Kud plovi ovaj brod?

Kud plovi ovaj brod?

5 juna 2013

boris-begovic-foto-ZZE-JOVANOVICHPiše: Boris Begović

Kud plovi ovaj brod? Svetski, ne ovaj naš. I to u pogledu privrednog rasta. Nije reč o tome da li će evrozona u sledećem kvartalu zabeležiti rast, nego o dugoročnom privrednom rastu, koji je najveći deo svetske populacije iz siromaštva doveo do prosperiteta.

Privredni rast ima dva izvora. Jedan je akumulacija proizvodnih faktora (kapitala i radne snage, uključujući i ljudski kapital), a drugi je rast produktivnosti, koji se na dugi rok svodi na tehnološki progres. Akumulacija proizvodnih faktora, sve više i više investicija i zaposlenih, ne može da dovede do spektakularnih rezultata, između ostalog zbog dejstva zakona o opadajućim prinosima. Što se više kapitala akumulira, odnosno angažuje, manja je produktivnost njegove dodatne jedinice. Zbog toga je nesporno da je ogromno uvećanje materijalnog bogatstva ljudi u poslednja dva veka posledica ubrzanog tehnološkog progresa. A taj tehnološki progres nije pao s neba, nego je posledica ulaganja u istraživanje i razvoj. Nekada su pojedinačni pronalazači stvarali preokrete, a danas su to ogromne organizacije, neke od njih u okviru privatnog, neke javnog sektora.

Kako stvari danas stoje? Pesimisti, naročito oni iz naučnih krugova, kažu: ne tako dobro. Prvo, tehnološke inovacije u protekla dva veka, koje su iz osnova promenile naš život, bile su relativno lake u odnosu na ono što nas čeka. Najlakši pronalasci su već ostvareni, dolazi vreme u kojima su nova tehnološka rešenja sve teža i teža – udara se u nove, čvršće granice. Pored toga, današnji tehnološki progres ne dovodi do onako velikih efekata na ljudski život ili proces proizvodnje kao što su to činili nekadašnji. Dupliranje memorije hard diskova novije generacije nema onaj efekat koji je imala elektrifikacija. Da ne pominjem napredak medicine i iskorenjivanje mnogih bolesti. Danas su preostali samo teži protivnici, poput onih onkoloških ili kardioloških. Drugo, zakon o opadajućim prinosima deluje i u istraživanju i razvoju, pa što je više resursa uloženo u tu delatnost, dodane jedinice tih resursa imaju manju produktivnost – ne mogu se očekivati pronalasci svaki dan, tim pre što istraživanje i razvoj ne funkcionišu kao pokretna traka. Treće, i možda najbitnije: prilično je spora difuzija novih tehnologija, odnosno usporen je efekat tehnološkog progresa na uvećanje produktivnosti. Krajem osamdesetih godina prošlog veka nobelovac Robert Solou je zabeležio: „Svuda možete da vidite kompjutersko doba osim u statistici produktivnosti”. Još dobar deo revolucije u oblasti informaciono-komunikacione tehnologije nije iskorišćen za uvećanje produktivnosti. Internet je omogućio poboljšanje kvaliteta života, ali još nije doveo do revolucije u oblasti produktivnosti.

Deluje ozbiljno, no da vidimo da li ima i dobrih vesti. Ima ih – one su uglavnom u vezi sa globalizacijom. Prvo, podizanje nivoa razvijenosti zemalja nekadašnjeg trećeg sveta neminovno će dovesti do decentralizacije istraživanja i razvoja, intenziviranja te delatnosti i povećanja konkurencije na tom planu. Zasad je istraživanje i razvoj koncentrisano u najbogatijim zemljama sveta, pa se tehnološki progres u svetu svodi na difuziju novih tehnologija iz bogatih u one druge zemlje. Teško da će takva situacija opstati. Proboj Indije u oblasti softvera pokazuje da se stvari menjaju. Drugo, podizanje nivoa dohotka u brojnim zemljama uslovljava da mnogi ljudi više nisu siromašni i stoga se mogu posvetiti ne samo preživljavanju nego i ulaganju u sopstveni ljudski kapital, ulaznicu za aktivnosti u domenu istraživanja i razvoja. Ipak, još je mnogo talentovane dece iz siromašnih zemalja uključeno u surovu borbu za preživljavanje njihovih domaćinstava od najmanjih nogu. Treće, niko ne ulaže u istraživanje i razvoj bez mogućnosti da povrati uloženo. Sve se više insistira na dobroj zaštiti prava intelektualne svojine kao preduslovu za isplativost istraživanja i razvoja. Četvrto, globalizacija nudi sve veće i veće poslovne mogućnosti. Tehnološka inovacija primenjena u proizvodnji može lakše da bude isplativa na velikom, globalnom tržištu, što pospešuje primenu novih tehnologija.

Kao i uvek kada je reč o budućnosti, ona je neizvesna. Jeste da postoje problemi (izazovi, modernim rečnikom rečeno), ali postoji i nada, odnosno prilike. Što se više pažnje posveti onome što nas čeka, možemo da se pripremimo i da, možda, utičemo da ishod bude više u našu korist. I da se odvojimo od turobne svakodnevice kojoj smo izloženi. Evropljani, da li će u sledećem kvartalu biti rasta? Mi, da li ćemo u ovom kvartalu dobiti datum?

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *