KRIZA U SAD: Spas u poslednji minut

KRIZA U SAD: Spas u poslednji minut

16 oktobra 2013

USA-Finance-300x237Vođe demokrata i republikanaca u američkom Senatu saopštili su danas da su postigli dogovor o privremenom budžetu i produženju limita za zaduživanje.

Prema tom dogovoru, sredstva za finansiranje federalne vlade bila bi produžena do 15. januara, dok bi limit za zaduživanje važio do 7. februara, a narednih nekoliko meseci bi bili iskorišćeni za konačan dogovor.

Prema proceduri, sada bi o dogovoru trebalo da se izjasni Senat, u kome demokrate imaju većinu, a onda i Predstavnički dom u kome su većina republikanci.

Neformalni vođa konzervativaca u Senatu, Ted Kruz iz Teksasa odmah nakon što je objavljena vest o dogovoru izjasnio se protiv njega, ali je rekao da neće iskoristiti pravo da opstrukcijom izazove da se ne glasa večeras do ponoći kada ističe rok za produženje limita za zaduživanje.

Prvi čovek demokrata u Senatu Hari Rid rekao je, objavljujući dogovor, da je “vreme za pomirenje” i da se na taj način šalje poruka Amerikancima i građanima celog sveta da SAD ispunjavaju svoje obaveze. Međutim, još uvek je nepoznato kako će se o novom predlogu izjasniti Predstavnički dom u kome postoji snažno konzervativno krilo Republikanske partije, blisko Pokretu čajanka.

Oni sinoć nisu podržali kompromisni predlog, koji je predložila njihova partija, ocenjujući da se previše popušta američkom predsedniku Baraku Obami.

Sada se, ipak, smatra, da bi većina mogla da glasa za nove mere ako ih usvoji Senat, pošto bi celokupna odgovornost eventualnog neusvajanja pala samo na njih.

U slučaju da do dogovora ne dođe, država bi prvi put u svojoj istoriji ostala bez gotovine i ne bi bila u stanju da plaća prispele obaveze, pošto će tada američki javni dug dostići 16,7 triliona dolara, i biće dostignuta granica do koje može da se pozajmi novac za plaćanje računa, takozvani plafon duga.

Ekonomisti upozoravaju da bi u slučaju neusvajanja produženja limita za zaduživanje vlade došlo do katastrofalnih posledica, ne samo po američku, već i po celokupnu svetsku ekonomiju. Doslo bi rasta kamatnih stopa kod datih zajmova, smanjenja vrednosti akcija na berzi, veće nezaposlenosti i moguće nove recesije.

Bila bi ugrožena, ako ne i u potpunosti onemogućena isplata svih vrsta socijalnih i zdravstvenih pomoći američkim građanima, plata pripadnicima vojske, sredstava za povraćaj poreza, kao i isplata novca onima koji su ga uložili u hartije od vrednosti u vlasništvu SAD.

Kongres je do sada, od 1960. godine, 78 puta davao saglasnost na produženje limita za zaduživanje.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *