„Кримски сценарио“ најприхватљивији за Донбас и Русију

„Krimski scenario“ najprihvatljiviji za Donbas i Rusiju

17 septembra 2015

donbasSudbina Luganske i Donjecke Republike sada se rešava u Moskvi, a postoje tri moguće opcije za akciju.

        Prva je: pristanak da se Donbas vrati u sastav Ukrajine, drugim rečima – kapitulacija.

        Druga je: delimično priznavanje LNR i DNR.

        A treća: Krimski scenario u Donbasu, što je najprihvatljivije kako za Rusiju tako i za narod republika.

        Ovakav pogled na stanje stvari i budućnost donbaskih republika izneo je moskovski politički ekspert Mihail Remizov.

        U Kijevu su, po rečima Remizova, spremni jedino da prihvate kapitulaciju Moskve sa svim njenim posledicama. Kijev nije spreman ni na kakve kompromise, a vraćanje dveju republika u sastav Ukrajine, bilo bi praćeno žestokim represijama ukrajinskih snaga bezbednosti, bez obzira na bilo kakve garancije njihovog autonomnog statusa.

       „Ovo je za Kijev jedini prihvatljiv scenario. Koliko će on biti prihvatljiv za Moskvu zavisi od toga kako će u Kremlju izvagati rizike i šta će na kraju prevagnuti – reputacioni troškovi kapitulacije ili pak rizici zadržavanja nerešenog sukoba“, – pojasnio je Remizov.

        Lokalni izbori koji će  biti održani 18. oktobra (DNR) i 1. novembra (LNR), po njegovim rečima, mogu biti prekretnica u jednom ili drugom smeru.

       „Tamo će se formirati lokalni nivo vlasti, koji će – prema logici Minskih sporazuma i njihovih tumačenja u Moskvi – imati pravo da legitimno zastupaju dve oblasti u pregovorima na različitim nivoima. U zavisnosti od toga, ko će biti novi ljudi, i kakvu će povratnu informaciju dobiti iz Moskve, oni mogu ili pristati na uslove Kijeva, ili se Moskvi obratiti sa molbom za uvođenje mirovnih snaga i iniciranje referenduma o pristupanju Ruskoj Federaciji“, – naglašava analitičar.

        Scenario povratka LNR i DNR u sastav Ukrajine, koji mnogi smatraju neostvarivim, po njegovom mišljenju je apsolutno verovatan zbog oligarhijskog faktora.

„U prilog izvodljivosti ovog scenarija ide jedan značajan faktor, a to je očuvanje uticaja u regionu Rinata Ahmetova. On svoj stav retko kada javno objavljuje, a ako se i deklariše, onda je to uvek u duhu decentralizovane Ukrajine sa većom samostalnošću regiona. Ali, po svemu sudeći, njegovim interesima najviše odgovara vraćanje ovih regiona u sastav Ukrajine, jer bi u tom slučaju mogao prodavati svoj uticaj u regionu i Zapadu i Kijevu. U tom bi slučaju imao resurse za političko cenkanje. Ovaj faktor ne bi trebalo zanemariti jer ka njemu vuče značajan deo birokratije srednjeg nivoa“, – rekao je on.

        Senzacionalna ostavka Andreja Purgina, kojeg je na mestu predsednika Narodnog Saveta DNR zamenio Denis Pušilin, po mišljenju Remizova, nije toliko povezana sa ahmetovskim faktorom, koliko sa povećem političke kontrole.

       „Koliko sam ja svhvatio, ovo je usmereno na smanjenje političke autonomije (predsednika DNRm, Aleksandra) Zaharčenka. Na smanjivanje njegove političke samostalnosti. Jedna je stvar kada je na toj funkciji čovek koji jednostavno izvršava direktive ruskih vlasti, a potpuno je druga stvar kada je na to čovek, povezan sa oružanim formacijama u Donjecku“- primetio je Remizov.

        Izbor, u svakom slučaju, ostaje na Moskvi. I ona ima tri moguće opcije za akciju. Jedna od njih je – legalizacija statusa republika u nekom obliku, koji vodi ka njihovom priznavanju.

       „Postoje različite gradacije priznanja – od potpunog međunarodnog priznanja do ograničenog oblika saradnje, kada se sarađuje sa vlastima raznih de-fakto nepriznatih država“, – ukazuje Remizov.

        On ne isključuje mogućnost realizacije krimskog scenarija u Donbasu. Štaviše, taj scenario, prema mišljenju eksperta, je najrazumniji i najprihvatljiviji kako za Rusiju, tako i za narod republika. U prilog tom scenariju, kako navodi Remizov, postoje ubedljivi argumenti:

       „Ako ne dođe do kapitualcije i povratka ovih regiona u Ukrajinu, Moskva će snositi sve troškove, uključujući i finansijske, za njihovu obnovu i funkcionisanje. A bez direktne jurisdikcije i bez direktnog suvereniteta – to će biti finansiranje crne rupe, gde će resursi početi da nestaju, nanoseći štetu i ugledu Rusije, i njenom društveno-ekonomskom razvoju. Ugledu, stoga što će sve funkcionisati u kriminalno-korumpiranom sistemu, a društveno-ekonomskom razvoju stoga što će to biti siva zona na granici sa jugom Rusije“.

        Remizov ističe da je moguća i pridnjestrovska opcija – uspostavljanje u DNR i LNR normalnog pravnog državnog sistema sa strogom kontrolom, uključujući i kontrolu nad resursima koji dolaze iz Rusije.

       „Ali, izvan ruske jurisdikcije to je mnogo teško uraditi. U svakom slučaju, postavlja se pitanje: zašto plaćti za tuđu jurisdikciju, zašto snositi sve troškove ekonomskog razvoja regiona, čija je budućnost neizvesna? Nakon razmatranja svih nedostataka pridnjestrovskog scenarija, Moskvi bi bilo mudrije da u trenutnoj situaciji sprovede krimski scenario“- zaključio je on.

        Ne postoji saglasnost čak ni oko datuma izbora. Ostaje otvoreno i pitanje ko će kontrolisati granicu sa Rusijom. Mnogi stručnjaci se slažu u mišljenju da predaja kontrole nad ruskom granicom Ukrajini, što je predviđeno Minskim sporazumima, negira dogovore o specijalnom statusu LNR i DNR i da će to dovesti do egzodusa, represija i genocida nad stanovništvom Donbasa od strane Ukrajine.

(fakti.org)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Kulak says:

    Rusija je jača i uvijek će biti jača od bilo kakve Ukrajine pa će i rješenje statusa Novorusije biti u skladu sa tom neoborivom činjenicom.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *