Крцун спасио музеј на Ушћу

Krcun spasio muzej na Ušću

22 oktobra 2016

sa-otvaranja-1965

Tito, kako se priča, mada o tome nema zvaničnih podataka, nije bio oduševljen idejom otvaranja Moderne galerije u Beogradu koju je 1950, nakon prvih pomaka napravljenih još početkom 20. veka, ponovo aktuelizovao Miodrag B. Protić. Naum našeg poznatog teoretičara umetnosti i kritičara kod njega nije naišao na veliko odobravanje, ali Protić, njen potonji prvi upravnik, nije od svoje zamisli odustao. Narodni odbor grada Beograda osnovao je Modernu galeriju 1958. da bi se 1965. godine otišlo korak dalje: na današnji dan vrata ove institucije, kao Muzeja moderne umetnosti Beograd, otvorio je svečano tadašnji gradonačelnik Beograda Branko Pešić, a ko drugi do Protić bio je na njenom čelu.

Ovaj umetnik i vizionar mudro je predložio da se među intelektualcima prvo napravi anketa o osnivanju galerije. Neki od učesnika bili su Svetozar Radojčić, Sreten Stojanović, Nada Andrejević Kun, Oto Bihalji Merin, Branko Šotra, slikari Petar Lubarda, Milo Milunović, Đorđe Andrejević Kun, Predrag Milosavljević, Milan Konjović, Marko Čelebonović… Svi anketirani podržali su ideju.

Do zgrade muzeja na Ušću, autorskog dela arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović, koje se vodi kao spomenik kulture od 1987. godine, kada to rešenje dobija i Oktobarsku nagradu Grada Beograda, nije se došlo lako. Prioritet je bilo podizanje nove Narodne biblioteke, ali je osnivački odbor bio neumoljiv i zdanje na Ušću je ipak niklo. Zanimljiv je jedan kuriozitet – još tokom izgradnje zgrada je bila na meti kritika javnosti jer „liči na ambar ili na sojenice i da će se zbog njene ružnoće obustaviti gradnja”, o čemu je pisao Protić u knjizi „Nojeva barka” (1992). U toku radova 1962. zbog mera štednje pretila je opasnost da se odstupi od projekta i da se mermerno pročelje, mermerna fasadna oplata i hrastov parket u izložbenom prostoru zamene malterom i betonom.

– Protić je prekinuo tadašnji boravak u Njujorku i vratio se u Beograd kako bi to sprečio. Obilazio je političare: Jovana Veselinova, Dražu Markovića, Dušana Petrovića, Slobodana Penezića Krcuna i druge. Iako je Penezić, tada predsednik Izvršnog veća Srbije, koje je finansiralo gradnju, okarakterisao zgradu kao ružan objekat, upravo je on te 1963. na sednici Vlade Republike Srbije tražio da se prvobitni troškovi odobre. Rekao je: „Bolje da platimo i to, nego da sutra mi budemo krivi zbog očigledno ružnog objekta”, što je takođe Protić zabeležio u knjizi – kaže današnji v. d. direktora MSUB Slobodan Nakarada i dodaje da se radovi na Ušću, koji uveliko teku, na kojima dnevno trenutno radi oko pedesetak radnika, sprovode prema planu, i da će biti i nekih inovacija što se tiče enterijera.

– Trenutno smo u fazi rušenja svega u muzeju, skidaju se svi plafoni i zidovi kako bismo došli do instalacija. Fasadu moramo da završimo do kraja godine jer zimu bez nje ne smemo da čekamo. Nijedan menadžer nikada nije potpuno zadovoljan urađenim ali sam izuzetan optimista i verujem da ćemo konačno publiku primiti kako je i najavljeno 2017. Važno je da je muzej ušao u mirnu fazu rukovođenja, da funkcionišemo u kontinuitetu kao tim i nadam se da ćemo imati i političku podršku koja je neophodna da bi se sve okončalo dobro – kaže Nakarada.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *