КРИТИЧНИ ДАНИ: Спрема ли се инвазија на Венецуелу

KRITIČNI DANI: Sprema li se invazija na Venecuelu

27 januara 2019

One države koje su priznale Huana Gvaida za novog predsednika Venecuele, ukoliko dobiju poziv za pomoć, samom činjenicom da su ga priznale imaju osnov da intervenišu i da tu intervenciju pravdaju, kaže prof. dr Dušan Vasić, bivši ambasador u zemljama Latinske Amerike.

„Sednica Saveta bezbednosti UN o Venecueli bila je pokušaj da se legitimizuje prevrat u toj zemlji“, ocenio je nakon sednice, sazvane na zahtev SAD, predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja.



On je takođe istakao da vojni scenario u Venecueli treba izbeći po svaku cenu i dodao da činjenica da su SAD objavile da razmatraju sve varijante predstavlja naznaku nečeg većeg od onoga što se sada događa.

Da je u ovom u ovom trenutku najvažnije da ne dođe do uvoza nekog spoljnog napada koji bi izazvao veći talas žrtava u Venecueli smatra i gost emisije „Sputnjik intervju“, prof. dr Dušan Vasić sa Fakulteta za poslovne studije i pravo, nekadašnji ambasador Srbije u više zemalja Latinske Amerike.

On, međutim, upozorava na to da, formalno gledano, postoji mogućnost da se tako nešto desi.

„One države koje su priznale Huana Gvaida za novog predsednika samim tim činom priznanja imaju pravni osnov da intervenišu i da tu intervenciju pravdaju, ukoliko ih on pozove u pomoć. To je ono što je loše u ovoj situaciji — dopustiti kršenje prava, a onda se pozvati na stvorenu faktičku situaciju kao pravni osnov za intervenciju. To je, naravno, potpuno ilegalno, ali su se u svetu takve stvari već dešavale, a primeri su nam svima dobro poznati“, ocenjuje Vasić.

Kako kaže, uprkos pozivima samoproglašenog v. d. predsednika Venecuele Huana Gvaida da armija otkaže poslušnost aktuelnom predsedniku, vojska je i dalje uz Madura i nema nameru da odstupi.

„Maduro ima prilično stabilnu vojsku. Naime, oko 360.000 ljudi je pod oružjem i oni su aktivna armija, a tu je i oko 680.000 rezervista. To je, dakle, pozamašna vojska i neka intervencija šireg tipa teško da dolazi u obzir. Ona bi mogla da ide samo preko Kolumbije, drugi pravac ne postoji, a i ne verujem da bi to naišlo na razumevanje u Latinskoj Americi. Pre bi bilo kontraproduktivno“, uveren je Vasić.

Na pitanje da li bi Brazil, čiji se novoizabrani predsednik Žair Bolsonaro otvoreno priklonio Vašingtonu u kritikama venecuelanskog režima, bio spreman da interveniše na zahtev Zapada, Vasić kaže da ne treba zaboraviti da je u toj zemlji u poslednjih desetak godina na vlasti bila levičarska struktura.

„Levičarska orijentacija je u Brazilu vrlo jaka, a poslednji izbori za predsednika su pokazali duboku podeljenost te države na levičarsku i desničarsku opciju. U tom smislu, ne bi bilo dobro za Brazil i njegovog predsednika da pokuša da uputi vojsku da interveniše u Venecueli, jer bi to mogao da dovede do unutrašnjih potresa. Bez obzira na to što je Bolosnaro hrabar na rečima, rizik vojnog angažovanja je nešto što bi, sa stanovišta brazilskih interesa i potreba na međunarodnom planu, bilo kontraproduktivno“, ukazuje Vasić i dodaje da Brazil odavno nije ratovao u drugim zemljama, pa bi vojno angažovanje te države u Venecueli bio zaista veliki presedan.

Upitan ko bi Nikolasu Maduru mogao da pritekne u pomoć u slučaju da se SAD ipak odluče na vojnu intervenciju u Venecueli, Vasić kaže da su, nažalost, pojedine velike sile koje imaju principijelnu politiku poštovanja prava, demokratije i ustava, prilično daleko.

„Nisam siguran ni da bi u slučaju intervencije te zemlje mogle mnogo da urade, osim da je politički osude i na svim nivoima ukažu na kršenje međunarodnog prava. Ipak, optimista sam u smislu da će Venecuela izbeći sukob širih razmera, da će se posle ove sednice SB UN stvari posmatrati malo ozbiljnije i da se neće ući u rizik vojne intervencije“, kaže nekadašnji ambasador.

Lider Venecuele, prema Vasićevoj oceni, takođe neće biti spreman da zaoštrava situaciju u smislu da eventualno dođe do konfrontacije na širem planu, ali će biti spreman na kompromise u okviru postojećeg ustava.

„Bez obzira na svu rigidnost koju mu pripisuju i možda neuspehe na ekonomskom planu, Maduro se pokazao dovoljno sposobnim da se politički prilagođava. On je i sada, kao i pre dve godine, kada je izašao u susret opoziciji i počeo razgovore sa njima, spreman na dijalog. Uostalom, to je struktura vlasti koja je izgrađena u poslednjih dvadesetak godina u Venecueli, koja je utkana u sve pore društva i koja još ima snage da se održi“, smatra Vasić.

Njegov je utisak, kako napominje, da Nikolas Maduro ne bi ni želeo da koristi vojsku za razrešenje ove situacije.

„Naime, nisu još upotrebljene one elitne jedinice za suzbijanje nereda i demonstracija, a nije bilo ni velikog rušenja i sukoba koji bi zahtevali malo žešću intervenciju. Vidimo da je intervencija policije bila daleko blaža nego što je to bio slučaj u Francuskoj, pa ne verujem da je dublji konflikt na unutrašnjem planu moguć. Međutim, ukoliko se konflikt uveze spolja, to je onda nešto sasvim drugo, a razmere i posledice toga se u ovom trenutku ne mogu predvideti“, kategoričan je Vasić.

Podsetimo, predsednik Nikolas Maduro je u petak objavio da će Venecuela sredinom februara održati vojne vežbe na kojima će oružane snage te zemlje pokazati kako mogu da zaštite državu tokom invazije.

(Sputnjik)

KOMENTARI



3 komentara

  1. Miraš says:

    Suština je da SAD i njeni bliski saveznici hteli su na poslednjoj sednici SB UN da SPROVEDU PREVRAT u Venecueli protiv legitimno odabranog predsednika Madura, i da umesto njega postave privremenog predsednika Venecuele. SAD je tražila taj sastanak i na toj sednici državni sekretar SAD Majk Pompeo pozvao je sve članice SB UN da priznaju Huana Guaida za privremenog predsednika Venecuele, rekao je "sada je vreme da svaka zemlja odabere stranu". Da je ovo uspelo onda bi imali i pokriće za invaziju na Venecuelu, pretpostavljam da bi ih tada pozvao u pomoć Huan Gvajdo na osnovu toga da je on od SB UN postavljeni privremeni predsednik Venecuele. Da je na SB UN ne daj Bože doneta takva odluka o v.d. predsedniku Venecuele, u tom slučaju kome bi bila dužna da se povinuje Vojska Venecuele? Ne poznajem detalje raznih zakona u Venecueli, ali da je na SB UN prošao predlog SAD, da li bi takva odluka stvorila neki vakum i rascep u samoj vojsci Venecuele? Izgleda da su hteli da dobiju Venecuelu baš na lak način, a kako predlog Pompea nije uspeo, to znači da mogu da računaju samo na igru pod puno težim uslovima. Pod koliko teškim uslovima su spremni da zaigraju? Znamo već da su kukavički hrabri te napadaju zemlje koje imaju mali potencijal za odbranu. U februaru će videti i vojne vežbe vojske Venecuele koje ako budu uspešne mogu da posluže za odvraćanje od invazije. Zasad težište igre biće iznutra u Venecueli sa ciljem da ojačaju svog kandidata Huana Gvaida, a da što više iskompromituju Madura i njegov tim. Plašim se kakve će operacije preuzeti iznutra, npr. operacije pod lažnom zastavom.

  2. Slobodanka says:

    Nije sada toliko aktuelna spoljna vojna intervencija na Venecuelu, nego najkritičnije je iznutra. Marioneta Huan nije dobio očekivanu medjunarodnu podršku te njega treba pitomiti i krotiti tj. slabiti tako da postane neinteresantan kao važna karika za obojenu revoluciju i državni prevrat.

  3. milorad says:

    Vlada venecuele mora podhitno da pohapsi pučiste a ne da pregovara sa njima. Postoje samo 2 rešenja ovog haosa, ili da se maduro povuče iz politike ili pohapsiti pučiste uvesti vanredno stanje i mobilizaciju u zemlji i racionisano snabdevanje gradjana dok se ne izvrši uvoz htane i neophodnih artikala preko kine i rusije koje su već to obećale.Problem madura i stanovništva venecuele nije demokratija, problem je inostrana ilegalna i kriminalna BLOKADA finansija i trgovine što se apsolutno može podvesti pod zločine protiv čovečnosti i svetskog mira.Američka vlada i njihovi internacionalni saučesici su ratni zločinci na istoj skali kao i hitlerova vlada , partija i armija.Počinili su potpuno ISTE ZLOČINE uključjući i postojanje koncentracionih logora pod upravom i kontrolom američke države(doduše to je na maloj experimentalnoj skali uradjeno ali principi i namera su isti, držati ljude u zatvoru bez sudjenja i zakona je princip koncentracionih logora i definicija te institucije).Krajnje je vreme da se oni javno osude zbog toga i da se ponašanje svetske zajednice prema njima usmeri u pravcu koji je shodan ponašanju kriminalaca u vašingtonu.Ovo sa venecuelom je poslednja opomena SVIMA pre nego što se stvari otrgnu kontroli kao i sa hitlerom što se desilo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *