Куд ће кренути Србија ако се опозициони кандидат повуче из 2. круга?

Kud će krenuti Srbija ako se opozicioni kandidat povuče iz 2. kruga?

4 marta 2017

dusan-prorokovic 546

Piše: Dušan Proroković

U trenutku pisanja ovog članka predsednički izbori još uvek nisu raspisani. Međutim, predizborna kampanja je već uveliko počela.

U uređenim državama i stabilnim sistemima to bi već samo po sebi bilo problematično. Kod nas je to tek jedan od problema. Svakako ne najvažniji i ne najveći.

Predizborne igrarije su krenule lošim tokom. Vrlo lošim. Iako je, barem kada se radi o predviđanju naših kladionica, njihov pobednik već sada poznat. Kvota na pobedu Aleksandra Vučića je 1,02. To je još jedan od razloga zbog čega je sva odgovornost za predstojeća dešavanja na samom Vučiću.

U njegovim rukama su i nož i pogača. Ima najbolju startnu poziciju, ima najveće šanse da pobedi, kontroliše i izvršnu i zakonodavnu vlast. Logično bi bilo i da mu je zbog toga u interesu da izbori proteknu u najboljoj mogućoj atmosferi, bez ijednog prigovora ili protesta. Ali, iz nekog razloga, logika Vučićevog izbornog štaba je sasvim drugačija.

Izbori se već sada guraju ka „sivoj zoni“, pa će pre nego što i budu raspisani početi i priča o njihovoj regularnosti. U svemu ovome, to što matična služba u Zaječaru radi i po noći zbog potreba lokalnog SNS – dođe kao mali prekršaj. Jer, mnogo je veći faul suspendovanje rada Narodne skupštine do daljnjeg.

Ne može najviši zakonodavni organ u zemlji da bude zaključan zbog održavanja izbora. Gde to ima u normalnom svetu? Pogotovo ako imamo u vidu da je Narodna skupština vlasna i da kontroliše procese iz svoje nadležnosti.

Ona je jedan od garanata regularnosti izbora. Pa izbore za šefa države raspisuje predsednik parlamenta!

Poseban problem je prateće neusvajanje ostavke Saše Jankovića. Da li sada postoji pravni osnov za osporavanje njegove kandidature? I to nije jedino otvoreno pravno pitanje oko predstojećih izbora. Biće ih još narednih nedelja.

Uz sve, najavu kako drugi krug može biti održan baš na Uskrs svaki vernik će shvatiti kao čistu provokaciju. Ne pamtim šta se dešavalo u godinama posle Drugog svetskog rata, ali osamdesetih ni komunistima nije padalo napamet da na Uskrs nešto organizuju. Ili, da spomenem glupost oko otkazivanja koncerta Vlade Georgijeva u Smederevu.

Čemu to?

Logika Vučićevog izbornog štaba je valjda da se do poslednjeg trenutka bije odsudna bitka za svaki glas, kako bi se ostvarila pobeda u prvom krugu. Otuda i ovoliki pritisak na institucije i javno mnjenje.

Ja ni to ne razumem, jer pobeda je pobeda. U prvom ili drugom krugu svejedno! Međutim, razumem da nam se svima može debelo obiti o glavu ako se ove igrarije nastave i naš politički život nepovratno usmeri ka sivoj zoni. Zato sve ovo i pišem.

Šta ćemo da radimo ako se izbori nikada ne završe? Šta ako Vučić proglasi pobedu u prvom krugu, a opozicija to ne prizna? Ili ako se skupi kritična masa onih koji će osporiti legitimnost celog procesa i pre održavanja izbora?

Ili ako se opozicioni kandidat povuče iz drugog kruga?

Srbija može ući u novi krug ozbiljnih nestabilnosti ako se nastavi ovako kako je počelo. U uslovima ubrzane destabilizacije Makedonije i BiH i svih pretpostavljenih događanja na albanskom etnoprostoru – to nam uopšte ne treba.

Potrebne su nam institucije i što je moguće više političke pribranosti.

U narednim godinama nam se možda otvara šansa za popravljanje ukupne pozicije kakva se posle toga još dugo neće ponoviti.

Do tog popravljanja neće doći kroz destabilizaciju zemlje (mada sam slušao neke koji i to tvrde!?), već upravo suprotno.

I kada se kandidovao i kada je kretao u kampanju – Vučić je morao imati u vidu taj širi kontekst. To od njega zahtevaju istorijski trenutak i funkcija koju će obavljati. I tu nema nikakvih opravdanja da on to ne razume ili prostora za prebacivanje odgovornosti na opoziciju.

Za ono što će se dešavati odgovornost je na Vučiću.

On sam određuje kako će se ceo proces odvijati i u kom smeru će ići. I zato mora malo da zakoči sa kampanjom. Da se potrudi da izbori prođu u što je moguće regularnijoj atmosferi. Da ne padne nikakva senka na njihov rezultat. Da ne daje povod za sumnju. Da se sudbina zemlje ne rešava na ulici, već u institucijama.

Ja za Vučića neću glasati, ali bih i posle ovih izbora radije da živim i radim u zemlji sa legitimno izabranim predsednikom i nekakvim institucijama. Kakve god da su, naše su, i koliko god da su razvaljene, u vremenima koja će uslediti – i takve mogu poslužiti svrsi.

(Fakti.org)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *