КРЕМЉ О КУПОВИНИ ГРЕНЛАНДА: Русија се не бави таквим шопингом

KREMLJ O KUPOVINI GRENLANDA: Rusija se ne bavi takvim šopingom

22 avgusta 2019

(foto: Pixabay)

Želja predsednika SAD Donalda Trampa da kupi Grenland od Danske ne tiče se Kremlja, Rusija se takvim međunarodnim šopingom ne bavi i ne bi želela da se meša u odnose Vašingtona i Kopenhagena, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

„To pitanje je pre svega povezano s odnosima SAD i Danske. Ako dobro razumemo, sada je tamo protrčala crna mačka. Ali još jednom ponavljam: to nije naše pitanje. Ne bismo želeli da se mešamo“, rekao je Peskov.



Portparol ruskog predsednika je bez komentara ostavio pitanje novinara da li Kremlj Trampov predlog vidi kao deo borbe za resurse Arktika. Međutim, Peskov je rekao da Rusija nastavlja borbu za svoja prava na arktičkom tlu.

„Ostavljam to bez komentara, reći ću samo da Rusija obavlja svoj posao u odgovarajućim odeljenjima Ujedinjenih nacija kada je reč o odbrani svojih prava na tlo… Postoje određeni uspesi, taj rad se nastavlja, on je apsolutno legitiman i u skladu s međunarodnim pravom“, rekao je Peskov.

U medijima je ranije objavljena serija tekstova o tome da Tramp razmatra mogućnost da kupi Grenland, koji ulazi u sastav Danske, s pravima široke autonomije.

Tramp je kasnije sâm potvrdio novinarima da se bavio tim pitanjem „strateški“.

Grenland je saopštio da se ostrvo ne prodaje, a Danska je saopštila da se nada da se Tramp šalio i samu ideju o prodaji ostrva nazvala apsurdnom. Tramp je nakon toga odložio posetu Kopenhagenu.

KOMENTARI



9 komentara

  1. A akoM says:

    A zašto je onda Rusija prodala Aljasku?!?Dal' je ikoja država u svijetu ikada prodala dio sebe?!?

    • Ivke says:

      Jeste Danska

  2. A akoM says:

    A zašto je onda Rusija prodala Aljasku?!?Dal' je ikoja druga država u svijetu ikada prodala dio sebe?!?

    • Ivke says:

      Jeste Danska je vec prodala zapadno indijska ostrva ( na karibima) americi

    • Slobodanka says:

      Evo Hrvatska prodaje deo sebe - svoje otoke. Pročitajte bar 1 tekst na tu temu: "ISTRAŽILI SMO Koliko je otoka na prodaju i koliko koštaju?" od 21.01.2019.godine.

  3. Istina says:

    Rusija nije prodala Aljasku, nego ju je pozajmila gladnim američkim ustima. Amerika je tada podpisala sa Ruskim Carem Nikolajom ugovor o korištenju Aljaske za period od 100 godina ali su Englezi smisli plan da se Car Nikolaj ubije sa komunističkim pobunjenikom Lenjinom na čelu, tako posle ubistva Cara Nikolaja niko nebi imao dokaze o ugovoru koji su pospisale USA i Ruska kraljevska porodica. U Americi imaju kopiju ugovora a ruski orginal ugovora je spaljen boljševičkim pobunjeništvom i ubistvom nad Ruskom kraljeskom porodicom. Stanovništvo Aljaske je još uvek verski pravoslavno mislim da jedino na Američkom kontinentu, starosedioci su Indijanci, koji se dele na mladju generaciju koja priča engleski i indijanski i stariju generaciju koja priča ruski, engleaki i indijanski jezik. Rusija traži svoju teritoriju nazad ali amerikanci traže orginal ugovor, koji je izgoreo u vatrama, koje su boljševiki palili kada su uništavali nasledje Ruske kraljevske porodice, kojensu na kraju i pobili. Rusija će dobiti Aljasku prvi put kada bude razpisan referendum o volji gradjana Aljaske, mada mislim da će to težko da se desi u demokratičnoj USA

  4. Slobodanka says:

    Rusija je prodala Aljasku 1867 godine. Pre toga vodjen je Krimski rat od 1853-1856 godine. Protiv Ruske imperije ratovala je koalicija u sastavu: V. Britanija (tada vodeća svetska sila), Francuska, Osmanska imperija i Sardinijsko kraljevstvo (=Kraljevina Pijemont). Ratni sukobi odvijali su se na Kavkazu, u Dunavskim kneževinama (Vlaška i Moldavija), na Crnom moru i Azovskom moru, ali i na Baltiku, Belom moru i Barencovom moru, a takodje na Kamčatki i na Kurilskim ostrvima. Najveći sukobi odvijali su se na Krimu pa se taj rat kratko zove Krimski rat ili Istočni rat. Ruska imperija je izgubila taj rat, ali ni druge strane nisu imale pobedu, imale su i one strahovite gubitke. Tek kasnije u novom ratu Rusija je nadoknadila teritorijalne gubitke. Najvažnije posledice Krimskog rata: 1) Rusija do 1871 godine nije mogla da drži ni svoju ratnu flotu na Crnom moru, izgubila je tada, doduše privremeno, uticaj na Balkan 2) zbog visokih ratnih troškova došlo je do finansijskom sloma sistema ruske rublje i tek 14 godina kasnije 1870 godine Rusija će imati stabilan budžet. 3) Osmanska imperija za vodjenje tog rata pozajmila je od Britanije pozamašnu sumu od 7 miliona funti sterlinga, da bi 1858 godine objavila bankrotstvo. 4) V.Britanija zbog vojnih neuspeha i gubitaka u tom ratu, smenila je premijera, itd. ... U vreme prodaje Aljaske bilo je jasno da Rusija nije u stanju ni da snabdeva, ni da štiti Aljasku. Pomorske puteve do Aljaske su kontrolisali neprijateljski brodovi. Čak je i mogućnost dobijanja zlata postala neizvesna. Strepeli su da neprijateljska Engleska sasvim će blokirati Aljasku, što bi Rusiju ostavilo bez ikakvih mogućnosti zaštite i pomoći u odnosu na ovu teritoriju. Odnosi između Moskve i Londona su bili sve zategnutiji, dok su odnosi sa vlastima SAD, koje tada nisu bile svetska sila, bili su srdačniji nego ikada. Ideja da se tada Aljaska proda praktično se istovremeno pojavila sa obe strane, i u Moskvi i u Vašingtonu.

  5. Slobodanka says:

    Taj isti rat treba uporediti sa sukobima u današnjem vremenu, ne odvijaju se istim redosledom ali sličnosti su velike. Evo ih: 1) Od 1991 godine i u narednih 10 godina Rusija je bila u ozbiljnoj finansijskoj krizi 2) Opet je Krim u žiži, u fokusu, ali na njemu sada nema sukoba za razliku od nekad, niti će biti. 3) Ali zato ima sukoba u Ukrajini, a tokom Krimskog rata ratnih sukoba je bilo u Harkovu, Odesi, Nikolajevu, Mariupolju... Opet je aktuelno Crno more i Azovsko more 5) Opet je Baltik u centru pažnje ali zasad nema sukoba kao nekad 6) Opet je Belo i Barencovo more u fokusu tj. Severni ledeni put, ali nema sukoba 7) Opet su aktuelni Kurili, ali bez sukoba 8) Opet je aktuelna Turska, ali sada u okviru aktuelne NATO koalicije Turska nije uletela u ratni sukob protiv Rusije, a bili su na pragu krajem 2015 i početkom 2016 godine 9) Opet je aktuelna Rumunija nekadašnja Vlaška tj. Dunavske kneževine, a da li će Rumunija (iz Devesela) ući u sukob sa Rusijom to ćemo tek da vidimo. 10) Moldavija i Pridnjestrovlje opet su aktuelni, 11) Opet je Rusija izgubila uticaj na Balkan te Zapad ponosito govori Zapadni Balkan što znači da je Balkan u vlasništvu Zapada (prisvojni pridev). ... 12) Nova svetska sila SAD je vodeća snaga protiv Rusije, nekad je to bila V.Britanija ali i ona je tada bila vodeća svetska sila ZAKLJUČAK Neprijateljstvo Zapadnih sila prema Rusiji ne prestaje. Rusija je iskonski tip (arhetip) neprijatelja u očima i glavama Zapada. Zato ipak jeste ispravno da Rusi danas kažu "naši zapadni partneri". Da bi savladali neprijatelja, moraju ga najpre umanjiti. U svojim mislima i najvažnije u srcima ne treba da mu daju suviše visoko mesto. Otprilike ovako: "Lave, ti si samo maca."

  6. Kosovac says:

    Grenland nije ni autonomna pokrajina Danske, već je neka oblast kojoj Danska šalje neku humanitarnu pomoć da prežive i zato pokažu lojalnost. Mada, Grenland bi trebao da koristi iskustvo svih onih priznavanja država koje je Danska tako rado i brzinski priznala. Sada ispada da je Danska radila u korist svoje štete. Pa kako je ona među prvima priznala arnautsko Kosovo 2008 godine, tako će ceo svet priznati 53. američku državu Grenland. To će biti dobro za Dansku, neće više imati troškova oko humanitarne pomoći koje će preuzeti na sebe Amerika. Znači, i Danska će priznati Realnost. Odmah će se to odraziti na budžet Danske, pa će moći da to koristi za čišćenje plastičnih kesa koje vetar raznosi okolo. I time spreči globalno zagrevanje. To možda neće biti dobro, jer ako led prestane da se topi, onda nikada nećemo saznati koliko to Grenland ima zelene trave. Možda bi trebalo da Grenland i Island sporazumno izvrše razmenu imena a da se to overi u nekoj uglednoj svetskoj organizaciji. ……….Inače, nije fer da samo Tramp kidiše na Grenland. Ovde bi bilo najprikaldnije da se koristi izum Evropske Unije pod nazivom Javne Nabavke. Da se otvori konkurs - transparentna licitacija za javnu nabavku pretvaranja Grenlanda u Tranzicionu zemlju. Tu bismo koristili sve pravne tekovine EU. Pa bi dali svoj tender Rusi, Kinezi, Arapi, Iranci, …..pa ko da više. A pare uplatiti u neku banku na nekom ostrvu koje kontroliše Cija. Mislim, da se ne komplikuje mnogo kada dođe vreme uvođenja sankcija. Ovo je samo predlog, mogao bi neko i da ga dopuni ili usavrši.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *