pismom. Nikolić je 2010, kao opozicionar, povukao nogu upravo protiv tog Jeremića kako bi predali Evropskoj uniji pitanje rešavanja naših odnosa s Kosovom.

Sada kaže kako je govorio (Vučiću, stranci, nama…) u vezi sa EU… Znao je da hoće da nas prevare kad su ono slali činovnika u nedelju popodne da mu čestita pobedu dok su izbori bili u toku i neodlučni ili kad mu je File bio jedini iole poznat strani gost na inauguraciji… A onom Karađorđeviću, što ni srpski ne zna da govori, po tri šefa države dođu na rođendan… SRAMOTA.

(Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Ako se dobro sećam says:

    A gospon Antić onda pomogne urušavanje studentskih demonstracija. I tako doprinese razvoju Srbije. Čudno, jer prošlog veka je učestvovao u sličnim demonstracijama, i to još kao jedan od vođa. Doduše nije imao neki veći značaj, ali ipak. Svi znamo da je gospodin Antić lični prijatelj Dvora i Njegovog Veličanstva Srbije, koji ne zna da govori srpski kao Srbin. Imam utisak da tako nešto Srbi zovu - preletanje!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *