Kritičari „Novosti“ izabrali najbolje filmove, pozorišne predstave i najupečatljivije događaje

Tweet

PROHUJALA 2017. godina ostvarila je, uz nekoliko časnih izuzetaka, dosta skromne rezultate. Društvena finansijska podrška koja dobija na značenju kroz rad Filmskog centra Srbije i Grupacije za kinematografiju pri Privrednoj komori, kao i nekoliko televizija, svakako stimulativno deluje na rast produkcijskog potencijala u našoj sredini, ali, nažalost, nije uspela na širem planu da značajnije probudi kreativni autorski nivo.

1. U takvoj situaciji najdalje je otišao Emir Kusturica sa svojim najnovijim delom „Na mlečnom putu“. Reč je o vizuelno i tematski bogatom produkcijskom ostvarenju, u kome Kusturica, kao reditelj, ujedno i scenarista, a i tumač jednog od glavnih likova, u postmodernističkom maniru uz obilje crnog humora u vidu metafora, ali i niz citata ekspresivne ikonografije karakteristične za njegov opus, uspešno tvori svoj bajkovit, ali na momente i surovo brutalan svet. Mada ovom „mlečnom putu“ povremeno nedostaje ubedljivije emotivne nadgradnje, a u segmentima ima preterivanja u detaljima dramaturške realnosti, Kusturica je, uz podršku čuvene italijanske zvezde Monike Beluči i sjajne Slobode Mićalović, ostvario zanimljiv i provokativan film.

2. Imajući u vidu svojevrsnu tranziciju na svetskoj festivalskoj i distributerskoj sceni, daje nam za pravo da u našu listu uvrstimo TV serijal „Senke nad Balkanom“ Dragana Bjelogrlića. Uz podršku scenarističkog tima, a i sjajne glumačke ekipe u kojoj se posebno ističu Nenad Jezdić, Miloš Samolov, Gordan Kičić, ali i mlađi, poput, Marije Bergam i Gorana Bogdana, Bjelogrlić stvara izvanrednu prezentaciju onog najboljeg što krasi našu kinematografiju danas, a „Senke“ unose novu kreativnu energiju u naš film.

3. Tu pozitivnu kreativnu energiju nosi i dokumentaran film „Druga strana svega“ Mile Turajlić, koja je svoj odnos sa majkom u porodičnom stanu, kao uzbudljive prizore iz

svakodnevice nedavne prošlosti, ali i sadašnjosti, uspešno ispričala na univerzalan način subjektivnog urbanog, građanskog sećanja. Ovaj veoma intiman i ličan film, posle uspeha u Torontu s pravom je dobio glavnu nagradu na uglednom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu.

4. Kvalitetom i visokim estetskim vrednostima, takođe, se ističe „Rekvijem za gospođu J.“ Bojana Vuletića, uzbudljiv i dirljiv film, smešten u crnohumornu, gotovo kafkijansku apsurdnost, svakodnevice savremene Srbije. Glavna junakinja, koju upečatljivo tumači Mira Karanović, suočena sa bizarnim detaljima svakodnevnog života na ivici nemaštine i brutalnostima tranzicije društvenog ambijenta, odlučuje da se ubije na godišnjicu smrti svog muža.

5. Sličnu traumatičnu depresivnost nose i troje mladih junaka izgubljenih u prostorima svoje nekadašnje domovine zahvaćene posledicama građanskog rata, koji svoj izlaz traže u potrazi za srećom negde drugde, konkretno u Švedskoj, u filmu „Nigde“ Predraga Velinovića uz izvrsna tumačenja Marije Bergam, Nebojše Milovanovića i Miloša Samolova.

Piše Borislav Anđelić

************************

DANAK OSKUDICI

Pozorišna produkcija u 2017. godini je, zbog veoma malih sredstava izdvojenih za kulturu, bila siromašna. Pritom, ono što su srpski teatri uspeli da izvedu u toku prošle kalendarske godine, bilo je, pretežno, i umetnički i društveno irelevanto.

Po našem mišljenju, sirotinja i loša kadrovska politika u kulturi/teatru su uzele danak.

Ovih pet ostvarenja je, svako na svoj način, pokazalo da pozorište opstaje, i da se događa i van velikih centara. O svima smo pisali u pozorišnim kritikama u „Večernjim novostima“.

1. Lav Tolstoj: „Carstvo mraka“, reditelj Igor Vuk Torbica. Narodno pozorište, Beograd.

Velika literatura Lava Tolstoja je, u ovoj predstavi, autentično povezala mračnu prošlost i ružnu sadašnjost, zaslugom izuzetnog reditelja i izrsnog glumačkog ansambla.

2. Alen Lajtmen: „Ajnštajnovi snovi“, reditelj Slobodan Unkovski. Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd.

Scenska bajka, u kojoj se relativizuje pojam vremena, koje, kako predstava ukazuje, može da bude i emotivno uslovljeno. Neobičan postmoderni poetski teatar.

3. Ninoslav Đorđević: „Rubište“, reditelj Kokan Madenović. Šabačko pozorište.

Tamna stvarnost dovodi likove na rub ljudskosti, tematizuje „krivicu predaka“ u istočnoj Srbiji, koja postaje naš Makondo Garsije Markesa, obojen niskim strastima i nedokučivom istinom. Odličan repertoarski potez i opravdano poverenje u iskusnog reditelja, mladog pisca i moćne šabačke glumce.

4. Dušan Kovačević: „Urnebesna tragedija“, reditelj Marko Manojlović. Atelje 212, Beograd.

Mladi reditelj poznatu komediju najvećeg savremenog srpskog pisca o cirkularnosti politike, u kojoj se ponovo gubimo, dramski efikasno stavlja u kontekst današnjeg „kraja istorije“.

5. Milovan Vitezović: „Serbio, zemljo roda moga – Sterijin put u Srbe“, reditelj Bogdan Janković. Narodno pozorište Užice.

Sterija, nekadašnji srpski nesrećni ministar prosvete, u modernoj dramaturgiji mladog reditelja i u tumačenju iskusnog užičkog ansambla, ponovo dolazi među nas i ponovo odlazi, razočaran i ojađen. Značajan tekst znanog pisca postaje povod za neku vrstu dokumentarnog, polemičkog teatra.

Piše Dragana Bošković

*******************************

REDOVI U KULTURI

Još uvek se sećamo nepreglednih redova iz doba devedesetih. Odlazak u samoposlugu bio je jedna vrsta lutrije, jer je bilo opštepoznato da su rafovi prazni, a da cene artikala rastu iz sata u sat. Danas su redovi prava retkost. Samoposluge su prepune, a kupci proređeni zbog nemaštine. Međutim, iako su snabdevene prodavnice daleko od nekadašnjih gužvi, danas smo svedoci pojave redova u kulturi. Nekoliko događaja tokom 2017. jasno govore o snažnoj potrebi naših građana za kulturnim sadržajima.

U pozorišnoj umetnosti, nedavno smo prisustvovali sceni koja je nekada pratila mnoga kulturna zbivanja. Nakon što je Jugoslovensko dramsko pozorište pustilo u prodaju karte za januarski repertoar po ceni samo 100 i 200 dinara, od rane zore ispred ulaza u pozorište formiran je red kojem se nije video kraj. Hiljade ljubitelja pozorišne umetnosti strpljivo su čekale da dođu do ukupno 12.000 raspoloživih ulaznica. Zbog velikog interesovanja publike, ovih dana mnoga beogradska pozorišta prestala su da primaju rezervacije za ulaznice i prodaju ih neposredno pred početak izvođenja. Predstavu „Olimp – u slavu kulta tragedije“, kojom je otvoren ovogodišnji Bitef, prenosile su kamere RTS-a, a spektakularno finale predstave pratilo je više od 220.000 televizijskih gledalaca.

I muzička umetnost je u 2017. godini zabeležila uzvišene trenutke. Velika posećenost bila je prošlog leta na besplatnom koncertu Beogradske filharmonije, kada je na poljani kod Palate „Srbija“ čak 20.000 ljubitelja došlo da sluša klasičnu muziku pod dirigentskom palicom maestra Zubina Mehte i Gabrijela Felca. Ovaj „Beogradski Vudstok klasične muzike“ pokazao je glad Beograđana za klasičnim koncertnim repertoarom. Beogradska publika sa radošću očekuje koncert Mehte povodom obeležavanja 60 godina od prvog nastupa s Beogradskom filharmonijom, u martu 2018. godine.

Povodom nedavno održana dva koncerta Ive Pogorelića, pred biletarnicom Kolarčeve zadužbine videli smo dugačke redove ljubitelja ovog vrsnog pijaniste. Pogorelić je nastupao u Beogradu posle 28 godina, nakon čak deset godina pregovaranja. Pre koncerta, čuveni pijanista je u slavnoj fabrici klavira „Stenvej“ u Hamburgu odabrao odgovarajući klavir koji je posle više od 20 godina kupljen za Kolarčevu zadužbinu.

Na planu likovne umetnosti, neviđeno interesovanje zabeleženo je za postavku u nedavno rekonstruisanom Muzeju savremene umetnosti na Ušću, kojeg je samo 24 časa nakon otvaranja besplatno obišlo više od 4.500 ljubitelja umetnosti, a narednih sedam dana je broj posetilaca bio oko 40.000, što je premašilo sva očekivanja, a čime se može pohvaliti malo koji muzej u svetu. Ponovo smo prisustvovali neviđenim redovima pred ulazom u ovaj hram kulture, kojem su posetioci hrlili čak i noću. Tokom najposećenije noći, muzejsku postavku je videlo više od 1.500 ljudi u periodu od ponoći do osam ujutro.

Piše Slobodan Maldini

Tweet