Крв и поени

Krv i poeni

7 januara 2017

vladimir-djukanovic 54

Piše: Vladimir Đukanović

Termin „politički poeni“ sam oduvek prezirao. Da biste ih prikupili morate da se neretko dodvoravate biračkom telu. Ne podnosim ni stavljanje problema pod tepih, izbegavanje nepopularnih poteza, demagogiju, a posebno ne podnosim je momenat kada se neka nesreća koristi za prikupljanje tih famoznih političkih poena. Političar koji se uvek trudi da se dopadne širokim narodnim masama gotovo po pravilu politički propada i, što je još bitnije, nikada ništa iza sebe ne ostavi. Draže bi mi bilo da ostanem upamćen kao strog i prek političar, ali da sam nešto učinio za svoju zemlju, nego da me pamte kao čoveka koji se svakome ljubazno osmehivao i davao izjave koje narod želi da čuje, te u skladu sa tim se ponašao da narodu ide niz dlaku, a da je rezultat mog mandata za zemlju nula.

Razlog ovog pisanija je nedavna tviter najava Vuka Jeremića da je „pitanje momenta“ kada će se i u Srbiji dogoditi sličan teroristički napad kao u Istanbulu. Neko ko pledira da postane predsednik Srbije, a ko je, uzgred, do juče bio šef naše diplomatije, predsedavajući Skupštine UN, pa čak i zamalo generalni sekretar UN, tako nešto jednostavno ne sme da najavi. To je vrhunski neodgovorno, a, ako je dodatno razlog takve izjave bilo dodvoravanje biračima kroz njegovu tobožnju zabrinutost za građane Srbije, to je, uz neodgovornost, ujedno i skandal.

Razumeo bih da je Jeremić napisao da postoji potencijalna opasnost da se nešto slično dogodi u Srbiji, jer, istini za volju, ta opasnost zaista preti. Međutim, napisati da je „pitanje momenta“ kada će se nešto slično dogoditi u Srbiji je sramno, posebno ako Jeremić to svoje saznanje nije podelio sa nadležnim državnim organima. Ako već tvrdi da je „pitanje momenta“ kada će se neki terorista dići u vazduh u Srbiji ili krenuti da rešeta iz automatske puške ljude po noćnim klubovima, onda je zaista skandalozno što ta svoja saznanja nije podelio sa našim službama i što takvu činjenicu koristi da bi sebi dao na važnosti kako je on navodno dobro informisan.

Opet, ako je ovako nešto koristio samo za svoju promociju, onda je loše od strane nadležnih zašto ga nisu pozvali na krivičnu odgovornost zbog izazivanja panike i nereda, jer svakako da ogromnu težinu ima kada takvu najavu pruži neko ko je obavljao tako važne funkcije u domaćoj i međunarodnoj diplomatiji i ko namerava da možda bude predsednik Srbije. Takođe, krajnje degutantno u toj situaciji deluje navodno sažaljenje koje je Jeremić iskazao u svom tvitu prema žrtvama terorističkog napada u Istanbulu, jer očito je da mu je ceo tvit bio u cilju sopstvene promocije, tako da su žrtve tu potpuno sporedne.

No vratimo se na početak teksta. Primer Vuka Jeremića je najbolja ilustracija koliko je odvratno kada nešto radiš da bi se dodvorio širokim narodnim masama. Doduše, to je radio i za sve vreme svog ministrovanja. Osim slikanja i lične promocije, njegov objektivan rezultat za interese Srbije je čista nula. Sve bitke oko Kosova i Metohije smo tada gubili, pregovori su se iz UN prebacili u Brisel, izgubili smo pred Međunarodnim sudom pravde najvećim delom njegovom zaslugom. Samim tim, njegovo slikanje nije imalo nikakvu korist osim za njega lično, ali smo imali kao država štete koliko god hoćete.

Ipak, kao što ga nisu hteli u UN, verujem da ga neće hteti ni građani Srbije. Nije sve u skupljanju političkih poena, posebno kada su oni tako prizemni i jeftini.

(Standard)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *