Критичари „Новости“ изабрали најбоље филмове, позоришне представе и најупечатљивије догађаје

Критичари „Новости“ изабрали најбоље филмове, позоришне представе и најупечатљивије догађаје

10 јануара 2018

ПРОХУЈАЛА 2017. година остварила је, уз неколико часних изузетака, доста скромне резултате. Друштвена финансијска подршка која добија на значењу кроз рад Филмског центра Србије и Групације за кинематографију при Привредној комори, као и неколико телевизија, свакако стимулативно делује на раст продукцијског потенцијала у нашој средини, али, нажалост, није успела на ширем плану да значајније пробуди креативни ауторски ниво.

1. У таквој ситуацији најдаље је отишао Емир Кустурица са својим најновијим делом „На млечном путу“. Реч је о визуелно и тематски богатом продукцијском остварењу, у коме Кустурица, као редитељ, уједно и сценариста, а и тумач једног од главних ликова, у постмодернистичком маниру уз обиље црног хумора у виду метафора, али и низ цитата експресивне иконографије карактеристичне за његов опус, успешно твори свој бајковит, али на моменте и сурово бруталан свет. Мада овом „млечном путу“ повремено недостаје убедљивије емотивне надградње, а у сегментима има претеривања у детаљима драматуршке реалности, Кустурица је, уз подршку чувене италијанске звезде Монике Белучи и сјајне Слободе Мићаловић, остварио занимљив и провокативан филм.

2. Имајући у виду својеврсну транзицију на светској фестивалској и дистрибутерској сцени, даје нам за право да у нашу листу уврстимо ТВ серијал „Сенке над Балканом“ Драгана Бјелогрлића. Уз подршку сценаристичког тима, а и сјајне глумачке екипе у којој се посебно истичу Ненад Јездић, Милош Самолов, Гордан Кичић, али и млађи, попут, Марије Бергам и Горана Богдана, Бјелогрлић ствара изванредну презентацију оног најбољег што краси нашу кинематографију данас, а „Сенке“ уносе нову креативну енергију у наш филм.

3. Ту позитивну креативну енергију носи и документаран филм „Друга страна свега“ Миле Турајлић, која је свој однос са мајком у породичном стану, као узбудљиве призоре из

свакодневице недавне прошлости, али и садашњости, успешно испричала на универзалан начин субјективног урбаног, грађанског сећања. Овај веома интиман и личан филм, после успеха у Торонту с правом је добио главну награду на угледном фестивалу документарног филма у Амстердаму.

4. Квалитетом и високим естетским вредностима, такође, се истиче „Реквијем за госпођу Ј.“ Бојана Вулетића, узбудљив и дирљив филм, смештен у црнохуморну, готово кафкијанску апсурдност, свакодневице савремене Србије. Главна јунакиња, коју упечатљиво тумачи Мира Карановић, суочена са бизарним детаљима свакодневног живота на ивици немаштине и бруталностима транзиције друштвеног амбијента, одлучује да се убије на годишњицу смрти свог мужа.

5. Сличну трауматичну депресивност носе и троје младих јунака изгубљених у просторима своје некадашње домовине захваћене последицама грађанског рата, који свој излаз траже у потрази за срећом негде другде, конкретно у Шведској, у филму „Нигде“ Предрага Велиновића уз изврсна тумачења Марије Бергам, Небојше Миловановића и Милоша Самолова.

Пише Борислав Анђелић

************************

ДАНАК ОСКУДИЦИ

Позоришна продукција у 2017. години је, због веома малих средстава издвојених за културу, била сиромашна. Притом, оно што су српски театри успели да изведу у току прошле календарске године, било је, претежно, и уметнички и друштвено ирелеванто.

По нашем мишљењу, сиротиња и лоша кадровска политика у култури/театру су узеле данак.

Ових пет остварења је, свако на свој начин, показало да позориште опстаје, и да се догађа и ван великих центара. О свима смо писали у позоришним критикама у „Вечерњим новостима“.

1. Лав Толстој: „Царство мрака“, редитељ Игор Вук Торбица. Народно позориште, Београд.

Велика литература Лава Толстоја је, у овој представи, аутентично повезала мрачну прошлост и ружну садашњост, заслугом изузетног редитеља и изрсног глумачког ансамбла.

2. Ален Лајтмен: „Ајнштајнови снови“, редитељ Слободан Унковски. Југословенско драмско позориште, Београд.

Сценска бајка, у којој се релативизује појам времена, које, како представа указује, може да буде и емотивно условљено. Необичан постмодерни поетски театар.

3. Нинослав Ђорђевић: „Рубиште“, редитељ Кокан Маденовић. Шабачко позориште.

Тамна стварност доводи ликове на руб људскости, тематизује „кривицу предака“ у источној Србији, која постаје наш Макондо Гарсије Маркеса, обојен ниским страстима и недокучивом истином. Одличан репертоарски потез и оправдано поверење у искусног редитеља, младог писца и моћне шабачке глумце.

4. Душан Ковачевић: „Урнебесна трагедија“, редитељ Марко Манојловић. Атеље 212, Београд.

Млади редитељ познату комедију највећег савременог српског писца о циркуларности политике, у којој се поново губимо, драмски ефикасно ставља у контекст данашњег „краја историје“.

5. Милован Витезовић: „Сербио, земљо рода мога – Стеријин пут у Србе“, редитељ Богдан Јанковић. Народно позориште Ужице.

Стерија, некадашњи српски несрећни министар просвете, у модерној драматургији младог редитеља и у тумачењу искусног ужичког ансамбла, поново долази међу нас и поново одлази, разочаран и ојађен. Значајан текст знаног писца постаје повод за неку врсту документарног, полемичког театра.

Пише Драгана Бошковић

*******************************

РЕДОВИ У КУЛТУРИ

Још увек се сећамо непрегледних редова из доба деведесетих. Одлазак у самопослугу био је једна врста лутрије, јер је било општепознато да су рафови празни, а да цене артикала расту из сата у сат. Данас су редови права реткост. Самопослуге су препуне, а купци проређени због немаштине. Међутим, иако су снабдевене продавнице далеко од некадашњих гужви, данас смо сведоци појаве редова у култури. Неколико догађаја током 2017. јасно говоре о снажној потреби наших грађана за културним садржајима.

У позоришној уметности, недавно смо присуствовали сцени која је некада пратила многа културна збивања. Након што је Југословенско драмско позориште пустило у продају карте за јануарски репертоар по цени само 100 и 200 динара, од ране зоре испред улаза у позориште формиран је ред којем се није видео крај. Хиљаде љубитеља позоришне уметности стрпљиво су чекале да дођу до укупно 12.000 расположивих улазница. Због великог интересовања публике, ових дана многа београдска позоришта престала су да примају резервације за улазнице и продају их непосредно пред почетак извођења. Представу „Олимп – у славу култа трагедије“, којом је отворен овогодишњи Битеф, преносиле су камере РТС-а, а спектакуларно финале представе пратило је више од 220.000 телевизијских гледалаца.

И музичка уметност је у 2017. години забележила узвишене тренутке. Велика посећеност била је прошлог лета на бесплатном концерту Београдске филхармоније, када је на пољани код Палате „Србија“ чак 20.000 љубитеља дошло да слуша класичну музику под диригентском палицом маестра Зубина Мехте и Габријела Фелца. Овај „Београдски Вудсток класичне музике“ показао је глад Београђана за класичним концертним репертоаром. Београдска публика са радошћу очекује концерт Мехте поводом обележавања 60 година од првог наступа с Београдском филхармонијом, у марту 2018. године.

Поводом недавно одржана два концерта Иве Погорелића, пред билетарницом Коларчеве задужбине видели смо дугачке редове љубитеља овог врсног пијанисте. Погорелић је наступао у Београду после 28 година, након чак десет година преговарања. Пре концерта, чувени пијаниста је у славној фабрици клавира „Стенвеј“ у Хамбургу одабрао одговарајући клавир који је после више од 20 година купљен за Коларчеву задужбину.

На плану ликовне уметности, невиђено интересовање забележено је за поставку у недавно реконструисаном Музеју савремене уметности на Ушћу, којег је само 24 часа након отварања бесплатно обишло више од 4.500 љубитеља уметности, а наредних седам дана је број посетилаца био око 40.000, што је премашило сва очекивања, а чиме се може похвалити мало који музеј у свету. Поново смо присуствовали невиђеним редовима пред улазом у овај храм културе, којем су посетиоци хрлили чак и ноћу. Током најпосећеније ноћи, музејску поставку је видело више од 1.500 људи у периоду од поноћи до осам ујутро.

Пише Слободан Малдини

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u