Krim vraća Češku u recesiju?

Krim vraća Češku u recesiju?

19 marta 2014

PutinRussiaEventualne oštrije sankcije EU protiv Rusije zbog Krima i Ukrajine ugrozile bi radna mesta u Češkoj, a zemlju bi vratile u recesiju, procenjuju analitičari.

– U Rusiji imamo relativno velika ulaganja u vrednosti od oko 2,7 milijardi evra. Imovina preduzeća vredi još osetno više. Negativne posledice na češku industriju ostavila bi nacionalizacija stranih preduzeća (u Rusiji), naravno, ukoliko bi se ispunio najcrnji scenario, kazao je za jučerašnje „Lidove novini“ potpredsednik češke Asocijacije izvoznika Oto Danjek.

Blaže sankcije

Među najteže pogođenim bili bi po ocenama analitičara češka automobilska industrija i turizam. Sektor u kome je u Češkoj zaposleno oko 230.000 ljudi morao bi da zatvori oko 20.000 radnih mesta ukoliko bi se broj turista iz Rusije prepolovio, procenila je agencija Mag Konsalting.

Prošle godine Češku je posetilo 759.000 ruskih turista, a njihova potrošnja predstavlja polovinu onoga što su ovde utrošili strani turisti iz trećih zemalja, mimo prostora EU.

– Ključno pitanje je da li bi u slučaju sankcija bile obuhvaćene i isporuke nafte i gasa, kazao je češkom listu ekonomista Pavel Sobišek.

– U Rusiju odlazi pet odsto češkog izvoza. Kada bismo ostali bez osnovnih sirovina, pre svega nafte, ne bismo bili u stanju da to odmah nadomestimo i češka industrija bi osetno prikočila, kazao je Danjek iz Asocijacije izvoznika.

Ekonomista David Marek upozorio je da se i samo povećanje cena nafte prenosi na privredni rast. „Poskupljenje nafte sa sadašnjih 110 dolara za barel na 150 dolara značilo bi za 0,3 odsto manji privredni rast Češke nego što se očekuje za ovu godinu, a naredne godine za još 0,8 odsto manji“, kazao je Marek.

Češka u Evropskoj uniji spada među zagovornike blažih sankcija, a premijer Bohuslav Sobotka i predsednik Miloš Zeman izjavili su da Češka sa svojom izvozno orijentisanom privredom ne treba da poziva na trgovinski rat sa Rusijom zbog Krima i Ukrajine.

Verifikovano pripajanje Krima

Da podsetimo, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je prekjuče nacrt zakona o pripajanju Krima Rusiji, nakon što je formalno obavestio ruski parlament o zahtevu Krima da se ujedini sa Rusijom, saopštio je juče Kremlj.

Velika većina građana Krima u nedelju je glasala za otcepljenje od Ukrajine i ujedinjenje sa Rusijom. Zapad i Ukrajina smatraju da je referendum nelegitiman.

SAD i EU su najavile zamrzavanje imovine i druge mere protiv ruskih i ukrajinskih zvaničnika odgovornih za krizu na Krimu. Američki predsednik Barak Obama upozorio je na mogućnost uvođenja dodatnih mera ako Rusija ne prestane da se meša u unutrašnje stvari Ukrajine.

Dekret koji je Putin potpisao i koji je danas objavljen na zvaničnom sajtu vlade jedan je od koraka kojima se formalizuje aneksija Krima. Međutim, Rusija još ima prostora da odstupi. Sporazum o aneksiji Krima moraju potpisati lideri Rusije i Krima, Ustavni sud mora da ga odobri, a zatim sledi ratifikacija u parlamentu.

Prema konačnim rezultatima referenduma na Krimu, održanog 16. marta, za ujedinjenje Krima sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača, a 2,51 odsto njih bilo je za to da Krim ostane u sastavu Ukrajine.

Krim je bio u sastavu Rusije od 18. veka do 1954. godine kada ga je tadašnji sovjetski lider Nikita Hruščov poklonio Ukrajini. I Rusi i većina stanovnika Krima, koji su takođe Rusi smatraju da je aneksija tog crnomorskog poluostrva ispravljanje istorijske greške.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *